Leto 2024. godine obeleženo je rekordno visokim temperaturama, kako globalno, tako i u Srbiji. Sa temperaturama u hladu koje su često dostizale 40°C, a na poljima i do 50°C, stručnjaci upozoravaju da ovakvi toplotni ekstremi postaju sve učestaliji kao posledica klimatskih promena.
Ovaj scenario postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti poljoprivrede, a posebno voćarstva u Srbiji, koja se već suočava sa značajnim izazovima.
Prognoze stručnjaka
Prema predviđanjima klimatologa, trend globalnog zagrevanja će se nastaviti, sa sve većom učestalošću toplotnih talasa i ekstremnih vremenskih uslova. Očekuje se da će prosečne letnje temperature u Srbiji porasti za dodatnih 1,5°C do 3°C do sredine 21. veka, što može dovesti do još češćih suša i ekstremnih vrućina. Ovakvi uslovi imaju direktne i indirektne posledice na voćarstvo, jer se voćne vrste, koje su tradicionalno gajene u Srbiji, ne mogu lako prilagoditi tako drastičnim promenama u klimi.
Najugroženije vrste voća
U nastavku ćemo analizirati koje voćne vrste će biti najviše pogođene, kao i razloge zašto su baš ove vrste najranjivije.
Malina
Razlozi ugroženosti: Srbija je jedan od najvećih proizvođača i izvoznika malina, ali ovo voće izrazito je osetljivo na visoke temperature. Optimalni uslovi za malinu su umereno hladna klima, sa maksimalnim letnjim temperaturama oko 25°C. Visoke temperature uzrokuju dehidraciju plodova, smanjenje prinosa i manji sadržaj šećera, što direktno utiče na kvalitet. Takođe, ekstremna toplota može ometati oprašivanje i formiranje plodova.
Ekonomija: S obzirom na to da malina čini značajan deo izvoza, svaki pad u proizvodnji ili kvalitetu ima direktan negativan uticaj na ekonomske bilanse zemlje.
Jabuka
Razlozi ugroženosti: Jabuka zahteva hladne zimske periode da bi ostvarila puni potencijal cvetanja. Rast temperatura tokom zime i prolaska toplih talasa u letnjem periodu može dovesti do nepravilnog sazrevanja, manjeg prinosa i oštećenja plodova poput opekotina od sunca. Takođe, jabuke gube na veličini i kvalitetu usled nedostatka vode i visokih temperatura.
Ekonomija: Kao jedna od najvažnijih voćnih kultura u Srbiji, svako smanjenje kvaliteta jabuka može ozbiljno ugroziti izvoz, jer tržišta zahtevaju visoke standarde.
Trešnja
Razlozi ugroženosti: Trešnja je još jedna voćna vrsta koja zahteva umerenu klimu sa stabilnim i hladnim zimama. Visoke temperature krajem proleća kombinovane sa naglim i obilnim kišama mogu dovesti do pucanja plodova i smanjenja prinosa. Takođe, sušni periodi uzrokuju stres biljke, što dodatno ugrožava rod.
Ekonomija: Kao izvozna roba visoke cene, pad u proizvodnji trešnje može imati značajan ekonomski uticaj. Ovde se pre svega misli na poremećaje u obimu ploda i oštećenju od pucanja.
Šljiva
Razlozi ugroženosti: Šljiva je tradicionalna voćna vrsta u Srbiji, koja se koristi kako za konzumaciju, tako i za preradu (rakija, sušena šljiva). Iako je donekle tolerantna na sušu, visoke temperature tokom cvetanja i formiranja plodova mogu smanjiti prinos. Takođe, povećana učestalost štetočina poput šljivine oe i šljivinog smotavca koje vole suvo i toplo vreme dodatno opterećuju proizvodnju.
Ekonomija: S obzirom na važnost šljive u prehrambenoj industriji, svaki gubitak u proizvodnji može značajno uticati na domaću potrošnju i izvoz.
Uticaj ekstremne suše i visokih temperatura na kvalitet voća
Pored smanjenog prinosa, visoke temperature direktno utiču na kvalitet voća. Plodovi izloženi intenzivnoj toploti često gube na veličini, sadržaju šećera i ukusu. Na primer, kod malina i trešanja, sunčeve opekotine na plodovima smanjuju estetsku vrednost i tržišnu cenu. Kod jabuka, visok nivo stresa od toplote može dovesti do unutrašnjih oštećenja, koja nisu vidljiva na prvi pogled, ali se manifestuju tokom čuvanja i transporta.
Takođe, visok nivo toplote može izazvati prerano sazrevanje, što skraćuje vegetaciju i utiče na koordinaciju sa tržištem, jer preuranjeno zrelo voće često nema dobar kvalitet za dugotrajno skladištenje ili izvoz.
Visoke letnje noćne temperature poseban problem za voćarstvoVisoke noćne temperature tokom leta mogu imati značajan negativan uticaj na kvalitet i prinos voća, što je naročito izraženo kod voćnih kultura poput jabuka, malina, trešanja i šljiva. U voćarstvu, optimalne noćne temperature su ključne jer omogućavaju biljkama da se "odmore" i obnove tokom noći, nakon stresa izazvanog visokim dnevnim temperaturama. Kada su noćne temperature visoke, ovaj proces regeneracije biva narušen, što dovodi do nekoliko problema: Smanjeno nakupljanje šećera u plodovima
Smanjena veličina i težina plodova
Problemi sa oprašivanjem i formiranjem plodova
Povećana osetljivost na bolesti i štetočine
Smanjena fotosinteza i povećanje disanja
|
Statistika i globalni trendovi
Prema podacima Svetske meteorološke organizacije (WMO), globalne temperature su tokom 2024. godine bile najviše zabeležene u poslednjih 150 godina. U Srbiji, prosečne letnje temperature su za 1,5°C više u poređenju sa prosekom iz 20. veka. Očekuje se da će klimatske promene dodatno pogoršati ove trendove, a predviđanja ukazuju na porast toplotnih talasa u jugoistočnoj Evropi za 30% do 2050. godine.
U kontekstu voćarstva, smanjenje prinosa kod najvažnijih voćnih kultura može dovesti do gubitka od nekoliko stotina miliona evra godišnje, posebno u sektorima malinarstva i proizvodnje jabuka. Održavanje konkurentnosti Srbije na globalnom tržištu voća zahtevaće značajne investicije i prilagođavanje klimatskim promenama, kako bi se očuvala dugoročna stabilnost sektora.
