Zemlja je oduvek bila i ostala najveća uzdanica domaćina u Srbiji. Međutim, današnji poljoprivrednik suočava se sa izazovima kakve ranije generacije ne pamte — od neočekivanih suša i vremenskih nenepogoda, do stalnih promena na tržištu. U takvim okolnostima, sve češće čujemo izraz održiva poljoprivreda.
Iza ovog pojma ne stoji komplikovana teorija, već jednostavna i životna istina: to je način obrade koji čuva plodnost zemlje i prirodna bogatstva, a poljoprivrednom gazdinstvu obezbeđuje stabilan prinos i sigurnu zaradu na duge staze.
Kako se savremeni agrar, posebno u zemljama Evropske unije, sve brže menja u pravcu zaštite prirode, postalo je jasno da i Srbija mora pronaći svoj put. Ali, da bi taj prelazak bio pravedan, bilo je neophodno najpre saslušati one koji od te zemlje žive i na njoj svakodnevno rade.
Otvoreni razgovori od Požarevca do Dimitrovgrada
Upravo sa ciljem da se čuje glas paora, voćara i stočara, Razvojni biznis centar iz Kragujevca je sa svojim partnerima pokrenuo seriju razgovora na terenu. Od marta do juna ove godine susreti su održani u osam mesta širom Srbije: Požarevcu, Ljuboviji, Dimitrovgradu, Srbobranu, Vršcu, Gornjem Milanovcu, Padini i Paraćinu.
Za istim stolom našlo se više od stotinu učesnika — predstavnici više od 20 udruženja poljoprivrednika, lokalne samouprave i stručne službe, kako bi zajedno definisali šta je našem selu zaista potrebno.
O opsegu i značaju ove inicijative, Marija Stojadinović, menadžerka projekta „Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu u Srbiji“ koji finansira Evropska unija, izjavila je:
„Od marta do juna ove godine, sa poljoprivrednicima, predstavnicima poljoprivredne stručne i savetodavne službe, opština i gradova, obrazovnih ustanova, poljoprivrednih i ekoloških udruženja, održali smo 8 sastanaka, sa ukupno više od 100 učesnika“.
Analiza stanja i iskustva iz Evropske unije
Na ovim skupovima predočeni su rezultati istraživanja o tome kako država i lokalne samouprave u Srbiji trenutno finansiraju poljoprivredu, uz poređenje sa modelima koji se primenjuju u zemljama članicama EU.
Marija Stojadinović pojašnjava kako je taj dijalog izgledao u praksi:
„Na sastancima smo predstavili rezultate istraživanja o stanju finansiranja održive poljoprivrede u Srbiji na svim nivoima vlasti, uz poređenje sa stanjem u EU, koje je sprovedeno zajedno sa ekspertima. Predstavljeni su i primeri mera i dobre prakse koje primenjuju pojedine države članice EU, a zatim i preporuke za strategiju poljoprivrede u cilju unapređenja stanja, kao i strateški okvir za održivu poljoprivredu. Učesnici sastanaka na ove predloge davali su komentare, mišljenja i predloge, razvijajući ih i unapređujući“.
Šta najviše muči domaće proizvođače?
Tokom diskusija posebno je naglašena važnost takozvane regenerativne poljoprivrede. Jednostavno rečeno, to je praksa obnove i „lečenja“ osiromašenog zemljišta. Kada se zemlja obogaćuje prirodnim humusom i pažljivije obrađuje, ona bolje zadržava vlagu tokom sušnih perioda, traži manje skupih hemijskih preparata i daje zdravije plodove.
Poljoprivrednici su istakli da je neophodno da država kroz jasne zakonske propise i primamljivije državne podsticaje (subvencije) prepozna i nagradi sve one koji čuvaju svoje njive i prilagođavaju se klimatskim promenama.
Sa realnim zahtevima pred nadležne institucije
Svi predlozi i zaključci sa terena saeti su u zvanične dokumente koji verno oslikavaju potrebe srpskog agrara.
„Svi zajednički koraci, diskusije i predlozi proizašli iz ovih sastanaka zaokruženi su u finalna dokumenta koja reflektuju realne potrebe poljoprivrednika na terenu. Sa tako pripremljenim i usklađenim preporukama, koje su zajednički kreirane sa svim zainteresovanim stranama, kod ministarstva i lokalnih vlasti, nastavićemo u narednom periodu da zagovaramo stvaranje boljeg ambijenta, unapređenje postojećeg stanja, uvođenje odgovarajućih podsticaja i stvaranje dugoročno održivog poljoprivrednog sektora u Srbiji“, zaključuje Marija Stojadinović.
Čitav ovaj proces sproveden je zahvaljujući podršci Evropske unije, u okviru projekta „Snaga građanskog učešća za održivu poljoprivredu u Srbiji“. Projekat nosi Razvojni biznis centar iz Kragujevca, u partnerstvu sa udruženjima ENEKA iz Niša, Mladi poljoprivrednici Srbije iz Jagodine i Ekološkim centrom Stanište iz Vršca.
Za sve koji žele detaljnije da se upoznaju sa donetim predlozima i analizom agrarnih politika, dostupni su sledeći dokumenti:
- Pregled okvira agrarne politike – Srbija i EU
- Predlog strateškog okvira za razvoj održive poljoprivrede u Srbiji
- Predlog preporuka za unapređenje agrarnih politika u Srbiji
