Šta ako budućnost poljoprivrede ne podrazumeva beskrajna polja pod otvorenim nebom? Šta ako rešenje za ishranu rastuće svetske populacije ne leži u širenju obradivih površina, već u usmeravanju „na gore“?
Dyson, kompanija poznata po inženjerskim inovacijama, sada koncentriše pažnju na proizvodnju hrane. Sa svojim novim pristupom vertikalnoj poljoprivredi, Dyson tvrdi da je pronašao način da se proizvede više hrane uz manju potrošnju resursa, a uz istovremeno stavljanje održivosti u prvi plan. U njihovom postrojenju u Carringtonu, u Velikoj Britaniji, spojene su inovativne tehnologije i posvećenost zaštiti životne sredine, stvarajući model koji bi mogao da promeni način na koji proizvodimo i konzumiramo hranu.
Ovakav pristup mogao bi da bude posebno zanimljiv i za Srbiju, gde se poljoprivreda suočava sa izazovima poput sve izraženijih klimatskih promena, neujednačenih padavina i povećanih troškova energije. Pitanje je da li bi primena ovakvih tehnologija mogla pomoći našim proizvođačima da ostvare stabilnije prinose i smanje zavisnost od vremenskih uslova.
Glavni zaključci:
Dyson Farming unapredio je vertikalnu poljoprivredu integracijom rotirajućih nosača, automatizacije i obnovljivih izvora energije, postigavši prinose 2,5 puta veće od klasičnih staklenika, uz smanjen ekološki otisak.
Hibridni staklenički model spaja prirodnu sunčevu svetlost i veštačke izvore, čime smanjuje potrošnju energije i nudi održiviju alternativu potpuno zatvorenim vertikalnim farmama.
Održivost je u centru Dyson-ovog pristupa: prikupljanje kišnice, anaerobni digestori za proizvodnju biogasa i reciklaža otpadne toplote i CO2 za napajanje staklenika i smanjenje emisija.
Prakse regenerativne poljoprivrede – poput useva za pokrivanje tla, agrošumarstva i prirodne ishrane zemljišta – poboljšavaju zdravlje zemljišta, biodiverzitet i skladištenje ugljenika, dok ispaša ovaca eliminiše potrebu za herbicidima.
Napredne tehnologije (dronovi, satelitski podaci i precizna mehanizacija) optimizuju upotrebu resursa, smanjuju otpad i minimizuju hemijske unose, postavljajući nove standarde održive i efikasne poljoprivrede.
Inovativne tehnike gajenja
U središtu Dyson-ovog uspeha u vertikalnoj poljoprivredi nalaze se rotirajući nosači – jedinstveno rešenje koje omogućava da biljke ravnomerno dobijaju sunčevu svetlost. Ovakav dizajn optimizuje uslove rasta i dovodi do značajno većih prinosa u poređenju sa konvencionalnim metodama. Automatizacija ima ključnu ulogu – ubrzava procese poput berbe, kontrole štetočina i prevencije razvoja štetnih mikroorganizama. Ove tehnologije smanjuju troškove rada, povećavaju efikasnost i produktivnost.
Dyson koristi i hibridni model staklenika koji kombinuje prirodnu sunčevu svetlost i veštačke izvore, čime se smanjuje potrošnja energije, a zadržava visoka produktivnost. Ovakav pristup mogao bi da bude značajan i za naše proizvođače povrća u plastenicima, naročito u regionima gde su troškovi grejanja visoki.
Posvećenost održivosti
Održivost je temelj Dyson-ovih poljoprivrednih operacija. Staklenici su projektovani tako da maksimalno koriste prirodnu svetlost i sakupljaju kišnicu, smanjujući zavisnost od veštačkih izvora. Dyson koristi i anaerobne digestore koji organski otpad pretvaraju u biogas. Tako proizvedena energija koristi se za proizvodnju električne energije, grejanje pa čak i pokretanje traktora.
Pored toga, otpadna toplota i CO2 nastali tokom proizvodnje biogasa recikliraju se unutar staklenika. Na ovaj način se povećava energetska efikasnost i smanjuju emisije. Ovakva rešenja bi u Srbiji mogla da doprinesu smanjenju troškova proizvodnje u povrtarstvu, voćarstvu i stočarstvu, naročito u oblastima gde je dostupna biomasa i gde postoji problem sa otpadom u poljoprivredi.
Integracijom obnovljivih izvora energije, reciklažom resursa i regenerativnim praksama, Dyson Farming pokazuje kako poljoprivreda može da funkcioniše u skladu sa prirodom. To je primer koji bi mogao biti zanimljiv i domaćim proizvođačima koji traže načine da svoju proizvodnju učine otpornijom, ekonomičnijom i održivijom.
BONUS VIDEO:
