Institut za ratarstvo i povrtarstvo iz Novog Sada, kao organizator, ovde je okupio ne samo domaće stručnjake, već se istovremeno održava i 6. Savetovanje agronoma Srbije i Republike Srpske. Govorimo o najvećem i najstarijem skupu ovog tipa u jugoistočnoj Evropi.
Foto: Đ. Simović
Zašto je ovo važno za prosečnog proizvođača? Poljoprivreda više nije „kako su radili naši stari“. Statistika je neumoljiva – klimatske promene više nisu pretnja iz budućnosti, one su naša realnost. Prošle godine smo svedočili ekstremima, a Institut ovde iznosi konkretna rešenja.
Ulaznica za ovaj skup znanja, identifikaciona kartica, košta 3.000 dinara. Možda će neko reći da je to trošak, ali ako uzmemo u obzir da jedna pogrešna odluka u prihrani pšenice može koštati stotine evra po hektaru, ova kotizacija je zapravo investicija u sigurnost.
Utorak: Brend koji čuva njivu i „Žetva novca“
Već sutra, u utorak, fokus je na – NS sortimentu. Ali, naglasak nije samo na tradiciji, već na „snazi brenda“ koja garantuje prinos i u teškim godinama. Posebno će biti reči o strnim žitima. Pšenica je u polju, njeno stanje i pravilna prihrana su ključne teme, jer hlebno žito ne bi smelo da podbaci.
Međutim, ono što je privuklo veliku pažnju stručne javnosti je panel o Proteinskoj strategiji i održivosti. Evropa, pa i mi s njom, traži način da smanji zavisnost od uvoza proteina, pre svega soje. A odmah zatim, ulazimo u teren koji zvuči gotovo futuristički, ali je vrlo realan: Karbonska poljoprivreda – žetva novca.
Šta to zapravo znači? To znači da poljoprivrednici uskoro neće prodavati samo kukuruz ili pšenicu, već i „karbonske kredite“. Ako vaš način obrade zemljišta vezuje ugljen-dioksid u zemljištu umesto da ga ispušta u atmosferu, vi postajete čuvar životne sredine koji za to dobija novac. To je ta tačka spajanja ekologije i čiste ekonomije o kojoj moramo više da govorimo.
Sreda: Povratak korenima i digitalni skok
Sreda donosi osveženje u vidu zaboravljenih kultura. U svetu monokulture, biodiverzitet je naša polisa osiguranja. Razgovaraće se o biljkama koje smo zapostavili, a koje su otpornije na sušu i bolesti.
Kada pominjem bolesti, ne mogu da zaobiđem biokontrolu i preciznu zaštitu. Manje hemije, više pameti. Cilj je da zaštitimo hranu, ali i pčele, vodu i zdravlje ljudi koji tu hranu jedu. Panel diskusija o zelenoj energiji u poljoprivredi nadovezuje se na ovu priču – kako da traktori troše manje, a farme same proizvode struju.
Digitalna poljoprivreda više nije luksuz velikih kombinata. To su „pametne odluke“ za svakog domaćina. Govoriće se o tome kako mobilni telefon može biti najvažniji alat jer podaci o vlažnosti zemljišta i satelitski snimci useva štede đubrivo i vreme.
Četvrtak: Zemlja koja diše i izvoz kvaliteta
Četvrtak je rezervisan za teme koje lično smatram ključnim za opstanak našeg agrara. Regenerativna poljoprivreda i pokrovni usevi. Godinama smo „mučili“ zemlju teškom mehanizacijom i agresivnom hemijom. Vreme je da naučimo kako da zemlji vratimo život, da ona ponovo postane živ organizam koji zadržava vlagu.
I za kraj, ono od čega se živi – Izvoz kvaliteta. Srbija ne može da se takmiči kvantitetom sa svetskim silama, ali može kvalitetom. Kako da naše seme stigne do najzahtevnijih tržišta i postigne najvišu cenu – to je pitanje na koje ćemo ovde dobiti odgovor.
Sve u svemu, pred nama je pet intenzivnih dana. Ovde na Zlatiboru, nauka i praksa sede za istim stolom. Poljoprivrednik danas mora biti i ekonomista, i ekolog, i tehnolog, jer, kako kažu stari agronomi – „Njiva ne prepoznaje prazne priče, samo znanje i rad“.
Detaljan program Savetovanja možete pročitati na sledećem linku.
