Nalazimo se na pragu prolećne setve, ali umesto optimizma, na vojvođanskim poljima vlada tišina. Tri sušne godine ostavile su ispucalo zemljište, a niske otkupne cene pšenice i kukuruza ispraznile su račune gazdinstava. Danas sa nama, na prvoj liniji snabdevanja poljoprivrede, imamo čoveka koji već tri i po decenije prati uspone i padove našeg agrara. Rajko Nenadov, direktor kompanije "Hemoslavija".
Rajko, hvala što se odazvali na intervju u ovom, reklo bi se, prelomnom trenutku za opstanak mnogih, pre svega manjih i srednjih gazdinstava.
- Hvala na poverenju, a ja se nadam da ćemo i ovu, kao i mnoge ranije prelomne godine, nekako prevazići. Nadam se da će se pronaći snage, novca i uopšte entuzijazma na nivou koji će omogućiti da nastavimo s poslom.
Vaša kompanija postoji 35 godina. Preživeli ste inflacije, sankcije i razne ekonomske krize. Kako biste, u odnosu na te periode koje bismo voleli da zaboravimo, poredili početak ove godine?
- Nažalost, prošla godina je bila stvarno loša, za mnoge katastrofalna, pogotovo za voćare koji su pretrpeli velike štete od mraza, ali i za deo ratara. Bilo bi dobro da je bilo nekog odlaganja obaveza kod kredita, kamata, stočne hrane ili goriva. Mislim da je problem u tome što sada imamo jako bogate i velike poljoprivrednike, i one koji su na ivici egzistencije. Kako će se to prevazići posle treće loše godine, videćemo.
Dok smo pripremali ovaj intervju, rekli ste da je zainteresovanost za kupovinu repromaterijala manja u odnosu na prošlu godinu. Da li je u pitanju samo nedostatak novca ili strah od nove sušne godine? Imate li podatak koliko je u procentima pala prodaja u odnosu na isti period prošle godine?
- Naši poljoprivrednici se ne plaše unapred. Nažalost, vreme im ne ide na ruku, a podaci pokazuju da je prodaja otprilike na nivou od 50%. Opet će se posejati, sve je to u redu, ali je pitanje računice koja će se na kraju izvesti.
Na čemu poljoprivrednici u ovom trenutku najviše štede? Da li se odustaje od deklarisanog semena ili se prvo "reže" na mineralnom đubrivu i pesticidima?
- Mi smo već jesenas imali ozbiljno smanjenu potražnju za đubrivom, što znači da će mnogi praktično raditi bez đubrenja. Sejalo se "tavansko" umesto deklarisanog semena, što je za pšenicu karakteristično, a ove godine još više nego ranije. Možda će se sejati jeftinije seme kukuruza ili suncokreta. Na gorivu teško mogu da uštede, možda na agrotehnici sa manje prohoda, ali novca je vrlo malo i vodiće se računa o svakom dinaru.
Da li ova kriza paradoksalno može naterati ljude na "pametniju" poljoprivredu? Postoji li veće interesovanje za preciznu poljoprivredu ili biostimulatore koji biljkama pomažu da prebrode stres od suše, a pritom manje zagađuju okolinu?
- Mislim da retki o tome razmišljaju. Nažalost, sve je manje stručnih ljudi uključeno u proizvodnju. Često se stručnjaci nalaze na mestima koja nisu direktno vezana za proizvodnju, recimo u trgovini. Mladi ljudi koji dođu s fakulteta u proizvodnju imaju sve manje šanse da uče od iskusnih agronoma.
"Hemoslavija" je decenijama partner paorima. Kako vi kao firma balansirate — koliko možete da izađete u susret onima koji nemaju gotovinu, a da ne ugrozite sopstvenu likvidnost?
- To je za nas najteže pitanje. Jako je teško. Verovatno ćemo podići rizik, ali ne toliko da ugrozimo sopstvenu likvidnost. Međutim, shvatamo s kim radimo, poznajemo dosta tog čestitog sveta, pa verujem da ćemo naći zajednički jezik oko rizika.
Šta savetujete onima koji se dvoume šta da poseju ovog proleća?
- Voleo bih da naši ratari rade za našu stoku, a da naše kvalitetno i zdravo voće i povrće ima pristojnu cenu. Treba stvoriti naviku da ljudi kupuju naše, a ne uvozno.
Da li smatrate da su trenutne subvencije i kreditne linije dovoljne da se "ugasi požar" ili je potreban radikalan zaokret u agrarnoj politici?
- Primarne proizvođače imamo, ali se bavimo samo stvaranjem sirovinske baze za preradu koju, nažalost, nemamo. Imali smo strategiju u poljoprivredi koja je trajala 10 godina, koja realno nije uspela, a niko ne analizira zašto. Sad ćemo ući u novu, pa je pitanje hoće li ona doneti uspeh.
Postoji li opasnost da zbog besparice poljoprivrednici posegnu za sumnjivim preparatima sa crnog tržišta koji mogu zagaditi zemljište i vodu?
- Mislim da 99% poljoprivrednika ne koristi zabranjena sredstva. Međutim, drugi je problem — imaju malo sredstava za servisiranje prskalica, promenu dizni i preventivu. Nažalost, uvek se bavimo posledicama, a ne uzrokom.
Vaša kompanija prati svetske trendove. Postoji li neka nova tehnologija ili sorta koja se pokazala otpornijom na ove ekstremne klimatske uslove?
- Naše iskustvo govori da bi bilo pametnije da sejemo našu genetiku, naše seme, stvoreno u ovim klimatskim i zemljišnim uslovima. Pokazalo se da je ono otpornije na izazove koje klima nosi, ali je udeo našeg semena na tržištu minimalan.
Šta je Vaša ključna poruka paoru koji jutro sedi u traktoru i u pauzi na svom mobilnom telefonu čita ovaj intervju?
- Da što manje zavisi od sistema, da proizvodi za sebe i najbliže, da svoje viškove prodaje, možda čak i sa svog praga, i što se mene lično tiče — da sluša Balaševića.
HEMOSLAVIJA - Više od tri decenije oslonac domaćem agraru
Sa tradicijom dugom 35 godina, novosadska kompanija Hemoslavija profilisala se kao jedan od najpouzdanijih partnera poljoprivrednih proizvođača u Vojvodini i šire. Osnovana u izazovnim vremenima, firma je preživela periode hiperinflacije, sankcija i brojnih ekonomskih kriza, gradeći odnos sa paorima zasnovan na uzajamnom poverenju, a ne samo na trgovini.
Danas je Hemoslavija prepoznatljiva po:
Snabdevanju repromaterijalom: Distribuciji semena, mineralnih đubriva i sredstava za zaštitu bilja vodećih svetskih i domaćih brendova.
Stručnoj podršci: Fokus je na primeni novih tehnologija i biostimulatora, uz snažnu zagovaračku ulogu za korišćenje domaće genetike prilagođene našem podneblju.
Društvenoj odgovornosti: Višedecenijska podrška medijskim projektima poput emisije "Poljoprivredno dobro" Radio Novog Sada, čime doprinose informisanju i edukaciji poljoprivrednika.
Pod vođstvom Rajka Nenadova, kompanija danas balansira između modernih tržišnih zahteva i razumevanja teške situacije na terenu, ostajući verna principu da se u agraru uspeh meri samo "na duge staze".
