Pšenica je kultura koja zahteva stabilnu i pravovremenu ishranu kako bi dala svoj maksimum. U uslovima kada su đubriva skupa i teže dostupna, izuzetno je važno razumeti šta je pšenici neophodno, u kom trenutku i zbog čega. Za formiranje prinosa od 1 tone pšenice po hektaru, zajedno sa pripadajućom slamom, biljka iz zemljišta prosečno usvoji oko 25 do 30 kg/ha azota, 11 do 14 kg fosfora i oko 15 do 20 kg kalijuma.
To znači da za ciljani prinos od 6 tona po hektaru, pšenici tokom cele vegetacije treba obezbediti oko 150-180 kg/ha čistog azota, 70-80 kg/ha fosfora i 90-120 kg/ha kalijuma. Te količine zavise od trenutne obezbeđenosti zemljišta. One se utvrđuju hemijskom analizom N-min kada je o azotu reč i drugim analizama kojima se utvrđuje sadržaj fosfora i kalijuma u zemljištu.
Pšenica ne usvaja sva hraniva odjednom, već u fazama. Zato je pravilna raspodela ključ uspeha: Predsetveno, u osnovnom đubrenjenju pod brazdu ili u predsetvenoj pripremi unosi se celokupna planirana količina fosfora i kalijuma, kao i manji deo azota od oko 20 do 30% od ukupne količine azota, tj. 30-40 kg/ha N. Osnovni cilj je da se hraniva polože u dublje slojeve gde se razvija koren.
U samoj setvi imamo takozvano starter đubrenje. Ako se koristi oprema za startno đubrenje uz seme, unose se male količine lako pristupačnog fosfora i azota kako bi mlada klica odmah imala hranu pri unošenju u zemljište.
Potom naredne godine u faza bokorenja u februaru ili početkom marta sledi prva prihrana. Daje se najveći deo azot, oko 40-50% ukupnog azota, tj. 60-80 kg/ha N. To je trenutak kada se pšenica "budi" iz zimskog sna i počinje intenzivan porast i formiranje stabljika. Druga prihrana sledi u fazi vlatanja / formiranje vretena, krajem marta ili u aprilu. Unosi se preostali deo azota oko 20-30% ukupnog azota, tj. 30-50 kg/ha N. Ta prihrana direktno utiče na broj zrna u klasu i nalivanje zrna, čime se definise konačan prinos i kvalitet tj. sadržaj proteina.
Nažalost, zbog besparice taj agronomski postulat će primeniti malobrojni ratari. To potvrđuje i ratar u Doroslovu David Varga koji će pšenicu posejati na 110 hektara.
"Skoro svi će reducirati. Ili će svi smanjiti, ili će neko možda i izbaciti upotrebu đubriva. A sada, ove jeseni, nešto smo smanjili NPK, sad samo bacamo 170 kilograma po hektaru."
Vargin kolega Adrian Zambo kaže da neće štedeti na đubrenju.
"Po jutru sada bacamo, ja lično, 170 kilograma, a tata 140. Moje je mišljenje da na pšenici ne treba štedeti, pošto u jesen i u zimu još koliko-toliko imamo padavine. Praksa je da ne treba štedeti na pšenici, ali zato ćemo u predstojećoj sezoni štedeti na đubrenju kukuruza."
Valja se podsetiti zašto su pšenici važni azot i fosfor.
Azot je osnovni gradivni element proteinskih molekula i zelenog pigmenta hlorofila. On diktira bujnost biljke, formiranje listova, broj klasova i nalivanje zrna. Azot daje biljci snagu i zelenu boju. Bez azota nema stvaranja biomase niti proteina u zrnu.
Fosfor je "motor" za razvoj korenovog sistema. On je biljci neophodan u ranim fazama razvoja u jesen. Ako pšenica nema dovoljno fosfora u jesen, formiraće plitak i slab koren, slabije će se izbokoriti i biće izuzetno osetljiva na mraz i zimsko izmrzavanje. Fosfor u biljci deluje kao prenosilac energije – bez njega biljka ne može da iskoristi ni ostala hraniva.
