Važnije od toga šta se kaže je – KO KAŽE! Kada imate odličnog sagovornika intervju se sam “tka”. Kada pričamo o sirku, pitanje koje se postavlja je “ko ako ne dr Vladimir Sikora”? Uostalom, reference na kraju ovog intervjua to i potvrđuju.
Gospodine Sikora, s obzirom na sve učestalije klimatske ekstreme, da li je došlo vreme da ozbiljno razmislimo o promeni setvene strukture u ratarskoj proizvodnji? Sirak za zrno sve češće se pominje kao moguća zamena za kukuruz. Zašto? Koje su njegove glavne prednosti u agroekološkim uslovima Srbije, posebno u odnosu na sušu?
- Svi smo svedoci da agroekološki uslovi, odnosno uslovi spoljne sredine sve više i više utiču na biljnu proizvodnju. U agronomiji način da se izbegne taj negativni uticaj jeste izbegavanje. Preko izbegavanja se može teoretski izbeći taj period koji je kritičan. To se odnosi na gajanje sorti i hibrida kraće vegetacije ili sa pomeranjem setve prema ravnom proleću. Opet, daleko praktičniji i proizvođači to već sve više i više prepoznaju način jeste da se opredele za gajanje biljnih vrsta koje su tolerantnije prema nepovoljnim uslovima spolne sredine, a to se pre svega odnosi na visoke temperature i nedostatak vlage, o čemu smo svedoci ne samo ove godine, nego i par prošlih godina, a najverovatnije je to u perspektivi situacija koja će nas čekati. Što se tiče izbora biljne vrste koju ćemo gajiti, a koja je tolerantna prema visokim temperaturama i prema nedostatku vlage, sirkovi, generalno sirkovi, dolaze u obzir. Dolaze u obzir zbog svojih bioloških osobina. Te osobine se odnose na njihovo poreklo, znači, radi se o biljnoj vrsti, a govorimo generalno o sirkovima, to je biljna vrsta koja vodi poreklo iz tropskih predela, tako da jednostavno njena biologija je takva da ona razvija dobar korenov sistem koji je u stanju da iz zemlišta absorbuje i teže pristupačnu vlagu. Nadzemni deo je definisan biološki tako da to gubljenje vlage iz biljke je minimizirano. I samim tim i u ekstremnim uslovima one rode normalno, što su uslovi ekstremniji i prinosi se smanjuju. Ali u poređenju sa nekim drugim biljnim vrstama, a ovog trenutka najviše sirak upoređujemo sa kukuruzom. Znači, ako je izrazito smanjenje prinosa zrna kukuruza, kod sirkova smanjenja prinosa ima, ali manje. Tako da ipak i u tim lošim uslovima ostvarimo ekonomski isplativu dobit, jeste da se gaje sirkovi. Što se sirkova tiče, to je jedna bogata, botanički bogata biljna vrsta, koja agronomski obuhvata nekoliko formi. Kod nas je poznat sirak za metle, to je sirak koji se gaji kao industrijska biljka u određenim regionima i to je već priča koja je manje više pokrivena. S druge strane imamo sirak za zrno koji sve više dobija na značaju, znači sirak koji se iz godine u godinu gaji na sve većim i većim površinama upravo iz tih razloga koje smo spomenuli. I na kraju imamo silažne sirkove. Silažni sirkovi u principu se koriste kao stočna hrana, a to što je najnoviji trend u svetu, a već polako kreće i kod nas, su i sirkovi za biomasu, odnosno energetski sirkovi ili sirkovi koji su sirovina za bioenergane. Ovog trenutka je za nas možda najinteresantniji upravo taj sirak za zrno. Znači, sirak za zrno, samo ime mu govori da se gaji zbog zrna, ne zbog metli, ne zbog energane, ne zbog kabaste stočne hrane, nego zbog zrna koje se u praksi koristi na isti način kao što se koristi zrno kukuruza. Upravo zbog toga mi njega i upoređujemo sa kukuruzom.
Kada govorimo o stočnoj hrani, kako se nutritivno poredi kukuruz i sirak za zrno? Može li sirak u potpunosti da zadovolji potrebe u tovu goveda i svinja? Vi ste pre svega oplemenjivač i ratar, ali evo i da se dotaknemo i ovog stočarskog dela.
