Rusija nije pristala na produženje Sporazuma o izvozu žita preko crnomorskih luka. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da će se Rusija vratiti sporazumu, nakon što njeni zahtevi budu ispunjeni.
”Kada bude sproveden deo crnomorskog sporazuma koji se odnosi na Rusiju, mi ćemo se vratiti sprovođenju sporazuma“, rekao je on.
Rusija je tražila deblokadu izvoza hrane i đubriva, što joj, kako tvrdi, sleduje prema dogovoru. Dok zapadni zvaničnici ističu da je neprodužavanjem sporazuma Rusija ugrozila sigurnost snabdevanja hranom zemalja u Africi, na Bliskom istoku i u Aziji, Moskva je više puta tvrdila da žito uglavnom ne stiže do tih zemalja, jer ga otkupljuju trgovci iz zapadnih zemalja.
Sporazum Moskve i Kijeva nesmetanom izvozu žitarica koji je u momentu potpisivanja okarakterisan kao svetionik nade nije doživeo ni prvu godišnjicu - raskinut je juče nakon odluke Kremlja da obustavi njegovu primenu. O ovome je Rusija obavestila Ukrajinu ali i Tursku i Ujedinjene nacije uz čije je posredovanje dogovor sklopljen. I dok Zapad ukazuje da bi ova odluka mogla da pogodi najsiromašnije u svetu, ona bi, prema agroekonomskom analitičaru Žarku Galetinu, objašnjava novonastale okolnosti.
On kaže kako je hrana definitivno postala “sredstvo za politička obračunavanja”. “Krajnji cilj nije da zadovoljite potrebe stanovništva za hranom, pogotovo najugroženijeg dela svetskog stanovništva za hranom, već za zadovoljavanja sopstvenih ciljeva. Ta priča postaje sve aktuelnija i svakako veliki interesi dovode do toga da obesmišljavate najveću etičku vrednost koju proklamaju UN - da hrana treba da bude dostupna i raspoloživa svima”, ističe Galetin. Dodaje da u ovom trenutku ponovo postavljamo pitanje gde ta hrana ide. “Umesto jedne odluke koja je na početku bila politička, kada je EU skinula carine i otvorila granice za ukrajinsko žito, sada imate jednu ekonomsku odluku zemalja koja su rekle da neće da unose loše, nekvalitetno žito po toj ceni”, kaže Galetin. Takođe, dodaje da “one završavaju tamo gde to nije namenjeno”, a da se plasiraju priče da je to neophodno najugroženijim zemljama koje se nalaze na ivici gladi.
Galetin smatra da su prekidom crnomorskog sporazuma ponovo otvoreni isti problemi i dileme načina transporta ukrajinskih žitarica, pre svega pšenice, pošto su alternativni putevi veoma skupi i sa sobom nose rizike. “Problem smeštaja žitarica i čuvanja se ponovo pokreće, Ukrajina je i pre godinu dana imala taj problem dok crnomorski sporazum nije stavljen u funkciju. Ova zemlja je i pre rata 80, čak i 90 odsto rasutog tereta žitarica, pre svega uljarica, plasirala i disponovala preko crnomorskih luka, tako da ne možete ni za godinu dana naći adekvatna i funkcionalna alternativna rešenja i rute. Na kraju krajeva sve se ponovo svodilo na crnomorsku luku Konstanca”, rekao je Galetin. Dodaje kako je Konstanca sada prepuna, što može praviti problem i Srbiji. “Mi ne možemo više na tu Konstancu da računamo kao ranije, a bila je najveće sabirno mesto za žitarice i uljarice, gde se roba plasirala i prodavala najvećim svetskim dilerima uljarica i žitarica”, ističe Galetin.
