Tržišna godina 2026/27. po mnogo čemu je izuzetna. Srbija ju je započela sa više od pet miliona tona pšenice na raspolaganju, što se do sada nije dogodilo.
Ovogodišnji rod bio je rekordan, zahvaljujući velikim površinama pod pšenicom i povoljnim proizvodnim uslovima. Na više od 650.000 hektara, uz prosečan prinos od 6,1 tonu po hektaru, proizvedeno je blizu četiri miliona tona pšenice. Kada se tome doda oko 1,3 miliona tona prenetih zaliha, dolazimo do ukupne raspoložive količine koja premašuje pet miliona tona.
A tu počinje i glavni problem domaćeg tržišta.
Srbija ima mnogo više pšenice nego što joj je potrebno, pa će cena prvenstveno zavisiti od mogućnosti izvoza.
Domaća potrošnja kreće se oko dva miliona tona godišnje, u zavisnosti od toga koliko se pšenice koristi za stočnu hranu. Zbog toga će višak morati da pronađe kupce u inostranstvu. Ako izvoz bude išao sporo, velike zalihe mogle bi da stvaraju pritisak na cenu. Ako se, međutim, izvoz ubrza, prostora za rast cena biće više.
Dunav je trenutno jedna od najvažnijih karika
Od žetve do danas cena pšenice porasla je za više od deset odsto i trenutno se kreće između 21,5 i 22 dinara po kilogramu, bez PDV-a.
To je značajan rast, ali je mogao da bude i veći. Glavna prepreka je rekordno nizak vodostaj Dunava, zbog kojeg je izvoz pšenice baržama potpuno obustavljen.
Za domaće proizvođače to nije samo pitanje transporta. Kada roba ne može da stigne do kupaca u potrebnim količinama i po prihvatljivim troškovima, smanjuje se mogućnost da povoljnija situacija na međunarodnom tržištu odmah podigne i domaću cenu.
Glavne izvozne destinacije srpske pšenice jesu Italija i rumunska luka Konstanca, preko koje roba izlazi na međunarodno tržište. U prethodnoj tržišnoj godini Srbija je izvezla ukupno 1,26 miliona tona pšenice. Oko 300.000 tona otišlo je u Rumuniju, a približno 570.000 tona u Italiju.
Zato je plovnost Dunava jedan od prvih pokazatelja koje proizvođači treba da prate. Ukoliko se plovidba normalizuje, a situacija na tržištu Konstance ostane nepromenjena, domaća cena mogla bi dodatno da poraste. U takvim okolnostima, nivo od 24 dinara po kilogramu bez PDV-a bio bi moguć.
Ipak, to nije garancija da će se takva cena ostvariti. Za njen dostizanje potrebno je da se poklope uslovi na izvoznim tržištima i mogućnost da srpska pšenica do tih tržišta zaista stigne.
Rat u Crnom moru podiže cene na međunarodnom tržištu
Dok Srbija ima problem sa izvozom zbog niskog vodostaja Dunava, na međunarodnom tržištu glavni faktor rizika ostaje rat između Rusije i Ukrajine.
Cena pšenice sa 11,5 odsto proteina u Konstanci trenutno iznosi 277 dolara po toni. Jedan od glavnih razloga za ovakav nivo cena jesu borbena dejstva koja ometaju plovidbu Crnim morem i otežavaju izvoz iz crnomorskog regiona.
Zašto je to toliko važno?
Rusija godišnje izvozi oko 45 miliona tona pšenice, a Ukrajina približno 15 miliona tona. Zajedno, ove dve zemlje učestvuju sa oko 30 odsto u svetskoj trgovini pšenicom. Kada njihov izvoz oslabi, posledice se osećaju na tržištima širom sveta.
Podaci za početak tekuće tržišne godine pokazuju razmere problema. U prva tri meseca sezone Rusija i Ukrajina izvezle su zajedno oko 8,1 milion tona pšenice. U istom periodu prethodne godine izvoz je iznosio 15,5 miliona tona.
Dakle, reč je o gotovo upola manjoj količini. Takav pad ponude trebalo bi da podrži rast cena na međunarodnom tržištu, a posredno i u Srbiji.
Međutim, cene nisu porasle onoliko koliko bi se možda očekivalo. Razlog je to što su mnoge zemlje uvoznice ove godine imale znatno bolji rod, pa su manje zavisne od nabavke iz inostranstva.
Dobri prinosi ograničavaju rast cena
Posebno je važno šta se dešava u severnoj Africi i na Bliskom istoku, regionima koji predstavljaju velika uvozna tržišta za pšenicu.
Zemlje severne Afrike prošle godine uvezle su oko 35 miliona tona pšenice. Ovogodišnji rod u tom regionu povećan je sa 17 na 23 miliona tona. To je šest miliona tona više, što tim državama daje veći prostor da smanje uvoz ili da odlože kupovinu i sačekaju povoljnije tržišne uslove.
Drugim rečima, kupci nisu prinuđeni da žure sa nabavkom po svaku cenu. Mogu da prate razvoj situacije i da čekaju eventualnu normalizaciju izvoza iz crnomorskog regiona.
Slična slika je i na Bliskom istoku. Proizvodnja pšenice porasla je sa 19,3 na 23,4 miliona tona, odnosno za oko 4,1 milion tona. Istovremeno, očekuje se da će uvoz biti manji za približno 2,5 miliona tona.