- Što se tiče upotrebe zrna sirka, u svetskim razmerama on se gaji na više od 70 miliona hektara i u regionima u kojima sirak ne uspeva. A tipičan primer su Sjedinjene Američke Države. Znači, ako pogledamo mapu Sjedinjenih Američkih Država, gornja polovina od Oklahoma do Kanade, njima ne pada na pamet da gaje sirak, nego gaje kukuruz koji tamo još uvek veoma solidno uspeva. Opet s druge strane, ako pogledamo Teksas i Kaliforniju, njima opet ne pada na pamet da gaje kukuruz od koga nemaju koristi, nemaju takve koristi, normalno da imaju koristi, ali nemaju takve koristi i ne mogu postići te prinose nego se na 7 do 10 miliona hektara svake godine gaji upravo ovaj sirak za zrno, za ishranu stoke. U principu, zrno sirka se može koristiti u ishrani sve stoke, od živine pa sve do goveda. I tu nema nikakvih prepreka, što se pak vrednosti krmne biljke tiče, generalno, sirak ima nešto veći sadržaj proteina u poređenju sa kukuruzom. Opet ima nešto manji sadržaj skroba nego kukuruz. Tako da praksa, znači stočarska praksa, preporučuje da se u krvnim smešama koristi tamo gde se koristi zrno sirka, odnosno da se zrno kukuruza može smanjiti i do 50%. Znači neka idealna kombinacija je 40-60% kukuruza, odnosno 40-60% zrna sirka, da bi se jednostavno taj proteinski i ugljenohidratni sadržaj te krmne smeše bio idealan.
Koliko je sirak zahtevan za proizvodnju u poređenju sa kukuruzom? Kakva su mu agrotehnička svojstva, obrada, đubrenje, zaštita od korova?
- Kod proizvodnje sirka za zrno nije potrebna nikakva posebna mehanizacija. Koristi se apsolutno ista mehanizacija kao što se koristi u proizvodnji kukuruza, sem što se žetva ne vrši kukuruznim, nego jednostavno žitnim kombajnima. Znači, osnovna, pa predsetvena priprema zemljišta i setva, sve se obavlja isto. Čak šta više, i setva ide na 70 cm međuredno, na 5 cm u redu, troši se oko 10 kg semena po hektaru, pneumatske sejačice, uopšte nije ništa posebno. Jedino kažem da je ta žetva se ne vrši kukruznim kombajnima nego žitnim kombajnima, a pošto je metlica eksponirana, hibridi koji se sada gaje, i koji su standard, su negde visine između metar i pol, metara sedamdeset, metara osamdeset. Znači metlica je iznad lista zastavičara, odnosno iznad biomase, samo se heder podigne, poskidaju se metlice i izvrše se i to je to. Veoma jednostavno. Veoma je interesantno, a to ljudi koji su krenuli da gaje sirak, koji gaje već par godina, čak šta više i godinama, savladali su tu tehnologiju koja nije sporna. Đubrenje isto kao za kukuruz, setva isto kao za kukuruz, žetva isto kao kukuruz, samo drugi heder. Seje se u isto vreme kao kukuruz. Znači, jedini uslov, za setvu, znači za početak, za termin setve sirka jeste da se zemljište zagreje na 12 do 15 stepeni. Znači, ako je zemljište dovoljno toplo, onda on može da se seje.
Znači, možemo i krajem aprila, ne moramo čekati maj?
- Možemo i početkom aprila, polako, već kakve godine imamo za sobom i šta možemo očekivati. Kalendarski, odnosno školski je između 15. i 30. aprila, ali to je školski. A biološki ili agronomski potencijalni termin početka setve je kad se zemljište zagreje.
Pomenuli ste proizvođače koji su polako prešli sa kukuruza na sirak. Dajte neke dobre primere iz Vojvodine da se naši čitaoci uvere da to sad već postaje i nužnost i praksa, da ne govorimo samo u domenu teorije.
- I ove godine imamo velike, uslovno rečeno, veće proizvođače u regionu Zapadne Bačke, znači Sombor i okolina, a najviše ih je u Severnom Banatu, upravo zbog toga što tamo kukuruz rodi kako rodi, odnosno ne rodi skoro nikako. I to ljudi koji se bave stočarstvom. Do upita od strane tih već standardnih proizvođača koji već ne odustaju nego šire proizvodnju, jeste zaštita od korova, koja je dosta zahtevna. Zahtevna je u tom pogledu, što recimo za kukuruz, ako ga uporedimo sa kukuruzom gde su korovi rešeni, znači širokolisni i uskolisni. Kod sirkova, znači, kod ovih klasičnih hibrida koji se danas još uvek gaje, zaštita od širokolisnih korova nije problem pošto se radi u uskolisnoj biljnoj vrsti. Ali to što vredi napomenuti, iskoristiću priliku i sada, selekcija odnosno genetika je toliko napredovala da intenzivno radimo i u dogledno vreme za dve, tri godine, najkasnije ćemo imati hibride koji su tolerantni i prema sulfonilureama odnosno prema herbicidima koji se koriste za suzbijanje uskolisnih korova. Ove, pre svega, govorim o divljem sirku i muharikama. Tako da mi ove godine već imamo sortne oglede. Upoređujemo perspektivne hibride koje imaju introdukovan gen rezistentnosti prema herbicidima sa standardnim sortama da bi jednostavno samo odabrali koja hibridna kombinacija će biti tako idealna da u perspektivi zameni ove standardne nerezistentne hibride koji se sada gaje, ovi perspektivni hibridi ove godine u našim ogledima možemo videti, znači prskani su sa dvostrukom dozom motivela. A nijedna biljka se nije osušila, čak šta više nije bilo ni rezistentnosti, ni osetljivosti u smislu nekih fleka i to. Znači, izgorele su i muharike, i divili sirkovi, a ovom gajenom, da ga tako nazovemo gajenom, sirku za zrno, odnosno, perspektivnim hibridima ništa se nije desilo, tako da očekujemo samo da izmerimo prinose u jesen pa da vidimo koja od tih kombinacije će ići u registraciju da bi zadovoljili upravo ljude koji, znači naše poljoprivredne proizvođače koji to prvo pitaju čime ja da rešim divlji sirak u sirku?
Ovo je novina i za mene i mogu samo da čestitam. Evo odmah konkretno pitanje se nameće, koliko je potrebno da prođu ogledi, registracija, i da se proizvede dovoljno semena za naše potrebe?
- Registracija traje dve godine, najverovatnije ćemo već sledeće godine staviti u registraciju nekoliko, čak šta više, ne samo jednog, nego nekoliko hibrida. Dve godine traje registracija, znači 2027. ili najkasnije 2028. oni izlaze na tržište i ako ćemo u eksperimentalne svrhe mi to već podeliti malo i krenućemo sa tim uslovno rečeno marketingom preko ljudi koji su zainteresovani, koji dolaze kod nas da vide šta radimo, da bi dobili iz prakse informaciju. E, Vladimire, vidite ovako, u ovom pravcu ovo mi se sviđa, ovo mi se ne sviđa, ovo je lepše, ovo je bolje. Tako da na osnovu te interakcije sa praksom ćemo odrediti šta će ići u priznavanje i u procesu priznavanja već ćemo imati sigurno neke količine koje će ići u promotivne svrhe, kao što dan danas imamo table NS seme pored puteva, da ljudi mogu jednostavno, kad to zaživi, odnosno kad budemo u stanju da umnožimo dovoljne količine semena, hibridnog. Da već vide, znači videli smo pored puta, videli smo na toj njivi, videli smo na toj parceli, to nam se sviđa. Znači, nećemo to razvlačiti u nedogled, nego gledaćemo da to bude koncizno i što pre dostupno svim proizvođačima. Još bih samo hteo da naglasim jednu stvar a vezano je upravo za tu selekciju i za rezistentne hibride, da i ovde selekcije ide u nekoliko pravaca. Jedan pravac je dobijanje, odnosno kreiranje ili stvaranje rano zrelih hibrida. Znači hibrida, a to već imamo, vidimo sad je već cvetanje završeno, manje više, hibrida koji imaju vegetaciju do 100 dana. Znači, hibrida sa kojim će moći da se manipuliše sa vremenom setve. I videćemo, najverovatnije će moći čak šta više i postrno ako ta setva bude negde oko 1. jula. Ali to moramo da ispitamo na sortnim ogledima, ali to je jedan pravac, znači ako je pravac selekcija ili oplemenjivanje u pravcu rezistentnosti prema herbicidima, onda u okviru toga imamo jednu grupu koja će biti i jeste već kratke vegetacije, odnosno super rani hibridi. Srednje rani hibrida, to već imamo tačno odabrano, znači gledćemo bar jedan hibrida da bude srednje rani, znači u nekoj standardnoj proceduri kao što se sada gaje. A opet, intenzivno radimo na tome i već imamo neke kombinacije, nešto što bi mogli nazvati sirak za dvostruku upotrebu. Znači, sirak koji će pored dobrog prinosa zrna imati i veću biomasu. Znači nešto što bi bilo visine ne kao što sad malo čas što su spomenuli nekih metar, i po metar, osamdeset, nego nešto što bi bilo na nivou dva metra, cela biljka sa velikom metlicom sa dobrim prinosom zrna. Tako da bi moglo da se koristi i za silažu, znači u nekoj mlečno-voštanoj zrelosti može da se silira cela biljka sa solidnim randmanom semena, ili da se koristi, znači posle sazrevanja, da se iskombajnira i da se koristi kao sirak za zrno. Tako da ćemo gledati i sve te tri grupe da registrujemo bar po jedan hibrid a svi da budu tolerantni, odnosno rezistentni prema herbicidima.
