U cilju čuvanja uskladištenih proizvoda uz minimalnu primenu pesticida, poslednjih deset do petnaest godina dosta se napredovalo u ispitivanju novih atraktivnih metoda u otkrivanju i praćenju štetočina u uskladištenim proizvodima.
Kako štetočine dospevaju u žita ili proizvode u skladištima?
štetočine ulaze u uskladištene proizvode aktivno (sopstvenim kretanjem i letom) i pasivno (iz zaostale populacije u skladištima, unošenje proizvodima, ambalažom, transportnim sredstvima itd.).
U povoljnim uslovima pirinčani i kukuruzni žižak i žitni moljac izleću iz skladišta u polja (faza mlečne zrelosti) pšenice i kukuruza, tako da sa požnjevenom pšenicom i okrunjenim kukuruzom dospevaju u skladišta (skrivena zaraza). Ove vrste, u toku toplih letnjih meseci, mogu preletati (kroz vrata, prozore) iz skladišta u skladište. Navedene vste imaju visoku plodnost, što znači da ako samo nekoliko ženki polože jaja, a temperaturni uslovi i vlaga zrna povoljni, nastaje početni napad uskladištene pšenice. Pošto ima dovoljno hrane, insekti se šire i razmnožavaju u ostale delove skladišta i od početnog malog napada može prerasti u potpuni.
Često su zaostale količine uskladištenog žita izvor napada na novim proizvodima. Prisustvo malog broja insekata u skladištima često se ne primeti, dok ne nastanu veći problemi. Ovo se, uglavnom, odnosi na vrste koje žive skriveno (latentno) u zrnu ili otvorima u skladištu, u drvenim delovima mlina, ambalaži, uređajima, mašinama ili transportnim sredstvima. S druge strane, ovo se odnosi na vrste koje imaju duži ciklus razvića i žive pritajeno u nepovoljnim uslovima sredine.
Naknadni otkup žita često prouzrokuje slične probleme, jer se u privatnim skladištima žito "zarazi" insektima i takvo dospeva u sabirna skladišta.
Kako otkriti insekte?
Mnogi tvrdokrilci koji žive u skladištima su malih dimenzija i njihova jaja i larve se teško otkrivaju. Da bi smo ih suzbili, treba ih dobro poznavati i otkriti u pravo vreme. Zato je bitno znati gde ih tražiti, šta tražiti i kako gledati.
Gde ih tražiti?
redovnim pregledom celokupne količine uskladištenog žita mogu se otkriti izvori štetočina. Sistematskim pregledima i vođenjem evidencije o prisustvu vrsta, lakše se nalaze potencijalna mesta razmnožavanja insekata. Obično su kritična mesta tamni uglovi u skladištu, otpad i zaostale količine starog žita, koje nisu uklonjene, odnosno gde su nepristupačna mesta i loši higijenski uslovi (u prašini oko prozora, ventilacionih otvora, ptičijih gnezda, na sprovodnim cevima i električnim instalacijama itd.). kritična mesta su često ispod, iza i u mašinama i uređajima. Ako se u okviru skladišta nalazi kuhinja, restoran, garderoba i sl., treba i ta mesta pregledati.
Šta tražiti?
Prvenstveno žive insekte, međutim, i uginuli insekti ili njihovi delovi mogu biti znak ranijeg ili sadašnjeg napada štetočina.
Pronalaskom svilenih niti "paučine" ili povezanih zrna, kao i presvlake larava, redovno su prvi znak pprisustva insekata. Pored ovoga, značajno je registrovati prisustvo sveže prašine "endosperma" i izmeta. Da bi se ovo uočilo bitno je držati skladište čisto.
Ako su klopke sa feromonima postavljene u skladištu, može se znati koliko dugo su insekti prisutni u uskladištenom žitu, kao i da li su insekti trenutno aktivni i koji je stepen napada, s obzirom na dužinu prisustva insekata.
Kako pregledati
Svaki objekat treba pažlljivo pregledati i beležiti svaku promenu u odnosu na predhodni period.
Kada dobar poznavalac uskladištenih proizvoda uđe u jedan objekat, u zavisnosti od tipa skladišta, vrste uskladištenog proizvoda, kao i da li su skladišta prazna ili puna, treba da izabere najprikladniji metod otkrivanja štetočina. Pored toga, bitno je znati šta je cilj ovoga pregleda, odnosno da li se radi (1) o redovnom pregledu, (2) naučnim istraživanjima, (3) inspekcijskom pregledu, (4) pregledu pri uvozu-izvozu proizvoda, (5) proceni eventualnih šteta u toku daljeg čuvanja ili (6) oceni uspeha hemijskog suzbijanja štetočina.
