Iako država godinama ulaže novac u domaće govedarstvo, pravi rezultati i napredak na terenu uporno izostaju. Ovo je gorka ocena koja se čula od naših domaćina na sastanku Udruženja „Agroprofit“, održanom u okviru 93. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu. Poruka stočara je jasna: sam novac iz budžeta nije dovoljan ako sistem ne funkcioniše kako treba.
Da bi se spasao ovaj pretežak, ali strateški važan posao, odgajivači goveda za proizvodnju mesa (tovnih rasa) traže hitne i korenite promene u državi.
Ključni zahtevi stočara: Šta koči srpsko govedarstvo?
Osnivanje Uprave za stočarstvo: Stočarima je hitno potrebna jedna adresa – posebno državno telo koje bi brinulo isključivo o njihovim potrebama i problemima.
Uvođenje reda u genetiku i veterinu: Traži se bolja organizacija u odabiru najboljih grla za dalji uzgoj (selekcija), stroža provera kvaliteta mesa i efikasniji rad Uprave za veterinu.
Uređenje „pedigrea“ (matičnih knjiga): Naglašeno je da bez tačne evidencije o poreklu i čistokrvnosti životinja, kao i bez stroge kontrole uvoza rasnih goveda iz inostranstva, nema stabilne domaće proizvodnje.
Otvaranje puteva ka Evropi i Dunavu
Proizvesti vrhunsko meso je samo pola posla – drugi deo je prodati ga po fer ceni. Zato naši stočari zahtevaju ukidanje svih administrativnih taksi i opterećenja koja im otežavaju i poskupljuju izvoz junećeg mesa na zahtevno tržište Evropske unije.
Takođe, traži se hitno osposobljavanje i sređivanje rečnih luka (terminala) na Dunavu. To bi omogućilo da se goveda i ovce bezbedno, brže i znatno jeftinije transportuju brodovima do inostranih kupaca.
Šansa za domaće domaćine: „Junetina iz prirode“
Kao svetla tačka i korak napred, najavljena je izrada spiska farmi koje rade po najvišim standardima. Ove farme biće osnova za kreiranje novog, prepoznatljivog domaćeg brenda vrhunskog kvaliteta pod nazivom „Junetina iz prirode“, što bi našim proizvođačima donelo bolju zaradu i zasluženo poštovanje na tržištu.
Uostalom, pročitajte celu analizu udruženja "Agroprofit" upućenu Ministarstvu poljoprivrede i stručnoj javnosti.
Udruženje „Agroprofit“ – Proizvođačka grupa odgajivača tovnih rasa
goveda na proširenom sastanku 19. maja 2026. godine na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, usvojilo je sledeće
ZAKLJUČKE I PREDLOGE PREMA NADLEŽNIM INSTITUCIJAMA I DRŽAVNIM ORGANIMA
uz ocenu da naše govedarstvo ima državnu finansijsku podršku, ali još uvek, izostaje očekivano napredovanje. Trenutno je upisano u statistici da imamo 245.616 kvalitetnih goveda, uz porast broja krava tovnih rasa. Broj kvalitetnih grla, za samo godinu dana, povećan je za više od 25.000 gde su uračunata i povećanja u sektoru tovnog govedarstva.
Od 2009.g. tovno govedarstvo, broj i kvalitet u čistoj rasi, beleži povećanje. Udruženje je prema interesu stočara, uticalo da se dopuni broj rasa u zakonu, uvećaju premije, kao i bespovratna sredstava za nabavku kvalitetnih grla i nove genetike. Tako danas u Srbiji imamo skoro 40.000 goveda tovnih rasa različitih kategorija.
Ovaj napredak je dobar razlog da se institucionalno reši praćenje i kontrola i reprodukcije. U celini gledano, odgajivački programi po rasama, bez dovoljno evidencije i jasnih pravaca u oplodnji, su veliki nedostatak. Tako je kod rase šarole potrebno da se hitno reaguje u zaštiti kvaliteta. Kod angusa, naše najbrojnije tovne rase, važno je sagledati programe reprodukcije i doneti plan oplodnje za veće farme, što je obaveza i za druge manje brojne rase.
Većina farmera dobro zna šta im je činiti u procesu gajenja, ali svi zajedno nemamo čvrst oslonac u glavnoj i pojedinim regionalnim odgajivačkim organizacijama, koje samo periodično imaju kontakte sa farmerima. Novi Zakon o stočarstvu, od koga se očekuje inovacija i racionalizacija, najverovatnije neće biti usvojen u ovoj godini, iako su za par godina nuđene tri različite verzije. Ali, situacija ne sme i ne može ostati nerešena.
Naš najveći investitor, država, mora uspostaviti više operativnih celina zaštite stočara i ogromnog novca koji ulaže u ovu granu poljoprivrede, a posebno tovno govedarstvo. Prvi potez je formiranje Uprave za stočarstvo, drugi organizacija selekcije i praćenje kvaliteta, treći uspostavljanje zakonskog rada Uprave za veterinu. Potrebna je i reogranizacija Instituta za stočarstvo i određivanje kontrolora za njihov rad. Danas se događa da dva instituta za isti uzorak krvi daju različite rezultate.
