Zvuči orvelovski, ali farma muva zaista postoji, i to u predgrađu Beograda! Hiljade i hiljade larvi obične domaće muve koriste se u svakodnevnoj preradi stotina kilograma kokošjeg i svinjskog izmeta za proizvodnju vrhunski kvalitetnog đubriva. Kada završe "proizvodni ciklus", larve ne odlepršaju u obliku muve, već se koriste kao visokoproteinska ishrana za kućne ljubimce, stoku i ribe.
Ovu tehnologiju prerade životinjskog izmeta u Srbiju je donela kompanija "Altamed". Tvorci tehnologije su ruski stručnjaci, a ova firma je sa njima sklopila ekskluzivan ugovor o korišćenju ovog do sada nepoznatog načina prerade organskog otpada. Na ovaj način se prema rečima Aleksandra Mijanovića, šefa proizvodnje na "Altamedovoj" farmi, rešava problem ogromnih deponija životinjskog izmeta.
- Jedna farma od 30.000 koka nosilja proizvede dnevno četiri tone organskog otpada. Sada zamislite koja je to količina u celoj Srbiji. Da bi iz ovog otpada prirodnim putem nastalo kvalitetno organsko đubrivo, potrebno je i više od godinu dana. Samim tim deponije su potencijalni zagađivači vazduha, zemljišta, površinskih i podzemnih vodenih tokova. Metodom larve obične muve, svakodnevni tovar organskog otpada sa živinarskih ili svinjskih farmi preradi se za svega pet do sedam dana - objašnjava Mijanović.
Tako se na farmu u Batajnici svakodnevno doprema 1,5 tona živinskog izmeta, a od te količine dobija se 600 litara najkvalitetnijeg organskog đubriva i 102 kilograma larvi. Istovremeno od jedne tone svinjskog otpada dobija se 120 kilograma larvi i 400 litara kvalitetnog đubriva, poznatijeg kao biohumus.
- Larve muva se gaje u posebnim laboratorijama. One se u obliku jajašaca ili tek nastalih jedva vidljivih larvi prenose do već pripremljenog otpada. U sledećih pet dana larva se hrani tim otpadom i poveća svoju veličinu za 300 puta! Petog dana one izbacuju svoj kompletan digestivni sistem u sada već nastali biohumus i napuštaju ga - kaže Mijanović.
Specijalnim tehničkim rešenjima larve se spuštaju u posebne kanale, gde se sakupljaju i odnose na dalju preradu, dok humus ostaje potpuno čist i spreman za upotrebu.
- Larve muve i same postaju biomasa koju čini 60 odsto proteina i 20 odsto masnih kiselina. Na taj način one predstavljaju visokoproteinsku hranu za sve životinje. Kada bi se sav organski otpad od živine i svinja u zemlji obrađivao ovom tehnologijom, dobili bismo dovoljnu količinu larvi da se ne mora uvoziti riblje brašno ili koštano mesno tkivo - kaže Mijanović.
Pored toga, upotreba larvi u proizvodnji eliminiše, kako on kaže, mogućnost salmonele, ali i nastajanje bolesti ludih krava jer larve ne mogu da prenose prijon, koji inače izaziva ovu pogubnu bolest.
Astronauti jedu larve
Tvorac tehnologije prerade živinskog i stočnog izmeta larvama muva je Institut za biološko-medicinska istraživanja u Rusiji. Interesantan podatak je da je ova tehnologija prvobitno korišćena na ljudima, to jest za potrebe ruskih vojnih i svemirskih programa.
- Pošto ne postoji kapsula koja bi mogla da obezbedi količinu hrane za višemesečni ili čak godišnji boravak u svemiru, ljudi koji su boravili u svemirskim kapsulama su ovom tehnologijom prerađivali svoj otpad i koristili ga za gajenje određenih brzorastućih biljaka. Larve su, naravno, jeli! - kaže Aleksandar Mijanović.