Dobro bi bilo obezbediti kontinuirano praćenje štetočina, uz pomoć različitih klopki sa hranidbenim atraktantima ili feromonima. Ako to nije izvodljivo (što je to kod nas čest slučaj), tada se koristi metod vizuelnog pregleda uskladištene robe. Ona ne zahteva materijalna sredstva za kupovinu klopki ili aparata, all zahteva dosta fizičkog napora, penjanja, puzanja, hodanja, odmicanja džakova, ubadanja sonde ili sila u uskladištenu robu, prosejavanje uzoraka. Vizuelni pregled se često vrši u objektu gde rade mašine, tj. gde je velika buka, prašina i treba biti obazriv da ne dođe do povreda.
Ako se radi o pregledu praznog skladišnog prostora, otkrivanje štetočina će zavisiti od starosti objekta, građevinskog stanja, mogućnosti pristupa mašinama I površinama, kao i čistoće u objektu.
Dobar poznavalac štetočina u skladištima, već vizuelno, te na osnovu mirisa i dodira može prepoznati prisustvo nekoliko značajnih štetočina (Smolec, 1991). Na osnovu mirisa, koji neke vrste ostavljaju u uskladištenom proizvodu i prostoru (nespecifičan za dati proizvod), prepoznaje se prisustvo žitnog kukuljičara - Rhizopertha dominica (specifičan miris na med). Brašnari (Tribolium spp.) ostavljaju jak kiselkast miris, koji nadražuje sluzokožu nosa i očiju. Miševi i pacovi ostavljaju specifičan, dobro poznat miris na glodare. Uopšteno, prisustvo štetočina u uskladištenim proizvodirna ostavlja jak zagušljiv, težak miris, koji je dobro poznat skladištarima.
U praznom objektu, vizuelnim pregledom uglova, tavanice, stubova, mogu se otkriti živi insekti ili njihovi razvojni stadijumi. U pukotinama, udubljenjima, uglovima, u prašini na podu, oko mašina, mogu se naći presvlake larava, uginuli insekti i njihovi delovi. Vrlo često, u brašnu ili prašini na podu i oko mašina, vide se tragovi kretanja larvi ili insekata.
Pored vizuelnog pregleda, može se koristiti i metod namamljivanja. Poznato je da navlaženi džakovi, cela ili zdrobljena zrna pšenice, te hleb, privlače tvrdokrilce, zatim suvo meso, riblje brašno, raspadnut materijal životinjskog porekla, privlači vrste iz familije Dermestidae, voda - moljce itd.
U podnim skladistima, gde je roba u rasutom stanju (rinfuzi) ili u džakovima (vrećama), prvo treba pregledati prostor iznad proizvoda, tavanice, unutrašnje zidove, stubove, uglove, ispod i oko raznih mašina. Na ovim mestima mogu se uočiti leptiri i gusenice moljaca, žitni (Sitotroga cerealella Oliv.) , bakrenasti (Plodia interpunctella Hbn.), u toplijim krajevima ambarski (Nemapogon granella L.) , u mlinu brašneni (Ephestia kuhniella) kao i tvrdokrilci iz roda Sitophilus. Leptiri se lako prepoznaju, naročito kada im boja odudara od podloge na kojoj se nalaze ili kada se uznemire i lete iznad površine na kojoj su mirovali.
Vizuelnim pregledom površine samog proizvoda i ambalaže mogu se uočiti odrasli tvrdokrilci, Sitophilus spp., Tribolium spp., Oryzaephilus spp., Cryptolestes spp. i drugi (naročito ako im je visoka brojnost), otvori na zrnima, mnogi leptiri i njihove gusenice koje upredaju zrna svilenim nitima u grudvice. Kod jakog napada, cela površina prekrivena je svilenom navlakom, nalik na paučinu. Često sloj od 20 cm može biti povezan i u njemu veliki broj gusenica. U mlinovima gusenice brašnenog moljca povezuju čestice brašna u grudve, u sprovodnim cevima mlina i mašinama, te mogu zaustaviti rad mašina. Pomeranjem i razgrtanjem površine proizvoda, zrna se osipaju, insekti migriraju uz zidove, stubove i cevi i njihovo prisustvo se može bolje uočiti.
