Reklama
  • Hortikultura

Ruže

Sadnja mora biti duboka, odnosno moraju se posaditi tako da je kalemljeni deo 5-6 cm ispod površine zemlje. Na taj način se štite od mraza, ali i od vreline sunca koja ih može oštetiti. Za različite grupe ruža potrebna su različita orezivanja, ali osnovno je da se orezivanjem starih, tankih i bolesnih grana ruže podmlađuju i bivaju jače.

Ruža spada među najstarije ukrasne cvetove. Sa razvojem civiIizacije razvijala se i ona, prateći u korak sve razvojne faze savremenog čoveka. Zahvaljujući preduzimljivim selekcionerima i ljubiteljima, prešla je okeane i kontinente, sjedinjujući u novim sortama sve svoje najbolje osobine i kvalitete, tako da danas ljubiteljima stoji na raspolaganju preko 30.000 sorti ruža svih boja i nijansi. Osim gajenja u bašti, odnosno vrtu, ruža se može gajiti i u stanu, kraj prozora, na balkonima i terasama. Najvažniji uslov je da ima što više svetlosti. To ne znači da ruže mogu po ceo dan biti izložene suncu. Nastala je jako davno. Najstariji podaci govore daje u Koloradu (SAD) otkriven fosil ruže star 35 miliona godina. Pre tri hiljade godina Rosa Sancta ili Sveta ruža Abisinije je imala posebno mesto u istoriji faraona. Naime, pronađena je u egipatskim grobnicama ispletena u vence koji su bili na glavama mumija. Rosa Gallica Officinalis (Apotekarska ruža) datira još iz 12. veka, a korišćena je kako joj i samo ime kaže za spravljanje medikamenata u tim davnim vremenima. O ružama postoje mnogobrojne legende. Jedna od njih kaže da je ruža u početku bila bela, sve dok je slavuj nije ugledao i u nju se zaljubio. On je do tad cvrkutao kao i sve druge ptice, ali kada je ugledao ružu, počeo predivno da peva. Toliko se zaljubio u nju da ju je zagrlio i u tom zagrljaju ruža mu je trnom probola srce i odmah postala crvena od njegove krvi.

Najstariji grm ruže nalazi se u Nemačkoj, u dvorištu katedrale Hildesheim, gde je i posađena u 9. veku. Radi se o divljoj ruži Rosa (Pasja Ruža) koja danas dostiže čitavih 15 metara. Za vreme Drugog svetskog rata ruža je skoro sasvim uništena, jer je bomba pala blizu nje, ali posle samo nekoliko nedelja počela je da pušta nove izdanke i danas još uvek impresivno izgleda.

Osim divljih ruža postoji još nekoliko grupa kao što su Stare i Moderne ruže. Stare ruže su: albe, galske, damask, sentifolije, mos, burboni, portland, perpetual, kineske, rugoze, puzavice. Moderne ruže su: čajavvke, hibridne čajevke, poliante, floribunde, patio, grmolike, polegle, mini, penjačice (Climbers), engleske ruže.

Danas imamo pregršt zanimljivih vrsta koje nas stalno iznenađuju nekom svojom posebnošću. Enormno velike biljke, na primer, kao sto su rambler ruže (puzavice) koje mogu porasti 15-20 metara, a neki primerci čak i do 45 metara. Godišnje rastu po 2-3 metra i na sebi nose po nekoliko desetina hiljada cvetova. Kada završe sa cvetanjem, umesto cvetova ostaje isto toliko šipkova različitih boja i oblika. Nekoliko puta do sada pokušavano je da se utvrdi koja je najtamnija, tj. Crna ruža, ali uvek se sve svodi na to da je ruža u otvaranju tamno crvena, je u pupoljku manje ili više crna. Jedna ruža iz XIX veka se može lazvati crnom ružom, to je Louis XIV.

Japanci su 2009. godine zvanično objavili nastajanje prve plave ruže. Kompanija Suntory u saradnji sa Australijskom firmom Florigene je predstavila prvu plavu ružu. Da bi se dobila takva ruža korišćen je gen delfinidin iz petunije, koji je ubačen u staru baštensku ružu iz XIX veka Cardinal de Richelieu. Iz nezvaničnih izvora se tvrdi da ruža ipak nije plava, već samo još jedna u nizu ljubičastih varijanti. Neobičnu osobinu poseduje i Rosa Omeiensis Sericea Pteracantha koja ima fluorescentno trnje, koje svetluca kao rubin, kada sunce pod određenim uglom prolazi kroz njih. U današnje vreme su dosta popularne ruže stablašice, zbog svog neobičnog izgleda. Zapravo, na divlju ružu se kalemi ruža koja će dati uspravan i dugačak štap, a pri vrhu tog štapa se kalemi vrsta koja se odabere. Najlepše su ruže koje od vrha štapa padaju na dole i izgledaju kao žalosna vrba sa mnoštvom cvetova.

Radoslav Petrović