Našem agraru nedostaje mnogo toga. Pre svega - mladi ljudi, koji će da se bave poljoprivredom. Ali, nema ni pravednih cena poljoprivrednih proizvoda, kao ni dovoljno novca za premije, subvencije i investicije. I što je veoma važno - nedostaje nam znanje.
U proizvodnji kvalitetne hrane izuzetno je važna uloga savetodavaca, koji bi trebalo da prenose znanje poljoprivrednicima. Zato bi i savetodavci trebalo stalno da usvajaju nova znanja. Pomoć u tome ponudila je Kraljevina Holandija. Pojedinosti - ataše za poljoprivredu u holandskoj ambasadi u Beogradu Marten Vegen.
" Holandija ima visok nivo znanja iz različitih oblasti poljoprivrede. Uvek smo raspoloženi da znanje i inovacije podelimo sa našim partnerima. Saradnja između naših zemalja u obostranom interesu. Posebno sa Vojvodinom, s obzirom na razvijenost poljoprivrede."
Poljoprivredna savetodavna služba Holandije jedna je od najboljih na svetu.
Vegen objašnjava: zašto je to tako.
"Savetodavna služba u Holandiji je prošla kroz mnoge promene i reorganizaciju u proteklih 10 do 20 godina. Ona je skoro u potpunosti privatizovana tako da sada ima jako malo upliva države u njen rad. Važna je promena u oblasti specijalizovanja savetodavaca. Oni su sada eksperti u svojim oblastima."
Drugim rečima, u tržišnoj utakmici savetodavci se bore za to da pridobiju poverenje poljoprivrednika, koji ih i finansiraju. I najbolji opstaju na tržištu. A gde smo mi? Privatno savetodavstvo tek je u začetku, a ono pod jurisdikcijom države - muče problemi, verovatno samo nama svojstveni. Potvrđuje to i pokrajinski sekretar za poljoprivredu Branislav Bogaroški.
"Mi finansiramo poljoprivredne stručne službe u Vojvodini. Prema zakonu o prenosu nadležnosti one bi trebalo da pređu pod ingerenciju AP Vojvodine. Trenutno njima upravlja Ministarstvo poljoprivrede, odnosno Republika Srbija. Smatramo da bi komletno preuzimanje nadležnosti AP Vojvodine s obzirom da smo jedan od ozbiljnijih finansijera te službe definitivno bilo korak u napred."
Prenošenje znanja u poljoprivredi važno je i radi zdravstvene bezbednosti hrane. Na primeru upotrebe pesticida - potvrđuje to tehnolog za zaštitu bilja u "AD Napretku" u Staroj Pazovi Marka Hric.
"Većina malih i srednjih poljoprivrednika ne koristi usluge savetodavaca specijalista zaštite bilja. Oni slušaju komercijaliste hemijskih kompanija, kojima je u interesu veća potrošnja pesticida. Znajući to nije ni čudo što upotrebljavamo više pesticida nego što je neophodno."
Na veličinu problema ukazuje podatak da je više od 85 odsto poljoprivrednog zemljišta kod nas u rukama malih i srednjih proizvođača. Zemlje, koje su pre nas uočile da postoji manjak znanja u agraru, donele su zakone koji propisuju da hranu za tržište ne može proizvoditi onaj koji nema bar završen kurs za bavljenje poljoprivredom. I nema olakšavajućih okolnosti čak ni za starije od 60 godina, pa makar se ceo radni vek bavili poljoprivedom.