I evo, jedno pitanje za kraj koji se pre svega tiče proizvođača koji su samo ratari, a ne oni kombinovani ratari i stočari. Dakle, pitanje otkupa. Kakva je trenutno situacija cena sirka i šta možemo očekivati u perspektivi?
- Pa ako gledamo istorijski, a to znači da se to odnosi na zadnjih desetak, petnaest godina, onda ljudi su počinjali sa tim da to gaje za svoje potrebe. Znači, zrno za svoje potrebe, za ishranu svoje stoke. U ovom trenutku postoji mešavne stočne hrane, koliko znam, otkupljuju sirak, zrno sirka, čak šta više i oni imaju kategoriju sa belim zrnom, sa crvenim zrnom. Otkako postoji, koliko toliko, organizovani otkup koji traje cele godine, to vidimo u pitu odnosno po tražnji, cele godine manje više traje, cena sirka je uvek nešto viša u poređenju sa cenom kukuruza. Zrno sirka je par dinara skuplje u poređenju sa zrnom kukuruza. U perspektivi možemo očekivati da će taj otkup biti još intenzivniji, odnosno, da će se tržište širiti i da će potražnja rasti. Najverovatnije se klimatski uslovi neće poboljšavati nego će se pogoršavati, znači sve više i više prostora će biti upravo za nešto što nam može valorizovati naš rad i naše impute, odnosno ulaganje u tu proizvodnju da bi taj ekonomski efekt na kraju kad podvučemo liniju bio što bolji.
dr Vladimir Sikora, Rukovodilac Odeljenja za povrtarske i alternativne biljne vrste
Dr Vladimir Sikora je rođen 07.03.1967. godine u Bačkom Petrovcu. Diplomirao je 1990. godine na Visokoj poljoprivrednoj školi u Njitri (Slovačka). Magistrirao je 2000. a doktorirao 2005. godine na poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu smer genetika i oplemenjivanje biljaka. Specijalističko usavršavanje iz oblasti oplemenjivanja sirkova je apsolvirao 2006. godine na TAM (College Station, Teksas, USA). Do sada je publikovao preko 200 naučnih rezultata u vidu naučnih radova, poglavlja u monografijama, saopštenja na domaćim i međunarodnim skupovima, registrovanih i realizovanih sorti. Autor je 20 sorti i hibrida alternativnih biljnih vrsta (sirak, proso, uljana tikva, uljani lan, facelija, duvan, industrijska konoplja, heljda) registrovanih i realizovanih u zemlji i inostranstvu. Član je EUCARPIA sekcije za kukuruz i sirak, Društva genetičara Srbije, Nacionalne asocijace konopljara Srbije, Global Hemp Innovation Center (Corvalis, Oregon, USA). Član uređivačkog odbora časopisa: Alternative Crops and Cultural Practices. Učestvovao je u realizaciji 7 nacionalnih projekata finansiranih od strane Ministarstva
prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, Pokrajinskog sekretarijata za nauku i 4 međunarodna projekta. U institutu za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Institutu od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju je zaposlen od 1992. godine. U zvanje naučnog savetnika za oblast oplemenjivanje biljaka je izabran 2017. godine.
Izvor: NSSEME.COM
