U želji da se analiziranje zemljišta, kao jednog od elemenata Sistema kontrole plodnosti, ponovo uvede u široku praksu Pokrajinski sekreterijat za poljoprivredu, Institut za ratarstvo I povrtarstvo i mreže regionalnih poljoprivrednih stručnih službi OD 2002. godine realizuju akciju besplatnog analiziranja zemljišta i davanja preporuka đubrenja za zemljišne parcele u privatnom vlasništvu na teritoriji Vojvodine.
U toku akcije najveći deo prikupljenih uzoraka zemljišta bio je sa oranica, a oko 10 % uzoraka je uzorkovano iz voćnjaka i vinograda.
Prema proizvodnim karakteristikama teritorija Vojvodina je podeljena u proizvodne reone. Na vrednosti pojedinih karakteristika veliki uticaj su imali faktori pedogeneze (npr. reljef, tj. peščara kao geomorfološka celina na sadržaj humusa itd.).
Prosečna vrednost rekcije zemljišta iz voćnjaka (pH vrednost u KCl-u) je neutralna (7,09). Neutralna zemljišta (oko četvrtine uzoraka) su najpovoljnija za poljoprivrednu proizvodnju zbog povoljnog uticaja na pristupačnost hranljivih materija za biljke, kao i na aktivnost i sastav mikroorganizama u zemljištu. Nepovoljan je podatak da je oko 60 % uzoraka u blago alkalnoj klasi. Ovakva zemljišta treba đubriti fiziološki kiselim đubrivima kao što su npr. amonijum-nitrat (AN) ili urea. Ove povišene vrednosti pH mogu uticati na nedostatak pristupačnih oblika pojedinih hranljivih mikroelemenata.
Najveća prosečna pH vrednost po proizvodnim reonima zabeležena je u Severnoj Bačkoj (7,65), a najniža u Istočnom Banatu (5,99).
Prosečan sadržaj karbonata - CaCO3 (5,5 %) u zemljištima pod voćnjacima je zadovoljavajući. Značaj niskog sadržaja CaCO3 u zemljištu (u oko 20 % ispitivanih uzoraka) se ogleda pre svega preko nepovoljnog uticaja na strukturu zemljišta, jer je ovo jedinjenje jedno od cementnih materija u stvaranju strukturnih agregata. Takođe je značaj CaCO3 u tome što je Ca makrohranljivi element za biljke. Ekstremno visoke vrednosti (takođe oko 20 % ispitivanih uzoraka), praćene sa visokom pH vrednošću, tj alkalnošću, su štetne zbog imobilizacije usvajanja od strane biljaka pojedinih mikroelemenata (naročito Fe i Zn) stvaranjem teškorastvorljivih soli.
Najveći prosečan sadržaj karbonata (CaCO3) po proizvodnim reonima zabeležen je u Severnoj Bačkoj (10,8 %), a najniži u Istočnom Banatu (1,7 %).
Sadržaj humusa je bitan podatak pri oceni plodnosti zemljišta zbog njegove višestruke uloge u zemljištu. U obliku Ca-humata povoljno utiče na strukturu zemljišta, a time i na njegove fizičke i hemijske osobine, izvor je neophodnih elemenata za ishranu biljaka, učestvuje u stavaranju helatnih kompleksa čime se brže razlažu teško rastvorljiva jedinjenja i povećava adsorptivnu i pufernu sposobnost zemljišta.
S obzirom na značaj humusa u zemljištu njegov prosečan sadržaj (2,55 %) u voćnjacima u Vojvodini je nizak, a takođe je nepovoljan raspored uzoraka po klasama obezbeđenosti (skoro polovina uzoraka zemljišta sa sadržajem humusa do 2,5 %).
Najveći prosečan sadržaj humusa po proizvodnim reonima zabeležen je u Srednjem i Severnom Banatu (3,27 i 3,15 %), a najniži u Severnoj Bačkoj (1,7 %).
Fosfor spada u grupu neophodnih makrohranljivih, konstitucionih elemenata. Bitno utiče na cvetanje i oplodnju voćarskih biljnih vrsta. Posredno ili neposredno utiče na fiziološke procese u biljkama: sintezu sekundarnih anabolita, promet energije, izgradnju nukleinskih kiselina, nukleotida, koenzima, lipida ...
Sadržaj za biljke lakopristupačnog oblika fosfora u zemljištima pod voćnjacima u Vojvodini je u proseku zadovoljavajući i visok (49 mg/100 g zem.). Međutim, kao kod sadržaja humusa nepovoljan je raspored broja uzoraka po klasama obezbeđenosti, jer je preko polovine uzoraka zemljišta sa sadržajem fosfora ispod 16 mg/100 g zem. Zabrinjavajuće je visoko učešće uzoraka (16,1 %) sa vrlo visokim, čak fitotoksičnim sadržajem fosfora od preko 100 mg/100 g zem. U voćnjacima sa ovakvim sadržajem fosfora đubrenje mineralnim đubrivima koji sadrže fosfor (npr. MAP ili NPK đubriva) treba izostaviti u narednih nekoliko godina uz praćenje sadržaja uzorkovanjem i analizom zemljišta.
Najveći prosečan sadržaj lakopristupačnog fosfora po proizvodnim reonima zabeležen je u Srednjem Banatu (98,8 mg/100 g zem.), a najniži u Južnom i Severnom Sremu (10,1 i 22,6 mg/100 g zem.).
Kalijum spada u grupu neophodnih makrohranljivih elemenata. Fiziološka uloga mu je u: neutralizaciji organskih kiselina nastalih u procesu metabolizma, učestvovanju u sintezi, razgradnji i premeštanju ugljenih hidrata iz lista u koren (š.repa) ili plod (voće), delovanju na osmotski pritisak smanjujući transpiraciju – bitno u sušnom periodu ... Potrebno je naglasiti da je većina voćarskih biljnih vrsta sa povećanim potrebama za kalijumom - kaliofilne biljne vrste.
Prosečan sadržaj lakopristupačnog oblika kalijuma je ponovo kao kod prethodnih karakteristika relativno povoljan (35,4 mg/100 g zem.), ali je većina parcela sa sadržajem manjim od optimalnog (30 mg/100 g zem.). Najveći prosečan sadržaj lakopristupačnog kalijuma po proizvodnim reonima zabeležen je u Srednjem Banatu (63,6 mg/100 g zem.), a najniži u Severnoj Bačkoj (16,7 mg/100 g zem.). Ovako nizak sadržaj se objašnjava matičnim supstratom za zemljišta u Severnoj Bačkoj - eolskim peskom koji ima mnogo manje kalijuma u odnosu na les koji je podloga za formiranje zemljišta u najvećem delu Vojvodine.
