Ovo je zaključak Freshfel Consumption Monitora nakon analize potrošnje u državama članicama FEM pokriva 75 odsto stanovništva EU.
„Mnogobrojne prepreke ozbiljno utiču na prelazak na zdraviju i održiviju ishranu za evropske potrošače“, ističu u Freshfel.
Izvestan je pad potrošnje
Najnoviji nalazi Freshfel Consumption Monitora otkrili su da je prosečna potrošnja svežih proizvoda iznosila 364 g/stanovniku/dan u 2021. godini. Očekuje se da bi mogla pasti za oko 10 posto u 2022. kada budu poznati konačni podaci.
U izveštaju Freshfela kostatuje se da je to zabrinjavajuće s obzirom na to da je i dalje znatno ispod minimalnih 400 g preporuke Svetske zdravstvene organizacije.
„Ove brojke su vođene niskim nivoom potrošnje milenijalaca i najmlađih generacija, koji su potrošači budućnosti“, objašnjavaju iz udruženja. „U teškim ekonomskim uslovima, potrošnja među stanovništvom sa niskim prihodima takođe zabrinjava.
„Informisanje i angažovanje potrošača da biraju zdravu, pristupačnu i održivu ishranu identifikovano je kao prioritet ne samo za Freshfel Europe, već i za organizaciju maloprodaje EuroCommerce i potrošačku organizaciju BEUC koji su prisustvovali sastanku kako bi podelili svoje projekcije.
Ekonomska kriza koja pogađa sve države članice zbog rata u Ukrajini i rastućeg protekcionizma u svetu ozbiljno je uticala na kupovnu moć potrošača i ograničila njihovu potrošnju na hranu.
Pogrešna percepcija potrošača
U vremenima krize, potrošači imaju tendenciju da pređu na manje zdravu ishranu, za koju se smatra da je energetski zadovoljavajuća i jeftinija opcija za ishranu.
„Potrošači imaju osnovnu pogrešnu percepciju o cenama voća i povrća na policama u supermarketima“, rekao je generalni delegat Freshfel Europe Filip Binar.
„Voće i povrće su najpristupačniji proizvodi i imaju nesporna zdravstvena i ekološka dobra“, nastavio je on. „Cena i vrednost svežih proizvoda su veoma atraktivni u prehrambenom asortimanu.
„U poređenju sa drugim kategorijama hrane, rast cena voća i povrća je niži od prosečne inflacije. Dijeta sa 5 porcija dnevno ili pola tanjira sa voćem i povrćem može se ostvariti za 1 ili 2 € po osobi dnevno.
„Uporedno, za javnu potrošnju za socijalno osiguranje, troškovi nezdrave ishrane su dvostruko veći od ukupne tržišne vrednosti hrane, što odgovara izdacima od 6 milijardi evra za socijalno osiguranje u EU prema Svetskom ekonomskom forumu.
Freshfel je rekao da postoji potreba da sektor premosti jaz između sviesti o prednostima svežih proizvoda i konkretnih akcija koje bi trebalo preduzeti od strane vlasti, kao i potrošača.
Prema istraživanju Eurostata, samo 12 odsto potrošača širom EU dostigne svojih pet porcija dnevno, a 33 odsto ne jede voće i povrće svaki dan.
„Sada je važno da se radi na obnovljenom interesovanju potrošača tokom pandemije Covid-19 i da odvoje vreme za pripremu, kuvanje i koriste voće i povrće u raznovrsnim oblicima“, rekao je Freshfel.
Esencijalni element
Pokazalo se da su sveži proizvodi suštinski segment prehrambenog asortimana i deo su rešenja za ciljeve Evropskog zelenog dogovora (doprinos neutralnosti ugljenika i niskim emisijama CO2), strategije od njive do trpeze (prelazak ka biljnoj ishrani ) i Plan EU za borbu protiv raka (preventivna uloga voća i povrća za nezarazne bolesti).
„Nažalost, kreatori politike ne uspevaju da budu koherentni u primeni ovih strategija i nemaju ambiciju u svojim merama, koje bi trebalo da koriste sveže proizvode kao osnovni pokretač uspeha svojih strategija“, prokomentarisao je Binard.
Efikasna politika promocije prema generaciji I (milenijalci) i Z, kao i obrazovni programi u školama za alfa generaciju bili su od ključne važnosti, kaže udruženje, a uloga sektora je važna u praćenju potrošača da svoju svest o zdravstvenim prednostima svežih proizvoda pretvore u konkretna ponašanja u ishrani.
Pored toga, bolja komunikacija sa potrošačima o očekivanjima u vezi sa društvenim problemima, pogrešnom percepcijom cene i imidža bi ostala ključna uz obezbeđivanje atraktivnih ukusa, raznolikosti i pogodnosti proizvoda.
„U ovom promenljivom okruženju važno je nastaviti da gradimo vrednost naših proizvoda uprkos tome što je cena postala jedini prioritet potrošača“, istakao je Binard. „Potrošače treba podsetiti na pristupačnost svežih proizvoda i staviti u perspektivu drugu hranu kao jeftinu i zdravu opciju.
„Potrošači će takođe morati da preuzmu svoj deo rastućih troškova za proizvođače i druge zainteresovane strane u lancu snabdevanja kako bi garantovali profitabilnost i opstanak osnovnog sektora voća i povrća.“
Veličina prodavnice
U 2021. na tržište EU je plasirano je 75 miliona tona za svežeg voća i povrća. Od toga 11,6 miliona tona iz Italije, 11 miliona tona iz Nemačke, 10 miliona tona iz Francuske, 9 miliona tona iz Španije i 7,2 miliona tona iz Poljske.
Voće koje se najviše konzumiralo u Evropi u 2021. godini bile su jabuke, banane, pomorandže, stono grožđe i breskve/nektarine, dok je borovnica segment koji doživljava najdinamičniji rast u mnogim državama članicama poput Nemačke i Poljske.
Od povrća najviše su se konzumirali paradajz, kupus, šargarepa, krastavac i slatka paprika.
U pregledu, članovi Freshfel Europe potvrdili su da je cena pretežno uticala na odluku potrošača poslednjih meseci širom Evrope i da su potrošači manje kupovali prehrambene artikle.
„Ovaj trend utiče na učestalost i mesto kupovine, gde se koncentracija kupovine dešava početkom meseca zajedno sa smanjenjem kupljenih sastojaka i artikala“, rekao je Binard. „Premijum etikete i organska prodaja su ti segmenti koji više opadaju.“
Članovi udruženja su takođe ponovo potvrdili da su potrošači i dalje uporni u kupovini lokalnog i sezonskog, željni da budu informisani o poreklu, sorti, načinu proizvodnje, održivim praksama i kada je to potrebno savetima za pripremu ili potrošnju.
„Članice Freshfel Europe ostaju uverene da se potrošnja svežih proizvoda može stimulisati u narednim mesecima izgradnjom partnerstava u celom lancu snabdevanja sa svim akterima, obezbeđivanjem kvalitetnih i pristupačnih proizvoda i davanjem poverenja prodavcima da izgrade udeo u kategoriji kao suštinski deo održive i zdrave ishrane za evropske potrošače 2023.“, dodala je asocijacija.