Vizuelno otkrivanje štetočina u samom proizvodu je teško. Za ovaj pregled uzimaju se uzorci pomoću sonde, a zatim se prosejavanjem pregledaju prisutni insekti u uzorku. Uzimanje uzoraka sondom vrši se ubadanjem sonde na različitim mestima na površini i sa različite dubine proizvoda, tako što će se obuhvatiti sva uskladištena roba. Prilikom uzimanja uzoraka ne sme se zaboraviti na uglove i uzorkovanje uz zid skladišta, jer se zbog raslojavanja zrna, insekti najčešće zadržavaju u sturim, izlomljenim, vlažnim zrnima i gde ima primesa. Jednim ubodom sonde dobija se uzorak 100-200 grama. Pet do deset uboda sondom se spajaju u jedan prosečan uzorak od jednog kilograma. Broj uzoraka zavisi od količine uskladištenog zrna. Uspeh otkrivanja insekata sondom zavisi od broja uzetih uzoraka, mesta uzimanja uzoraka, gustine populacije insekata, njihove raširenosti i da je pogodeno mesto u zrnenoj masi, gde se nalaze insekti. Smatra se da je mala verovatnoća otkrivanja populacije insekata sve dok njihova brojnost ne pređe pet jedinki/kg robe (Korunic, 1991). Najčešće se otkriva samo visoka populacija insekata u proizvodu i ako se insekti nalaze na površini i žive van zrna. Dobar poznavalac štetočina u skladištima, već slobodnim okom, uz malo iskustva i dovoljno svetlosti, može raspoznati oko tridesetak vrsta štetočina, ako se radi o vidljivom napadu štetočina. Ponekad je potreban pregled i pod binokularom uz pomoć meke pincete.
Skupljanjem otpada, zaostale količine zrna po pukotinama i mrtvim uglovima i njenim pregledom, obično se dobro otkrivaju insekti u objektu.
U zavisnosti od vrste napada (vidljivi ili skriveni) primenjuju se različite metode za otkrivanje štetnih insekata. Ako se radi o skrivenom napadu štetočina u zrnu, tada su na raspolaganju već dobro poznate laboratorijske metode: inkubaciona, presecanje zrna, metoda bojenja zrna (kiselim fuksinom, gencien violetom, kalijum perganmanatom), potapanja, presovanja, prosvetljavanja zrna, respiraciona, akusticna ili rendgen metoda. Sve ove metode imaju svojih prednosti i nedostataka. Za neke od njih potreban je dugotrajni rad ili skupa aparatura.
Ako su proizvodi uvrećeni, uzorci se uzimaju malim ručnim sondama, koje se ubadaju u džakove (vreće) i kroz otvor sonde se proizvod sipa u kesu, obeleži i kasnije ili na licu mesta pregleda. Pored uzimanja uzoraka iz vreća - džakova, bitno je detaljno ih pregledati spolja, jer se obično tako najlakše može proceniti prisustvo insekata u njima. Pri tome, obratiti pažnju na šavove i vezove. Tu se najpre mogu naći gusenice i kokoni moljaca i svilenkasta navlaka nalik na paučinu. Tvrdokrilci i leptiri se nalaze obično na površini džakova.
Iz ćelije silosa teško je uzeti uzorak, jer je visina uskladištenog zrna po više desetina metara. Iz tih razloga u silo ćelijama su postavljeni termometri kojima se registruje promena temperature na svakih šest metara visine. U slučaju da temperatura raste na nekom od nivoa, tada je najbolje elevirati robu iz ćelije u ćeliju i uzeti uzorak iz protoka žita. Svaki uzorak se posebno pregleda. Zato je neophodno tačno obeležiti uzorak, izmeriti temperaturu i vlagu. Pravilno obeležen uzorak treba da sadrži datum uzimanja, lokalitet, broj ćelije ili neko drugo obeležje skladišta i tačno mesto uzimanja uzorka u skladištu. Pored uzimanja uzorka, nekad je jako važno zabeležiti i sva druga zapažanja koja nam mogu pomoci u otkrivanju štetocina. Pregled uzoraka se vrši ili na licu mesta ili u laboratoriji. Uzorak se prosejava ručnim ili automatskim sitima (otvora 0,5-3 mm)
na tacni i zatim se prikupljeni insekti pregledaju pomoću lupe. Na osnovu uhvaćenih i determinisanih insekata u uzorku, vrši se procena populacije štetocina na jedan kilogram robe ili m3 skladista (Rozman, Kalinovic, I., 2004). Ova procena je vrlo pouzdana, all zahteva pregled velikog broja uzoraka, mnogo radne snage i vremena.
Insekti žive skriveno u porama, pukotinama, u mašinama, u tzv. "mrtvim uglovima" skladišnog objekta itd. U cilju što efikasnijeg otkrivanja, kontinuiranog praćenja i suzbijanja insekata u skladištima, proizvode se različite klopke za hvatanje insekata. Pored toga, razvijaju se različiti atraktanti (hranidbeni ili feromoni), koji privlače najvažnije štetočine. Klopke otkrivaju određenu štetočinu ranije od vizuelnog pregleda i sondiranja, otkrivaju nisku populaciju, privlače insekte sa veće daljine i iz skrivenih mesta, odnosno otkrivaju žarista. One smanjuju ljudske greške i povećavaju efikasnost otkrivanja insekata u uskladištenoj robi. Klopke su prilagođene za svaku vrstu, prema dimenzijama, stadijumu razvića štetočine, načinu života i mestu gde se najčešće nalaze. Klopke su napravljene od različitog materijala (papira, stakla, plastike) i oblika (naboranog papira, lepljive trake, staklene epruvete, plastičnog levka, kupe, sonde, mreže i drugo).
