Poljoprivrednici su pred novosadskom rafinarijom, saznajem. Blokiraju kružni tok u 11,13 i15h. Žurim. Prva blokada već je završena. Dvadesetak traktora vraćeno pred rafineriju. Formirano je i štabno mesto pokriveno najlonom. Za stolom se pije voda i kafa, oni gladniji "lože" kulen i cipovku.
Prvo razgovaram sa Miletom Slankamencem koji je najprepoznatljivije lice ovih protesta. Nakon toga ga pitam:
- MIleta, daj mi još jednog poljoprivrednika koji je spreman da govori. Al nemoj da moram da mu čupam reči iz usta.
Paori su s razlogom nepoverljivi, toliko puta su u istoriji prevareni i nasankani. Rekao bih da se nepoverenje prenosi s kolena na koleno. S dobrim razlogom.
- Ajde Mile, ti ćeš to najbolje, poručuje Slankamenac.
Mile Vukoman iz Čuruga kaže da je najvažnije u našem razgovoru da uključim štopericu. Da se sve integralno prenese od početka do kraja.
- Sa svima sam dobar. Često sam davao izjave. Ali ono što je najvažnije oni (novinari, urednici) iseku. Nikoga ne želim da vređam. Samo objektivno iznosim situaciju u poljoprivredi. Ništa drugo.
Šta vas je nateralo na proteste?
- U poslednje tri godine u poljoprivredi je katastrofa. Cene idu dole, repromaterijal ide gore. Nikad nije bilo da za litru goriva treba da damo više od 10 kilograma pšenice.
Koliko je to "nikad"?
- U poljoprivredi sam aktivno 40 godina. Što sa ocem, što samostalno. Ovakvu situaciju ja ne pamtim. Ljudi iz moje generacije mogu da potvrde da kad su bile sankcije nije bilo ovako. Mi smo tada bolje prolazili nego na današnji dan.
Šta vas najviše pogađa?
- Cena žitarica "ubija". Repromaterijal stalno dižu. Ministarka stalno govori da je ovo politički protest. Ovo nema veze s politikom. Ja to garantujem. Mi smo došli na ivicu egzistencije. Pogledajte u ataru koliko je nepoorano i neurađeno. Jednostavno ljudi nemaju novca. Odgovorni bi trebalo da se urazume. Mi ne da smo prevareni, mi smo opljačkani. Mnogi smo imali zaduženja gde su nam uzeli kukuruz po 13 dinara. Sada kukuruz ide gore, soju su nam uzimali po 43-45 dinara, sada je prešla 50 dinara. Sada kada su nam uzeli to što smo mi morali da se razdužimo, cene idu gore. To je neko nas svesno opljačkao.
Da li ste Vi lično uspeli da se razdužite?
- Nisam. Ostao mi je još deo da se razdužim. A kako ću još ne znam. Videću.
Sa druge strane iz Ministarstva poljoprivrede poručuju da agrarni budžet nikad nije bio veći.
- Mi ga ne osetimo. Možda kod nekoga ima priliva, ali kod nas nema. Mi poljoprivrednici, obični smrtnici to ne vidimo. Voleo bih kad bi nam objasnili šta su to oni doprineli poljoprivredi. Zamislite vi kad jedna kifla košta preko tri kilograma pšenice. Kukuruz je bio 13 dinara. Ja bih voleo da vidim šta se u ovoj državi može kupiti za 13 dinara. Kod nas se kukuruz loži. Ljudi ne kupuju pelet, već lože kukuruz. Svi što imaju peći na pelet, lože kukuruz. I daleko bolju kaloričnu vrednost ima. Voleo bih da vidim još jednu državu gde lože kukuruz.
Ovaj protest će biti i završiće se. Kako ćete Vi u prolećnu setvu?
- Ako ostanu ovakve okolnosti, teško će to biti. Jednostavno, uradiće se to, a koliko će se uložiti, to ćemo tek videti. Očiti primer je sad na pšenici. Nije 20% deklarisanog semena prodato. Nismo mi naše seme sejali što volimo, već zato što ne možemo da ga kupimo. Ministarka preti da će oni koji nisu kupili originalno seme dobiti samo delimične subvencije. Ministarstvo poljoprivrede je tu da napravi ambijent. Oni će nas vratiti da ćemo početi sejati kukuruz iz čardaka. Videdćete. Jednostavno, mi to ne možemo finansijski izdržati. Zašto nam nisu dali deklarisano seme da na leto vratimo dva kilograma za kilogram, ako već tako žele dobro poljoprivredi.
Eto. Sve preneto.
