Izostaje prava primena agroekoloških mera u Srbiji. U poslednjih 5 godina je u ove mere uloženo oko 3 milijarde dinara, što je manje od 0,9% agrarnog budžeta. Organi vlasti ih često ne razlikuju od redovnih agrotehničkih mera, a nisu doneti ni svi propisi koji omogućuju njihovu primenu. Dobrih primera je malo.
Agroekološke mere su skup poljoprivrednih praksi i podsticaja ključnih za održivu poljoprivredu, u cilju zaštite životne sredine, zemljišta i vode od zagađenja, kao i biološke raznovrsnosti poljoprivrednih predela. U ove mere spadaju organska proizvodnja, kombinovanje useva, poljo-šumski zasadi, integrisano gajenje kultura i ispaše domaćih životinja, i druge mere. Ove mere moraju za poljoprivrednike biti dobrovoljne, a podsticaji su kompenzacija za izgubljeni prihod ili dodatni trošak, koji se javlja zbog sprovođenja mera. Pre prikazivanja kako se podstiču agroekološke mere, treba dati kratak pregled ukupnih podsticaja u poljoprivredi u Srbiji.
Koji sve podsticaji u poljoprivredi postoje? Ko ih i koliko isplaćuje?
Zakon o podsticajima u poljoprivredi i ruralnom razvoju propisuje četiri vrste podsticaja: 1) Direktna plaćanja, 2) Mere ruralnog razvoja, 3) Posebni podsticaji i 4) Kreditna podrška. Propisano je da se mogu isplaćivati iz budžeta svih nivoa vlasti, kroz godišnji Program poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja (PPRR).
Od 2018. godine U PORASTU JE IZNOS ISPLAĆENIH PODSTICAJA
Zbirni iznos za sve mere, sa svih nivoa vlasti, nominalno je porastao sa 30 milijardi dinara (2018) na 100 milijardi (2024), ili sa 256 na 860 miliona evra. Ulaganja su naročito porasla u poslednje dve godine, najviše zbog povećanja osnovnih podsticaja za biljnu proizvodnju, sa 9 milijardi dinara (2020) na 51 milijardu (2024), i to podsticaji po hektaru, koji sada iznose 18.000 dinara, a za meru korišćenja sertifikovanog semena dobija se 17.000 dinara po hektaru. Povećana je i gornja granica za dobijanje podsticaja sa 20 na 100 hektara. Još 15 milijardi dinara dato je za premije za mleko (6,5 milijardi u 2021), a oko 18 milijardi za subvencije za priplodna grla (6 milijardi u 2021).
Ubedljivo najveći udeo imaju plaćanja iz republičkog budžeta. U poslednjih sedam godina (2018–2024) plaćanja Republike porasla su sa 93% na 97% ukupnih agrarnih plaćanja, dok ostatak pripada plaćanjima iz opština i gradova, te iz budžeta AP Vojvodine.
Opštine i gradovi trebalo bi da imaju važno mesto u sprovođenju poljoprivredne politike, jer su najbliže proizvođačima i mogu najbrže odgovoriti na lokalne osobenosti i zahteve, ali se taj potencijal ne ostvaruje. Udeo opština i gradova u ukupnim podsticajima je mali, i u istom periodu je opao sa 5% na ispod 2%. Četvrtina opština i gradova uopšte nema programe poljoprivredne politike i ne daje podsticaje. Od 145 opština to čini njih 103 do 113. Udeo AP Vojvodine je još niži od opštinskog.
Koliko je to u poređenju sa Evropskom unijom?
Poljoprivreda u Srbiji je u periodu 2015–2020 imala nešto više od 1,5 milijardi evra podsticaja zbirno, iz sopstvenih budžetskih izvora. Neke države članice EU, sa kojima Srbija može da se poredi, samo su iz budžeta EU u istom periodu dobile višestruko više, na primer, Bugarska više od 6,7 milijardi evra, Grčka 15,5 milijardi, Mađarska 10,5 milijardi, a Hrvatska 3,2 milijadre evra. Na ove iznose treba dodati i sredstva iz nacionalnih izvora tih država.
Iako se u Srbiji poslednjih godina beleži porast iznosa podsticaja, oni još uvek znatno zaostaju za onima koje članice EU dobijaju iz evropskog budžeta. U okviru Zajedničke poljoprivredne politike (ZPP) za period 2023–2027, iz budžeta EU između država članica raspodeliće se ukupno 387 milijardi evra. Svaka država članica može da računa na određeni iznos novca, na primer Bugarska 5,7 milijardi evra (ukupno za 5 godina), zatim Grčka 13,5 milijardi, Hrvatska i Slovačka po 3,4 milijardi, Rumunija 15 milijardi, Mađarska 8,5 milijardi evra, plus nacionalna sredstva.