Postoje klopke za štetočine koje lete, štetočine koje se kreću po površini zrnene mase i štetočine koje se nalaze između zrna u zrnenoj masi.
Klopke za moljce (Ephestia, Plodia)postavljaju se iznad uskladištene robe u visećem položaju. U zavisnosti od objekta i vrste robe, najviše se koriste "delta1' klopke i u obliku levka. Pošto se u delta klopku postavlja lepljiva traka, ova klopka nije pogodna gde ima puno prašine i!i brašna, pa je na takvim mestima pogodnija klopka u obliku levka. U klopke se postavljaju seksualni feromoni koji privlače mužjake sa velike udaljenosti.
Za tvrdokrilce koji se kreću po podu ili za larve koje traže zaklone za preobražaj, postoje klopke od talasastog materijala. U ovim klopkama nalaze se agregacioni feromoni, koji privlače oba pola (Tribolium spp.).
Klopka u obliku kupe, ima poklopac sa otvorima prečnika tri mili-metra, postavlja se na površinu zrnene mase ili se uranja u žitnu masu i hvata insekte koji se kreću na tim mestima (Sitopbilus spp., Tribolium spp., Orizaephilus spp, Cryptolestes spp.)..
Za insekte koji se nalaze dublje u zrnenoj masi koristi se sonda klopka, napravljena od čvrste plastike, koja se uranja u žitnu masu.
Bubašvabe su pratioci hrane. Njihovo kretanje se može jednostavno pratiti pomoću klopki sa hranidbenim atraktantom.
Klopke su pogodnije za otkrivanje štetočina samo ako brze i jednostavnije otkrivaju insekte od standarnih metoda. Procena populacije insekata je jednostavnija i vrši se na osnovu broja štetočina po klopci. Ako su klopke pravilno postavljene po celom objektu, omogućuju praćenje populacije insekata u toku cele sezone skladistenja.
Klopke su našle primenu u skladištima, jer imaju niz prednosti nad klasičnim uzorkovanjem. Na osnovu ulova insekata određuje se vreme i mesto primene insekticida, smanjuje se primena insekticida.
Za otkrivanje štetočina u zrnenoj masi mogu se koristiti i lovne posude. U ovu svrhu mogu se koristiti staklene posude sa vodom (vodene klopke), koje se postavljaju na površini žitne mase ili u žitnu masu. Površinske klopke hvataju insekte koji se kreću po površini žita. Uslov je jedino da površina žita bude poravnata.
U neklm objektima prehrambene industrije koriste se svetlosne klopke. One najviše privlače dvokrilce (muve, komarce) ali i tvrdokrilce i leptire.
Glodari u skladištima se hrane i za njima ostaju izgrizena zrna, oštećuju džakove iz kojih zrnena masa ispada po podu, oštećuju drugu ambalažu, uređaje, elektritrične instalacije, potkopavaju temelje skladišta, za sobom ostavljaju izmet, dlaku i neprijatan miris. Ako se prenamnože mogu se sresti u objektu. Za njihovo hvatanje postoje klopke prilagođene njihovom životu, aktivnosti i objektima gde se nalaze.
Ptice mogu biti štetne, jer prljaju - zagađuju proizvode koji nam služe za ishranu. One uleću u objekat ako nema mreže na prozorima, ako se vrata ne zatvaraju prilikom ulaska-izlaska, ako se ne postavljaju mehaničke barijere za njihovo sletanje, za šta postoje rešenja.
Grinje se mogu naći u skladištima žita, naročito neposredno posle žetve, dok je vlaga Još visoka. Po dimenzijama tela, to su sitni organizmi, koji se mogu videti jedino pod lupom.
Zaključak
Na osnovu istraživanja i praktične primene, ako se pravilno primene i protumače rezultati ulova, klopke za hvatanje insekata imaju niz prednosti nad klasičnim metodama uzorkovanja i vizuelnog pregleda. Treba ih samo uklopiti u programe skladištenja. Njima se obezbeđuje kontinuirano praćenje štetočina, postiže ušteda u vremenu praćenja insekata, izbegava suvišna primena pesticida, a time kontaminacija uskladištene robe i okoline.
