Mlečnost
Kada se ocenjuje mlečnost ovaca u stadu prvo treba obratiti pažnju na izgled vimena. Neophodno je, naime, razlikovati mesnata vimena od onih koja su ispunjena velikim brojem mlečnih žlezda. Razlika se najlakše uočava posmatranjem pre i posle muže. Žlezdana vimena primaju znatno veću količinu mleka, pa je izrazitija razlika u izgledu kada su puna i prazna. Pored toga, treba znati da ovce koje imaju široka i duboka vimena s dobro razvijenim sisama daju više mleka od onih s manjim i slabije razvijenim.
Za dobijanje preciznijih podataka o mlečnosti neophodan je duži vremenski period. Uobičajenom metodom svakodnevnog merenja pomuzenog mleka može se na kraju laktacije izračunati prosek za svaku ovcu. Kvalitet mleka je do izvesne mere individualna osobina, pa je poželjno da se tokom ovog testa laboratorijskim ispitivanjem utvrdi koje ovce daju mleko s najpovoljnijim odnosom proteina i melčnih masnoća.
Pouzdana procena mlečnosti može se dobiti i indirektnim putem, na osnovu prirasta muških jaganjaca kada napune 105 dana. Telesna težina ovih grla uzima se kao mera kvaliteta i količine mleka koji daju njihove majke.
Mesnatost
Prvi pokazatelji dobre mesnatosti su pravilna građa i težina koja odgovara standardu rase. Na ovčarskim farmama se često koristi posebna metoda provere mesnatosti. Odgajivači hvataju ovcu s obe ruke i pritiskujuje iza plećki, po leđima, grudima, sapima i oko korena repa. Na tim tačkama se pipanjem može najbolje odrediti mesnatost i stepen uhranjenosti.
Prilikom odabiranja primeraka za roditeljsko stado koje se gaji zbog mesa, najbolje je ako se ova osobina procenjuje indirektno, na osnovu dotadašnjeg potomstva. Prednost se daje ovcama s najvećim brojem rođenih i othranjenih jagnjadi, računajući period do zalučenja.
Značajan pokazatelj je i težina jagnjadi. Radi lakšeg poređenja, mere se u istoj starosnoj dobi. Odmah po dolasku na svet, zatim svakih deset dana do zalučenja, a kasnije jednom mesečno sve dok ne napune godinu dana. Mere se i posle svake striže.
Kvalitet vune
Iskusni pastiri mogu već na prvi pogled da procene kojim ovcama treba dati prednost prilikon selekcije na kvalitet vune. One su obično pravilno razvijene i dobro obrasle vunom. Na grudima, oko plećki, sa strana, na sapima i ispod poslednjik rebara runo treba pažljivije osmotriti. Poželjno je da kvalptet i raspoređenost vune budu svuda isti. da su što ujednačenije dubina i gustina.
Na farmama koje ostvaruju prihod prodajom vune mora se voditi tačna evidencija o dobijenim količinama. Posle striže runa se mere i na taj način dolazi do podataka o najboljim ovcama za matično stado.
