Preko ogleda do odluke koju sortu pšenice sejati

Iako je tek početak avgusta proizvodna 2025/2026. već je na neki način počela. Počela je razmišljanjem paora kojoj sorti / sortama ukazati poverenje. To razmišljanje počinje već prisustvovanjem danu polja pšenice.

Kada je reč o kompaniji Savacoop ove godine na sedam lokacija proizvođači su mogli da se uvere u snagu nove genetike: u Zminjaku, Srbobranu, Subotici, Trnjanu, Uljmi, Prahovu i Rivici.

Marko Pena iz stručne službe Savacoopa kaže da već godinama odabiraju uspešne poljoprivrednike na različitim lokacijama kod kojih postavljaju demonstraciona polja pod novim sortimentom.

• Mi se svake godine odlučujemo da menjamo sortiment. Postavili smo jako visoke kriterijume. Samo one sorte pšenice koje ispunjavaju te naše standarde i kriterijume ulaze u naš domen distribucije.  
  
  

Poljoprivrednik u Rivici Goran Eror rado se odazvao pozivu Savacoopa da na svojim parcelama postavi ogledno polje pšenice.

• Mi smo već nekoliko godina unazad, pa mogu slobodno reći i deceniju sejemo isključivo deklarisano seme kada je proizvodnja pšenice u pitanju. Ove godine imamo zasejano 13 hektara pod pšenicom. Mislim da je svake godine neophodno uvesti po neku novu sortu. Pre svega zbog klimatskih uslova, da bismo videli kako sa razvojem genetike može doći do povećanja prinosa. Kada imate dobru genetiku i primenite puno agroteniku, onda rezultat ne može da izostane. Mi smo tu da proizvedemo što više po jedinici površine jer ne možemo da utičemo na cenu.    

U Subotici demonstraciono polje pšenice bilo posejano na imanju Damira Pejčića. Evo koju je agrotehniku primenio.

• Radili smo ogled sa pet sorti pšenice. Predusev je bio kukuruz, rađeno je gruberovanje, tanjiranje, setva i završnica je bila sa kembridž valjkom. Rok setve je bio 22. oktobra, setvena norma je bila 220 kilograma po hektaru. Kembridž valjak je ponovljen i na proleće, đubrili smo na osnovu analize zemljišta. Sejali smo standardne i dve nove sorte. Reč je o kombinaciji kvalitetnih i prinosnih sorti. 

Tine Bošković iz stručne službe Savacoopa navodi koje su to sorte posejane u ogledima.

• KWS pšenice su Rhum i Ultim. One su već etablirane i prepoznate kao sorte izuzetnog prinosa i kvaliteta zrna. Od Top seeda u ogledima posejane su dve nove sorte, Ormesson i Melvil. Inače, u ogledima u Srbiji su u ogledima one su već tri godine. LG-eva sorta Ascona je nešto ranija sorta, solidnog prinosa i vrlo atraktivnog izgleda.   

Detaljnije o ovim sortama pšenice nam je rekao referent semenske proizvodnje Savacoopa, Dimitrije Jovanović. 

• KWS Ultim je izuzetno prinosna sorta. Ona može da rodi i do 10 tona po hektaru uz proten veći od 12%. Izuzetno je tolerantna na bolesti, pogotovo na žutu crtičavu rđu. Ima nisko stablo, tolerantna je na poleganje, pa nije potrebno primenjivati regulatore rasta, što direktno utiče na smanjenje troškova proizvodnje. Klas je izuzetno zbijen. Na primarnim klasovima imamo 16 do 17 klasića. Na sekundarnim je to 15 do 16. Nije izražena spratnost u klasovima. Proizvođači se rado odlučuju da seju LG Asconu. Reč je o izuzetno kvalitetnoj sorti. Uz dobru agrotehniku u pojedinim godinama može da da i 14,5% proteina. Uz prinos od 9 do 9,5 t/ha proizvođači mogu da računaju na izuzeno kvalitetan rod. Karakterističan je njen krupan, dugačak, rastresit klas. Ima 20-21 klasić na primarnim i 16-17 na sekundarnim klasovima. Ta njena zelena boja i povijenost klasa su osobine koje utiču da Asconu vrlo lako prepoznamo u ataru. KWS Rhum trenutno najbolja sorta u Srbiji. Sličnih je osobina kao i Ultim. Potencijalni prinos je 10 pa čak i 11 t/ha. Protein je preko 11,5%. Tolerantna je na ekonomski značajne prozrokovaće bolesti, pogotovu na žutu crtičavu rđu. Ima visoko stablo, međutim, ne poleže tako lako. Potrebno je primeniti regulator rasta. Ono što je za nju karakteristično jeste izuzetno krupno zrno. Prisutna je spratnost klasova, tako da tek kada razgrnemo lisnu masu, dolaze do izražaja klasovi koji su niže pozicionirani. Sve u svemu, sa Rhumom smo otišli stepenicu iznad Ultima, tako da uz visok potencijalni prinos, poljoprivredni proizvođači koji ispoštuju sve agrotehničke mere, koji su spremni da ulože u proizvodnju, imaju sortu koje će im i tekako to vratiti.

