U okolini Šapca, tokom 1999. godine, uočena je masovna pojava nekrotičnih plodova višnje - pojava koja našoj stručnoj javnosti nije ostala nepoznata. Međutim, ova pojava ukazala je na jednu neočekivanu, novu mikozu višnje kod nas, čije je prisustvo ostalo nezabeleženo ranije. Tokom sušne 2000. godine bolest se nije pojavljivala, a za vreme kišovitog proleća 2001. g. nekroza plodova višnje ponovo se uočava, opet dosta jakog intenziteta.
Mikroskopiranjem nekrotičnog tkiva obolelih plodova utvrđeno je masovno prisustvo jednoćelijskih konidija karakterističnih za vrste roda Phoma. Ovaj tip konidija, kao i piknidi, uočen je i kasnije prilikom izolovanja i gajenja gljive na veštačkoj hranljivoj podlozi.
S obzirom da ova mikoza predstavlja interesantnu i ekonomski značajnu pojavu u Srbiji, daju se osnovni podaci do kojih se došlo tokom dosadašnjih istraživanja.
Simptomi bolesti i ekonomski znacaj mikoze. Nekrotična pegavost plodova višnje pojavljuje se u proleće, tokom maja i juna, najpre u vidu manjih, tamno zelenih i vlažnih pega elipsastog oblika. Sve ovo podseća na infekcije izazvane bakterijama.
Daljim razvojem, pege se povećavaju i šire, pokrivajući sve veću površinu tkiva, a često zahvataju i ceo plod. Tada tkivo u okviru pega tamni i izumire (nekrotira) i blago uleže. Početkom juna, u okviru nekrotičnih pega, naročito posle kišovitog perioda, uočavaju se svetlo narandžaste gomilice spora - karakterističan znak kada su u pitanju i druge, slične mikoze voćaka, pa i brojnih zeljastih biljaka.
Krajem intenzivnog razvoja nekroze, oboleli plodovi se smežuravaju i suše, kada postaju skoro crne boje. Kao takvi, praktično su izgubljeni za berbu. Utvrđeno je da procenat ovako obolelih plodova, za vreme kišovitog proleća, može dostići i 80% (u pitanjnu je bila osetljiva sorta hajmanov rubin). Interesantno je istaći da populacija domaće sorte oblačinske višnje ne oboleva, jer na njoj nisu do sada uočeni simptomi bolesti, te njeno gajenje predstavlja jedan od vidova uspešnog suzbijanja parazita.
Vestačka inokulacija plodova višnje.
Korišćeni su nesazreli plodovi višnje sorte hajmanov rubin. Sitnije čestice kolonija gljive, razvijenih na podlozi, naneseni su na prethodno povređeno tkivo ploda. Kontrolni plodovi su samo povređeni, bez nanošenja čestica kolonija. Svi su plodovi, posle ovako izvršene inokulacije, navlaženi prskanjem i postavljeni u poveće Petri posude ili stakleno zvono sa navlaženim filter papirom.
Ubrzo, već posle nekoliko dana, na inokulisanim plodovima višnje, oko nanetih fragmenata gljive, razvijaju se vlažno - zelenkaste, potom mrke pege, nalik onima nastalim u uslovima spontane zaraze. Na inokulisanim plodovima nekroza tkiva se širi, zahvatajući plod u celosti. Na kontrolnim plodovima ne nastaju nikakve promene. Dakle, kao sto se iz izloženog i vidi, ovim postupkom uspešno su reprodukovani simptomi nekrotične pegavosti višnje uočene na terenu.
Osnovne karakteristike proučavane gljive. Na hranljivoj podlozi od krompira proučavana gljiva formtra sive kolonije, koje se veoma brzo razvijaju, dostižući posle pet do šest dana prečnik oko 10 cm, ispunivši celu površinu podloge u Petri posudama.
Izlaganjem kultura uticaju dnevne svetlosti, na kolonijama se posle sedam do deset dana stvaraju piknidi. Oni su okruglasti, crne boje, a sadrže jednoćelijske, bezbojne piknospore elipsastog oblika.
Diskusija. Prvo prisustvo nekrotične pegavosti plodova višnje kod nas uočeno je poodavno, na teritoriji južne Srbije. Od tada do danas ova pojava privlačila je ne tako malu pažnju naše naučne i stručne javnosti. Osamdesetih godina prošloga veka masovna nekroza plodova višnje primećena je i rejonu Loznice, gde je prouzrokovala znatne gubitke.
Nekrotična pegavost plodova višnje dugo je proučavana i u Novom Sadu. Tokom tih istraživanja utvrđeno je da bakterije prouzrokuju masovnu nekrozu plodova višnje uočenu na terenu.
Kasnije, Ivanović i Ivanović, D. (1992) ukazuju na prisustvo gljive Cotletotrichum gloeosporioides, kao uzročnika antraknoze (nekrotične pegavosti) plodova višnje u rejonu Jagodine i Koceljeve, kod Vladimiraca, nedaleko od Šapca, a Gavrilovic (2004) ističe nalaz konidija Phoma sp. na materijalu poreklom iz Šapca, ali i prisustvo bakterija u okolini Leskovca i Šapca. Takođe, i ostali literaturni podaci ukazuju da nekrozu plodova višnje mogu prouzrokovati razne vrste gljiva (Ogawa et al., 1995), ali i bakterije (Arsenijević, 1997). Dakle, nekoliko razlicitih parazita prouzrokuju isti ili sličan simptom. Koji će se parazit u pojedinim godinama pojaviti, verovatno zavisi od ekoloških činilaca, akumulacije parazitskog potencijala vrste parazita prisutnog u zasadu, osetljivosti sorte i slično.
Iz prethodnog proizilazi da je nekrotična pegavost plodova višnje, ekonomski posmatrano, veoma značajna bolest u nas. Bilo je godina kada se zbog inlenzivne pojave postavljalo pitanje izvođenja ili odustajanja od berbe (Veselić, 1987).
Prema tome, zdravstvenom stanju plodova višnje u nas potrebno je i dalje poklanjati potrebnu pažnju, zbog raznih vrsta parazita, utvrđenih proučavanjem etiologije ove bolesti, a i zbog tako jake pojave nekroze plodova i gubitaka koji pri tome nastaju. U prvom redu, trebalo bi nastaviti dalja proučavanja etiologije bolesti i integralne mere borbe, kao i izbor najpovoljnijeg fungicida.
Činjenicu da razne sorte višnje ne reaguju podjednako prema nekrozi plodova, trebalo bi iskoristiti pri zasnivanju novih zasada višnje. Po mogućstvu, potrebno je potražiti i odgovor na ključno pitanje: zašto se nekih godina na terenu pojavljuje jedan, a drugih više parazita, ili - u jednom lokalitetu jedan, a u drugom drugi paraziti, uzrokujući iste ili slične simptome bolesti?
Zaključak. Novi nalaz Phoma sp., kao uzročnika nekroze plodova višnje, uočene u okolini Šapca, potvrđuje staro pravilo da iste ili slične simptome mogu prouzrokovati razni činioci biotske i abiotske prirode, i obrnuto: jedan parazit može uzrokovati različite promene na pojedinim organima parazitiranih biljaka.