Za mere ruralnog razvoja EU izdvaja oko 25% budžeta ZPP. To su agroekološke mere, organska proizvodnja, ruralna infrastruktura, konkurentnost, prerada, marketing, modernizacija i digitalizacija, mladi poljoprivrednici). Udeo ovih mera u Srbiji godinama ima trend pada, te u 2024. godini čini 4% poljoprivrednih ulaganja.
Agroekološke mere se u Srbiji podstiču simbolično.
Kada se iz ukupnog agrarnog budžeta Srbije izdvoje samo podsticaji za agroekološke mere, iznosi su izuzetno niski. U poslednjih 5 godina (2020–2024) isplaćeno je zbirno oko 3 milijarde dinara, što je manje od 0,9% od ukupnih poljoprivrednih podsticaja.
Iz republičkog budžeta opet je isplaćeno najviše, ZBIRNO 2,7 MILIJARDI DINARA, uglavnom za organsku biljnu i stočarsku proizvodnju, kao i za mere očuvanja biljnih i životinjskih resursa. Izveštaji koje dostavlja Uprava za agrarna plaćanja sadrže samo podatke o tome koliko je novca potrošeno, ali ne i odakle su korisnici. Iz budžeta AP Vojvodine je isplaćeno samo 56 miliona dinara, i to za organsku proizvodnju i sertifikaciju, kao i nabavku mašina i opreme za organsku proizvodnju.
Udeo opština i gradova u ukupnim podsticajima je mali, u zavisnosti od godine, varira između 2,5 i 6 odsto. Opštine i gradovi su najbliže proizvođačima i mogu najbrže odgovoriti na lokalne specifičnosti, ali se taj potencijal ne ostvaruje.
U istom periodu je samo 15% do 20% opština i gradova (22 do 29 njih) PODSTICALO AGROEKOLOŠKE MERE, sa zbirno oko 226 miliona dinara. Međutim, od ovog iznosa više od 80% samo se formalno beleži kao podsticaj za agroekološke mere, a suštinski su to podsticaji za redovne mere u konvencinalnoj poljoprivredi. U pitanju su ispitivanje kvaliteta zemljišta, melioracija, kalcifikacija i zaštita od erozije. Ove mere su potrebne, ali se ne sprovode radi očuvanja biološke raznovrsnosti, niti za sprečavanje zagađenja površinskih i podzemnih voda, kao primarnih ciljeva agroekološke politike. Zato je izmenama Zakona o podsticajima u poljoprivredi, potrebno u listu agroekoloških mera uvrstiti mere koje zaista doprinose svojoj svrsi, a izostaviti one koje spadaju u redovne mere klasične poljoprivredne proizvodnje.
Od mera koje zaista imaju agroekološku funkciju, podstiču se organska proizvodnja i očuvanje biljnih i životinjskih genetičkih resursa. U ove mere uloženo je samo oko 39 miliona dinara zbirno za pet godina, svake godine u istih petnaestak opština i gradova (Aranđelovac, Babušnica, Valjevo, Vranje, Dimitrovgrad, Mionica, Negotin, Pirot, Prokuplje, Ćuprija, Čajetina, Čačak, Šabac, Zrenjanin, Kanjiža, Kikinda, Novi Sad). Pozitivno je što se za mere u vezi sa organskom proizvodnjom odlučuju opštine koje na svojoj teritoriji imaju značajna zaštićena područja prirode (Dimitrovgrad, Babušnica, Čajetina). Mere košenja poljoprivrednih travnih površina visoke prirodne vrednosti, zatim podrške uspostavljanju mreže NATURA 2000, kao i druge agroekološke mere, u istom periodu nije sprovela nijedna opština.
Podsticaji za očuvanje i unapređenje životne sredine i prirodnih resursa (agroekološke mere) propisani su kao mere održivog korišćenja poljoprivrednog zemljišta i šumskih resursa, organske proizvodnje, očuvanja genetičkih resursa, očuvanja područja visoke prirodne vrednosti i druge agroekološke mere.
Sprovođenje AGROEKOLOŠKIH MERA najlakše je pratiti u izveštajima opština i gradova o sprovođenju mera poljoprivredne politike, jer je obrazac izveštaja jedinstven, a ove mere označene su šiframa od 201.1. do 201.6.