Upravo ta slabija tražnja velikih uvoznika predstavlja protivtežu problemima u izvozu Rusije i Ukrajine.
Zbog toga se trenutno na tržištu sukobljavaju dva suprotna uticaja: smanjena ponuda iz crnomorskog regiona podržava rast cena, dok veći prinosi u zemljama uvoznicama ograničavaju tražnju i ublažavaju taj rast.
Šta to znači za cenu pšenice u Srbiji do kraja godine?
Kratkoročno gledano, najvažniji faktor biće početak normalne plovidbe Dunavom. Ako se izvoz preko Konstance ponovo pokrene u većem obimu, domaći prodavci mogli bi da dobiju bolju tržišnu poziciju, naročito ako međunarodne cene ostanu na sadašnjem nivou.
Drugi faktor je stanje u Crnom moru. Evropska unija može delimično da nadoknadi manjak pšenice iz Rusije i Ukrajine, ali mogućnost da se taj nedostatak u potpunosti nadoknadi zavisi od raspoloživih količina, kvaliteta i konkurentnosti cena.
Istovremeno, smanjena potreba za uvozom u severnoj Africi i na Bliskom istoku, usled boljeg roda, može da zadrži međunarodne cene približno na sadašnjem nivou. To znači da ni nastavak problema u Crnom moru ne mora automatski da izazove veliki rast cena ako kupci nastave da smanjuju nabavke.
Ipak, situacija bi mogla znatno da se promeni u drugom delu tržišne godine.
Ako se poremećaji u plovidbi Crnim morem nastave i posle Nove godine, moguć je značajniji skok cena pšenice.
U tom slučaju, tržište će morati da pronađe dodatne količine iz drugih delova sveta. Posebno će biti važni prinosi i izvozna ponuda Australije i Argentine. Ako njihove količine ne budu dovoljne da nadoknade manjak iz crnomorskog regiona, pritisak na rast cena mogao bi da se pojača.
Ipak, treba naglasiti da je reč o mogućem scenariju, a ne o sigurnoj prognozi. Kretanje cena zavisiće od razvoja ratnih dejstava, uslova plovidbe, izvozne ponude i ponašanja velikih kupaca.
Najveći problem Srbije: imamo pšenicu, ali je ne izvozimo dovoljno brzo
Pored međunarodnih faktora, domaće zalihe i dinamika izvoza biće presudni za formiranje cene u Srbiji.
Prema raspoloživim procenama, kada se od ukupnih količina odbiju domaće potrebe od oko dva miliona tona, na dan 1. oktobra za izvoz je bilo raspoloživo 2,82 miliona tona pšenice.
Međutim, dosadašnja dinamika izvoza nije dovoljno brza u odnosu na količine koje Srbija ima na raspolaganju. Izvezeno je svega devet odsto početnih zaliha.
To je upozorenje da bi, ukoliko izvoz nastavi da zaostaje, višak pšenice mogao da ostane na domaćem tržištu i stvara dodatni pritisak na cenu.
Da bi se izbeglo nagomilavanje prekomernih zaliha i njihov negativan uticaj na tržište, potrebno je da izvoz u narednom periodu premaši 200.000 tona mesečno.
Upravo će zato biti važno pratiti ne samo cenu na berzi i u Konstanci, već i koliko pšenice Srbija svakog meseca uspeva da proda inostranim kupcima.
Dugoročno: crnomorski region ostaje ključan
Kada je reč o dugoročnim izgledima, osnovna poruka je jasna: najvažniji faktor za svetsku cenu pšenice ostaje ponuda iz crnomorskog regiona, dok je za Srbiju, pored toga, presudna i mogućnost izvoza Dunavom.
Ako se plovidba normalizuje, izvoz iz Rusije i Ukrajine oporavi, a velike zemlje uvoznice nastave da koriste prednosti dobrog roda, prostor za snažniji rast cena biće ograničen. U takvim okolnostima, domaća cena zavisiće pre svega od toga koliko brzo Srbija uspeva da smanji rekordne zalihe.
Ako se, međutim, poremećaji u Crnom moru nastave i tokom druge polovine tržišne godine, a ponuda iz drugih izvoznih zemalja ne bude dovoljna da nadoknadi manjak, cena bi mogla značajnije da poraste. Za takav scenario biće važni i rezultati žetve u Australiji i Argentini.
Za proizvođače koji su upravo ušli u setvu pšenice to znači da odluku o prodaji ovogodišnjeg roda ne treba zasnivati samo na trenutnoj ceni. Važno je pratiti vodostaj Dunava, izvoznu tražnju, stanje u Crnom moru i mesečne podatke o izvozu iz Srbije.
Rekordan rod sam po sebi ne znači i nisku cenu, kao što ni ratni poremećaji ne garantuju njen rast. Presudno je koliko će pšenice biti ponuđeno, koliko će kupci tražiti i koliko će srpska roba moći da stigne do međunarodnog tržišta.
U narednim mesecima zato treba pratiti tri ključna pokazatelja: da li se obnavlja plovidba Dunavom, da li se normalizuje izvoz iz crnomorskog regiona i da li Srbija uspeva da izveze više od 200.000 tona pšenice mesečno. Od njihovog kretanja u velikoj meri zavisi da li će domaća cena ostati blizu sadašnjeg nivoa ili će dobiti novi podsticaj za rast.