Novosadska Hemoslavija poljoprivrednike repromaterijalom snabdeva duže od tri decenije. Direktor, Rajko Nenadov kaže da se uz semensku pšenicu i đubrivo slabije prodaje. Konstatuje da ga nema dovoljno i da je skupo.
"Što se tiče đubriva, tu je isto, kao i kod semenske pšenice prodaja vrlo slaba, zato što prvo đubriva i nema dovoljno. Interesovanje je slabije nego ranije. A đubriva nema zbog problema sa logistikom, sa Dunavom, sa niskim nivoom vode, sa tim što roba sada ide češće železnicom, a ne samo brodom, pa to poskupljuje prevoz. Đubrivo je takođe nešto skuplje nego prošle godine, tako da je u ovoj situaciji, kad je velika besperaca, to veliki problem. Tako da je problema sve više i više."
Araksi Mikaelian iz agencije Info tim logistika nam potvrđuje da ove godine uvozimo znatno manje đubriva nego lane.
"Blokada Ormuskog moreuza, otežana plovidba Crnim morem i zapadne sankcije prema Rusiji doveli su do rasta cena đubriva u svetu u odnosu na prošlu godinu. Pored toga, nizak vodostaj Dunava dodatno je smanjio uvoz đubriva u Srbiju, što je sve zajedno doprinelo trenutnoj situaciji. U poslednja tri meseca uvezli smo UREE 8,5 hiljada tona, AN-a 4,7 hiljada tona, KAN-a 3,15 hiljada tona, NPK 24 hiljade tona, što ukupno iznosi oko 40 hiljada tona.
U istom periodu prošle godine uvoz je bio 4,5 puta veći i iznosio je oko 180 hiljada tona: uree 72 hiljade tona, AN-a 16,5 hiljada tona, KAN-a 2 hiljade tona, NPK 90 hiljada tona. Svi navedeni uslovi doveli su do rasta cena đubriva u Srbiji od oko 15%. Trenutne cene su: UREA od 490 do 540 evra po toni, AN 550 evra po toni, KAN 450 evra po toni, NPK od 500 do 650 evra po toni, u zavisnosti od formulacije proizvođača. Navedene cene su bez izdvojenog PDV-a. Infotim logistika jednom mesečno obrađuje izveštaj o uvozu đubriva, a svakodnevno prati ponudu i potražnju."
Odluka da se smanji ili potpuno izostavi đubrenje azotom u uslovima skupih đubriva jeste razumljiva reakcija na finansijski pritisak, ali sa sobom nosi ozbiljne agrotehničke i ekonomske posledice.
Gubitak prinosa do 50% i više. Azot je direktni nosilac prinosa. Smanjenjem azota za polovinu, prinos direktno opada, dok potpuno izostavljanje prihrane u proleće dovodi do drastičnog pada prinosa i do neprihvatanja troškova same setve.
Pri nedostatku azota biljka hlorotično žuti, stariji listovi prvi odumiru jer biljka povlači azot u mlađe delove. Bokorenje je izuzetno slabo, klasovi ostaju sitni i prazni.
Nedostatak azota direktno obara procenat proteina i glutena u zrnu. Takva pšenica gubi mlinarska svojstva i svrstava se u stočnu hranu, što drastično obara njenu prodajnu cenu na tržištu.
Gladna biljka je znatno podložnija napadima bolesti, štetočina i suši.
Na kraju logičan zaključak bi bio da rešenje nije potpuno odustajanje, već pametno primenjivanje azotnih đubriva. U jesen azot i fosfor su važni za nicanje i dobro ukorenjavanje. Pre đubrenje u rano proleće je obavezna analiza zemljišta kako bi se tačno znalo koliko azota već ima u zemljištu i potrebno je dodati samo onoliko koliko je zaista neophodno. Štednja mora biti racionalna, a ne na štetu prinosa – zrna a potom brašna i hleba.
