Reklama
  • Pčelarstvo

„Presek“ stanja pčelarstva kod nas

Na pitanje, kakvo je stanje pčelarstva kod nas i šta je sve potrebno uraditi da bi ta grana poljoprivrede dobila mesto koje zaslužuje, odgovor su dali stručnjaci iz te oblasti na naučnom skupu koji je organizovao Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti.

U organizaciji Akademijskog odbora za selo u Kruševcu je od 24. do 26. septembra 2015. godine održan interdesciplianrni naučno-stručni skup "Pčelarstvo u Srbiji" na kome su se kroz naučne i stručne referate iskristalisali zaključci i i predlozi koji se predočavaju široj društvenoj javnosti i upućuju nadležnim državnim organima. 

Pčelarstvo u Srbiji organizovano je preko pčelarskih udruženja po gradovima koje povezuje Savez pčelarskim organizacija Srbije. Ministarstvo poljoprivrede je posle popisa poljoprivrede 2012. godine, registrovalo 673.651 košnicu u posedu 15.020 pčelara. Godišnje se u Srbiji proizvede od 5.000 do 9.000 tona meda, od čega se poslednjih godina izveze od jedne do dve trećine ukupne proizvodnje u zemlje Evropske unije, Severne Afrike, Indije i Japana. Procenjuje se da devizni priliv od izvoza meda može biti veći od onog koji Srbija ostvaruje od izvoza malina i mesa, ne računajući posredni fenomen – efekat medonosne pčele u savremenoj biljnoj proizvodnji, koja je u mnogim slučajevima nezamenljiv oprašivač. 

U Evropi je registrovano oko 620.000 pčelara koji prosečno proizvedu oko 220.000 tona meda, dok je u Severnoj Americi registrovano 212.000 pčelara koji poseduju oko 2.500.000 košnica. Najveći svetski proizvođač meda je Kina u kojoj se proizvede 450.000 tona, a u Evropi to je Španija gde se proizvede 30.000 tona meda. Najveći potrošač meda u Evropi je Nemačka sa prosečnih 1.1 kg po čoveku godišnje, zatim sledi Francuska sa 0,6 Italija i Srbija sa po 0,3 kg po žitelju godišnje. Upotreba meda u ishrani je valjan pokazatelj njegovog kvaliteta i stanja zdravlja stanovništva. U Srbiji je potrebno što više raditi na edukaciji provođača meda, a posebno na povećanju potrošnje meda. 

Med proizveden u Srbiji je izuzetno kvalitetan i tražen u Norveškoj i zemljama EU, a od nedavno je za njegovu potrošnju primećena velika zainteresovanost arapskih zemalja. Srpski med je veoma kvalitetan i u svet možemo izvesti sve što se proizvede! Pčelarstvo u Srbiji postaje sve profitabilnije zanimanje, pa stoga nije više samo hobi već i profesionalno zanimanje. Osnivanjem i registracijom izvoznih obejakta za prodaju meda u zemljama EU, raste potražnja za ovom hranom proizvedenom u Srbiji. Cena mada u EU je višestruko veća nego u Srbiji, tako da je realno očekivati da će i u buduće ona da raste. Zato se i s pravom ističe da med predstavlja veliku izvoznu šansu Srbije. Da bi se to realizovalo potrebni su dodatni sistemski i finansijski podsticaji za razvoj i unapređenje pčelarstva u Srbiji.

Na naučno-stručnom skupu nekoliko radova se bavilo i bolestima koje napadaju pčelinje zajednice u svetu i kod nas. Kako je izneto, bolesti medonosnih pčela svake godine nanose ogromne gubitke pčelarstvu. Zbog toga se smanjuju količine proizvedenog meda i drugih pčelinjih proizvoda, ali istovremeno dolazi do manjeg oprašivanja biljaka kojima su pčele glavni prenosioci polena. To donosi i veliku ekonomsku i ekološku štetu koja se povećava iz godine u godinu. Obolenja pčela virusne etiologije su mnogo češća nego što se misli, ali je veliki problem njihova dijagnostika. Bolesti bakterijske etiologije su znatno češće i nanose značajne gubitke pčelinjim društvima. Najznačajnije su američka kuga lega, Evropska kuga lega i majska bolest pčela. Gljivična obolenja imaju posebnu ulogu u patologiji pčela s obzirom da mogu inficirati i čoveka. Parazitske bolesti se najčešće sreću na pčelinjacima, a kao najznačajnije se izdvajaju: varooza, akaroza, tropileloza, etinoiza, amebna bolest i brauloza (pčelinja vaš). Da bi pčelari sačuvali zdravlje pčelinjih društava potrebno je da budu obrazovani o biologiji pčela i informisani kako da postupe kada se postavi sumnja na obolenje, kako uzeti i gde poslati uzorak radi postavnjanja dijagnoze, a zatim kako i čime lečiti pčelinje zajednice. 

Razvijeno pčelarstvo utiče ne samo na zdravlje nacije, nego i na bolji rod voća, a znatno doprinosi povećanju proizvodnje suncokreta, uljane repice i svih drugih biljnih kultura. Zato je potrebno ostvariti bolju saradnju pčelara sa voćarima i ratarima, poljoprivrednim savetodavnim službama, školama ali i fakultetima, zatim sa zdravstvenim ustanovama, privrednim komorama, izvozno-uvoznim preduzećima i trgovačkim lancima. To su najvažniji zaključci i glavne prepepourke više autora podnetih radova koji se predočavaju samim pčelarima, navedenim institucijama, a naročito nadležnim državnim organima od kojih se očekuje da sistemskim finansijskim, organizacionim i svim drugim podsticajima pomognu da pčelarstvo u Srbiji dodbije ono mestu koje odavno zaslužuje u ekonomskioj, ekološkoj, zdravstvenoj i razvojnoj. Na osnovu prezentovanih referata i diskusije, mogu se izvesti i sledeći akcioni zadaci: 

  • Širom društvenom akcijom potrebno je napraviti plan da se u roku od pet godina poveća broj pčelinjih košnica na jedan milion i proizvodnja meda da se stabilizuje na 10.000 tona godišnje;
  • Ministarstvo poljoprivrede kao i međunarodne organiazcije koje pomažu razvoj pčelarstva u saradnji sa pčelarskim organizacijama Srbije, treba da podsticajinim merama stimulišu zapošljavanje mladih ljudi u pčelarstvu kako bi se povećala zaposlenost, a posebno u seoskim sredinama i time formirao veći broj robnih proizvođača meda;
  • Obrazovanju pčelara treba posvetiti posebnu pažnju, kako bi ove aktivnosti poprimile permanentan zadatak. Potrebno je napraviti akcioni plan koji bi razvijao ljubav prema pčelama od prvog razreda osnvone škole pa do univerziteta;
  • Potrebno je personalno ojačati naučno-stručni kadar u srednjim školama i na odgovarajućim fakultetima (poljoprivredni, veterianrski, biološki...);
  • Treba obezbediti veću angažovanost stručnih poljoprivrednih službi u Srbiji kako bi bili u što većoj funkciji razvoja pčelarstva;
  • Pošto je nestajanje pčela globalni problem, treba obezbediti veće učešće naših stručnjaka kroz međunarodne projekte u rešavanju ovog problema zajedno sa stručnjacima iz sveta;
  • Razviti koordinirani sistem kontrole bolesti pčela, kojim će biti obuhvaćene sve pčelinje košnice u Srbiji. Potreban je sistem preventivnog delovanja, i on treba da bude dominantan u sprečavanju bolesti pčela. Izvršiti optimlan izbor lekova za suzbijanje bolesti i razviti njihovu primenu;
  • Posebnu pažnju treba posvetiti u selekciji pčela na otpornost prema bolestima. Neophodno je formirati referentni nacionalni istraživački centar za selekciju sa dovoljnim brojem naučno-stručnog kadra, koji će moći uspešno da rešava probleme i stvara nove sojeve pčelinjih društava. Pored postojećih izvora finansiranja, potrebno je doneti odluku da se kroz cenu meda obezbede dodatna sredstva, izdvajanje određenog iznosa od svakog prodatog kilograma meda;
  • Nužno je osmišljeno prići pošumljavanju po regionima određenih površina sa medonosnim drvećem (lipa, bagrem...). Zatim treba povećati udeo medonosnog bilja na pašnjacima i livadama kroz uvođenje novih medonosnih biljaka;
  • Formirati referentnhu nacionalnu laboratoriju koja bi se bavila ocenom kvaliteta meda i druih pčelinjih proizvoida, a posebno onih količina koji idu u izvoz;
  • Obezbediti potpuno horizontalno i vertikalno udruživanje svih pčelara u Srbiji, kako bi oni postali prepoznatljiv partner u razvoju pčelarstva;
  • Formirati nacionalnu organiazciju koja će se baviti marketinogm, plasmanom i reljalizacijom pčelinjih proizvda na domaćem i međunarodnom tržištu;
  • Uraditi i sve druge oblike udruživanja u funkciji osmišljenog razvoja pčelarstva, kao važnog privrednog subjekta. Istovremeno značajno je razviti i sve oblike međunarodne saradnje, a posebno na projektima selekcije i zaštite pčela od bolesti.

Branislav Gulan Član Odbora za selo SANU