Zamislite da vam pod nogama polako nestaje tlo, a da toga niste ni svesni. Upravo to se dešava sa našim planetarnim izvorima slatke vode – resursom bez kojeg nema života, niti hrane, niti budućnosti.
Nova naučna analiza pokazuje da se kontinenti presušuju brzinom koja prevazilazi sva ranija predviđanja. Ogromne količine vode nestaju iz reka, jezera i podzemnih rezervoara, a završavaju u okeanima, podižući njihov nivo čak brže nego što to čini topljenje ledenih ploča.
Alarm koji dolazi iz svemira
Koristeći satelitske podatke NASA prikupljene tokom više od dve decenije, tim istraživača predvođen Kriskešom Handarpurkarom sa Univerziteta FLAME u Indiji, mapirao je promene u zalihama kopnene vode od 2002. godine. Rezultat je poražavajući: svi kontinenti, osim Grenlanda i Antarktika, beleže nezapamćene stope isušivanja. Svake godine, površina pogođena ovim procesom povećava se za prostor dvostruko veći od Kalifornije.
Vlažna područja zaista postaju vlažnija, a sušna još sušnija – ali to nije ravnoteža prirode, već disbalans koji nosi nesagledive posledice. Naučnici upozoravaju: sušna područja presušuju se mnogo brže nego što vlažna dobijaju na vlazi.
Ljudi protiv sopstvenih izvora
Ljudski faktor dodatno ubrzava ovu dramatičnu promenu. Emisija gasova sa efektom staklene bašte, preusmeravanje vodenih tokova, ali i prekomerno crpljenje podzemnih voda ugrožavaju prirodni ciklus. Čak 75 odsto svetske populacije živi u 101 zemlji gde se gubitak slatke vode ubrzava. Ogromne količine završavaju u okeanima – ironija je što tako dragocen resurs postaje beskoristan za ljudsku upotrebu.
Primeri su brojni i upozoravajući: Kalifornija, koja navodnjava zasade badema od kojih dolazi 70 odsto svetske proizvodnje, troši podzemne rezerve brže nego što se one mogu obnoviti. Nekadašnji gigant – Aralsko jezero u Centralnoj Aziji – pretvorilo se u pustinju zbog nekontrolisanog navodnjavanja pamuka.
U visokim geografskim širinama, poput Kanade i Rusije, dodatni udarac daje otapanje permafrosta, oslobađajući vodu koja odlazi u okeane. Na kontinentima bez ledenih ploča, čak 68 odsto gubitka vode vezuje se direktno za ljudsko iscrpljivanje podzemnih rezervi.
Poslednji poziv za spas resursa
Naučnici upozoravaju da je očuvanje svetskih podzemnih voda presudno u svetu koji se zagreva. "Ako posustanemo u borbi protiv klimatskih promena, ne smemo posustati u očuvanju resursa bez kojih život ne postoji," ističu autori istraživanja objavljenog u prestižnom časopisu Science Advances.
A gde je tu Srbija?
Iako deluje da je nestašica vode problem udaljenih pustinja ili megapolisa, Srbija odavno oseća pritisak. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku i Agencije za zaštitu životne sredine, zalihe pitke vode u našoj zemlji nisu beskonačne.
Podzemne vode Vojvodine, od kojih zavisi i navodnjavanje i snabdevanje velikih gradova, već godinama trpe posledice prekomernog crpljenja i zagađenja. Neki bunari beleže pad nivoa podzemne vode i do nekoliko metara godišnje. Dunav, Tisa i Sava donose obilje, ali ga gubimo kroz neadekvatnog upravljanja, a ne bi trebalo zanemariti ni ogromne gubitke u vodovodnim mrežama – u pojedinim opštinama i do 50 odsto.
Ako nastavimo ovim tempom, rizikujemo da se i mi uskoro nađemo u grupi zemalja koje "polako ali sigurno" ostaju bez pitke vode. Voda nije samo pitanje ekologije – to je pitanje opstanka, hrane i zdravlja budućih generacija u Srbiji.