Već duži niz godina izražavamo potrebu da se uspostavi objedinjavanje osnovnih odgajivačkih organizacija i da se definiše kontrolor njihovog rada, a pre svega dinamike i poštovanja rokova Uprave za agrarna plaćanja.
Od bitnih poslova potrebno je ubrzati sledeća rešenja: izraditi sertifikate za izvoz i uvoz prema interesu proizvođača izvoznika i kupaca; uvesti transparentnost za podatke o uvozu i izvozu naših proizvoda (trenutno ministar za finansije ne dozvoljava blagovremeno objavljivanje ovih podataka).
Većinu ovih pitanja smo obrazlagali i predlagali i jedino smo uspeli da ubedimo nadležne za uvođenje ombudsmana za hranu, što smo učinili zajedno sa Zadružnim savezom Srbije.
U raspravi donošenja nove Strategije razvoja poljoprivrede, prihvaćeni su naši predlozi o zaštiti pašnjaka i poljoprivrednog zemljišta. Mi smo jedna od retkih država koja nema Nacionalni savet za čuvanje i održivost poljoprivrednog zemljišta. Naši poljoprivrednici nisu u privrednom sistemu, u okviru Privredne komore Srbije prihvaćen je naš predlog da se to promeni.
Prihvaćena je i sugestija da se sektor mlečnog govedarstva detaljno analizira i da se ta delatnost razvrsta prema uslovima proizvodnje.
Praksa zahteva da se sagleda namena premija za organsku proizvodnju u stočarstvu i to odmah analizirati i promeniti praksu u novom budžetu. Nije realno da se privilegovano finansira organska proizvodnja u stočarstvu, a da nijedan od tih proizvoda ne završava na tržištu kao ponuda za potrošače. Ona roba koja ne ide na tržište, a to se lako dokazuje, gazdinstvo ne može biti nosilac ovih visokih premija. Tako, država isplaćuje najveće premije u govedarstvu za 8.600 krava u sistemu organske proizvodnje i za to se iz budžeta troši oko 600 miliona dinara.
Za dalji razvoj tovnog govedarstva i postizanje kvaliteta važno je odrediti službu koja će voditi matične knjige ili knjige reprodukcije gde je i nabavka bikova ili semena i to sve po rasama i odgovorno. U Zakonu o savetodavnim službama to se pominje, ali one nisu za to kadrovski osposobljene.
Predlažemo da zajedno sa stočarima iz ostalog dela proizvodnje formiramo društveno telo Savet za veterinu i zoo zaštitu. Gotovo ni jedan uvoz kvalitetnih grla nije prošao bez administrativnih i veterinarskih problema.
Stočari i dalje žive u ubeđenju da broj grla, posebno iz Rumunije, ne prati odgovarajuća dokumentacija, a za pojedini uvoz nema ni karantina.
Kao država Srbija je u podređenom i podcenjenom položaju, kada je reč o izvozu goveđeg mesa u EU. Od Vlade zahtevamo da pokrene postupak za ukidanje poreza na naše juneće meso izvezeno u Evropsku uniju, jer tamo kupac plaća 0,35 do 1,30 EUR po kilogramu za pojedine delove junećeg mesa. Zbog toga i nemamo izvoza u Evropsku uniju, a ne zbog nesposobnosti stočara ili manjka robe, što mnogi kreatori agrarne politike, pa i javnost, ne znaju.
Za umanjenje troškova izvoza u prekomorske zemlje imamo predlog da se u donjem toku Dunava osposobi terminal za utovar i istovar goveda i ovaca, čime bi vrlo ozbiljno umanjili troškove u ovom poslu, a ti troškovi mogu da se povećaju na otkupne cene grla.
Imamo potencijal i potrebu da se pri Upravi za agrarna plaćanja formira Regulatorno telo za uvoz i trgovinu u domaćem prometu kvalitetnih priplodnih goveda da bismo izbegli mnoge nepravilnosti i podmetanja u pogledu nepotpunih ili lažnih papira bitnih za poštovanje rase, što je čest slučaj sa uvozom iz Rumunije. Njihova referentna agencija za pojedinačan izvoz u Srbiju nema evidentirana grla, posebno angus.
Zbog verifikovanja kvaliteta pojedinih farmi nameravamo da završimo ciklus, to jeste, spisak farmi dobre poljoprivredne prakse i da nastavimo sa formalnostima vezanim za novi kvalitet naše ponude - „Junetina iz prirode RS“.
***
Kao što smo i najavili pred nama je reorganizacija udruženja, sa namerom da se još više povežu proizvođači, kvalitetnije obave kontakti među farmerima, da se poveća poslovnost i poštuje stočarska praksa i uspostavi zajednički interes u ovoj grani stočarstva. Osnova za ovakvu reorganizaciju se nalazi u Zakonu o zaštiti tržišta, što obuhvata finansijsko i pravno učešće Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. Zbog toga ćemo formirati sasvim novo udruženje po modelu i programu rada koje će istinski zastupati pravno i valjano stočare.
Predsednik Udruženja „Agroprofit“ Čedomir Keco
Novi Sad, 19.05.2026.
