Trenutno i zvanično (sa legalnim odobrenjem) se koriste sintetički akaricidi za kontrolu Varoe destructor-a. Ali, zbog svoje lipofilične i postojane prirode, oni se akumuliraju u vosku, i, doduše manje, u medu. Takođe, u mnogim zemljama sveta se pojavljuju grinje koje su otporne na akaricide. Na primer, otkriveno je da se otpornost na Apistan® (fluvalinat) pojavila u Kanadi kao i otpornost na CheckMite™ . Apistan® je trebalo da ima period efikasnosti od približno 10 godina, a CheckMite™ oko 5 godina, pre nego što se razvije otpornost. Mnogi smatraju da upotreba sredstva CheckMite+™ nije dobra jer je njen aktivan sastojak organofosfat i postoji opasnost po okolinu i košnicu (rezidue). Ovi problemi su doveli do razvoja prirodnih, netoksičnih supstanci za kontrolisanje varoe, kao što su razne organske kiseline i esencijalna ulja, koja se sve više koriste i u Evropi.
Prva kiselina koja se koristila bila je mravlja kiselina koja sporo isparava unutar košnice i još uvek se koristi kao jedina kiselina koja prolazi kroz saće i ubija grinje u poklopljenom leglu. Loše strane su joj te što njena efikasnost zavisi od nekoliko faktora kao što su temperatura, veličina i vrsta košnice, i slično, i njome se mora pažljivo rukovati da bi bila efikasna. Mravlja kiselina je jedini preostali aktivan sastojak legalan za upotrebu u Kanadi, dok je oksalna kiselina sredstvo koje tek treba da se registruje. Mravlja kiselina je jedino sredstvo koje ubija i trahejne i grinje varoe, i ona time čini uštedu u novcu. Smatra se "blagom" hemikalijom. Neki pčelari vole upotrebu mravlje kiseline, ali njom se ponekad uništavaju pčele, jer u društvima obično ima veoma mnogo varoe, što znači mnogo rupa na telu svake pčele.
Oksalnu kiselinu je otkrio Scheele, 1776. godine. Oksalna kiselina se javlja, prirodno, u velikom broju biljaka. Ljudsko telo je takođe sintetiše iz vitamina C (askorbinske kiseline). Ali, pošto ona za sebe vezuje važne hranjive materije u našem telu i time ih čini nedostupnim, veliko unošenje ove kiseline može dovesti do nedostataka (npr. kalcijuma) u telu, kao i iritiranja probavnog sistema, posebno stomaka i bubrega (doprinosi formiranju kamena u bubregu). Kiselina je jaka i snažno iritira tkivo. Uzimanje ekstremnih doza je štetno za nervni sistem i srce i fatalno je po život. Najviše je ima u čokoladi, kakau, kafi, jagodama, bobičavom voću, mangu, pasulju, cvekli, spanaću, slatkom krompiru, bademima, soji, plavom paradajzu, paradajzu, đumbiru i čaju. Koristi se za beljenje drveta, tekstila i nameštaja od drveta, kao i za otklanjanje rđe sa cevi, mrlja od mastila, poliranje mermera, tretiranje otpadnih voda (uklanjanje kalcijuma iz vode),itd.
Oksalna kiselina se lako rastvara i u vodi i u medu i prirodan je sastavni deo meda. U skladu sa propisima saveta Evropske unije, br. 1804/1999, njena upotreba je dozvoljena u biološkom (organskom) pčelarenju. Oksalna kiselina nije registrovana u većini evropskih zemalja za zvaničnu upotrebu u pčelarenju, mada se dosta koristi zbog svoje velike efikasnosti. Nanosi se sprejevima, isparavanjem i ukapavanjem. Metod ukapavanjem korišćenjem zaslađenog rastvora oksalne kiseline se pokazao kao uspešan jer je jednostavan, brz, jeftin i veoma efikasan.
Grinje ne mogu postati otporne na oksalnu kiselinu. Šećerni rastvor oksalne kiseline vodi do oštećenja tkiva sistema za varenje kod grinja. Znači, oksalna kiselina uništava sposobnost grinje da se hrani na pčeli i grinja gladuje i umire od gladi. Uspeh tretiranja ovom kiselinom je veći od tretiranja ostalim supstancama, ali ako je koristite u pogrešno vreme možete da kontaminirate svoj med.
U nekim alternativnim strategijama kontrole, tretiranje protiv varoe zimi je izuzetno važno jer se na ovaj način uništava većina grinja koje formiraju osnovu za populaciju koja će nastati sledeće godine. To su grinje koje su preživele jesenje tretiranje, ili su one koje su se ponovo naselile u društvo. Za zimsko tretiranje oksalna kiselina je odlična mogućnost.
Prednosti metoda nanošenja oksalne kiseline nad konvencionalnim metodama su:
-nema kašnjenja u sakupljanju meda, pčelinjeg voska i propolisa,
-velika efikasnost, do 99%, u društvima bez legla,
-nema preranog starenja pčela (važno za populaciju pčela u proleće),
-može se koristiti u bilo koje vreme kada se ne sakuplja med,
-veoma dobra za rukovanje za pčelara.
Oksalna kiselina nije opasna ako se preduzmu određene mere opreza prilikom njenog nanošenja u košnicu. Obavezno treba nositi gumene rukavice i ne dodirivati kiselinom kožu ili oči. Nositi staru odeću, koristiti gas maske i zaštitne naočare.
Zanimljivo je da rezultati nakon sprovođenja tretiranja varoe oksalnom kiselinom pokazuju zapanjujuću činjenicu da je koncentracija oksalne kiseline u medu iz njome tretiranih drušava od 22,8 do 37,7 mg/kg, dok je u medu iz društava netretiranog oksalnom kiselinom pronađeno od 40 do 400 mg/kg oksalne kiseline. Zaključak je da je koncentracija oksalne kiseline u netretiranim društvima veća od iste u društvima tretirranim oksalnom kiselinom.
Ukapavanje rastvora voda/šećer/oksalna kiselina je metod koji obećava u tretiranju varoe. Mora se obavljati kasno u sezoni kada nema legla u košnici. Velikim špricem se kontroliše količina ove mešavine koja se daje svakoj košnici. Mnogo je brže, sigurnije i jeftinije nego kada se koristi isparivač. Koriostite samo oksalni-2-hidrat (C2H2O2 x 2H2O) a ne oksalik bez vode.
Pomešajte 7,5 delova oksalika (oksalna kiselina) sa 100 delova vode i 100 delova šećera po težini.
75 g oksalika-1 litar vode-1 kg šećera će napraviti rastvor od 1,66 litra koji je dovoljan za 50 košnica. Ovaj pomešani rastvor će potrajati samo nekoliko nedelja i treba se odmah iskoristiti. Upotrebite rastvor od 20 do 35 ml za svaku košnicu u zavisnosti od veličine tretiranog društva.