Zbog obilja padavina u prolećnom periodu, pravovremena zaštita protiv bolesti i štetočina ove godine je bila izazov za proizvođače. Marko Pena iz stručne službe Savacoopa navodi kako su se na osnovu njihovih preporuka proizvođači izborili sa ovim izazovima.

• U prvom tretmanu koristili smo fungicid Verben u dozi 0,75 litra po hektaru, naš novi herbicid Lavanto Max, 25 grama po hektaru i regulator rasta Medak Stop. U drugom tretmanu iskorišćen je fungicid kompanije Savacoop, Kaliope Pro, u dozi 0,8 litra po hektaru u kombinaciji sa insekticidima Atis i Savate. Takođe, je upotrebljen biostimulator Yield-ON, to je nešto inovatino, dolazi nam iz kompanije Syngenta Biologicals, biostimulator koji dovodi do povećanja prinosa. Preko 11.000 ogleda koje kompanjija Syngenta uradila dovodi do povećanja prinosa u proseku oko 7,5% i treći tretman za cvetanje, upotrebljen je fungicid Pegazus Duo u dozi 1 litar po hektaru, dodat je insekticid Savate, kao i tečna urea iz kompanjije Lebosol, Lebos Nutriplant 36. Šta je zanimljivo kod ovaj naše tehnologije, stvarno se ne igramo sa dozama, koristimo pune doze, ne pravimo doze da bi ispali fer na ceni, već pravimo kombinacije koje će nas zašititi i odvesti od punog pritiska bolesti.

Ovih preporuka se pridržavao i poljoprivrednik u Deronjama Sava Kompalić.

• Moram da kažem da svako ko se predržavao formule dobre prihrane i zaštite, koje je odradio tri tretmana fungicidima i insekticidima, mogao je da očekuje dobar prinos.Tako je bilo i na našem gazdinstvu s obzirom na to da smo odradili sve tretmane zaštite i prihranjivanje pšenice. Vreme je pogodovalo pšenici, bilo je dosta vlage, bilo je dosta i toplih dana, tako da, u suštini, ovo je jedna pogodna godina za pšenicu.

Uz pesticide u ogledima je primenjen Valagrov biostimulator poslednje generacije YieldON namenjen povećanju produktivnosti useva. O njemu smo više saznali od Milana Sudimca iz stručne služba Savacoopa.

• To je, da kažem, kombinacija aminokiselina i ekstrata algi. Znači, šta je ideja, dodavanja tih proizvoda, mada tu ne mislim samo na pšenicu, nego mislim i na ostale useve. Ideja je, u suštini, da negde ublažimo neki stresni efekat, kada su u pitanju kombinacije sa hirbicidima, sa fungicidima. Ideja je da ublažimo stresni efekat visokih temperatura, ali takođe, YieldON je proizvod koji svoje mesto nalazi kod biljaka, kod kojih se traži kvalitet, ako želimo da povećamo sadržaj proteina.

Profesor genetike i oplemenjivanja biljaka na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu Vladan Pešić navodi razloge zašto bi poljoprivrednici trebalo da seju novostvorene sorte pšenice.

• Inovacije, prvenstveno koje dolaze sa aspekta genetike i oplemennjivanja, daju i bacaju nove trendove na dalji razvoj poljoprivrede, to znači veće prinose, bolji kvalitet useva i ono što je najvažnije, što se očekuju da u perspektivi te inovacije daju i dobar kvalitet proizvoda od datih kultura. Na ovim oglednim poljima imali smo priliku da vidimo da se radi o patuljastim ili polupatuljastim sortama visokogenetskog potencijala, tolerantnih na bolesti, to znači u svetlu klimatskih promena, ono što se može pozitivno očekivati da dalje taj prinos bude kvalitetan i zadovljavajući.

U savremenoj poljoprivredi, preduslov za visoke i stabilne prinose jeste izbor kvalitetnog semena. U proizvodnji pšenice upotreba deklarisanog semena igra ključnu ulogu u povećanju prinosa, očuvanju kvaliteta i smanjenju rizika u proizvodnji. Deklarisano seme je prošlo strogu kontrolu i sertifikaciju ovlašćenih institucija. Ono ispunjava sve standarde u pogledu čistoće, klijavosti, zdravstvenog stanja i sortne autentičnosti. Takvo seme potiče iz kontrolisane proizvodnje, a proizvođaču dolazi uz deklaraciju koja sadrži sve relevantne informacije – sortu, klijavost, i datum pakovanja.