Najpoznatiji predstavnici glodara na ovim prostorima su sivi pacov (Rattus norvegicus), crni pacov (Rattus rattus), domaći kućni miš (Mus musculus), poljski miš (Apodemus agrarius), poljska voluharica (Microtus arvalis), hrčak (Cricetus cricetus), tekunica (Citellus citellus), slepo kuče (Spalax typhlus), krtica (Talpa europaea).
Ovom prilikom predstavićemo neke od osnovnih i najinteresantnijih karakteristika sivog pacova, najznačajnijeg štetnog gldara kod nas.
Dužina tela sivog pacova je od 40,5 do 47,5 santimetara, uključujući i rep. Težina odrasle ženke je od 400 do 500, a mužjaka od 500 do 700 grama. Pri okotu težina je 4,5 do 5,9 grama, a nakon 100 dana iznosi 200 do 280 grama.
Početak dlakavosti se uočava nakon dva do tri dana, a sekutići se pojavljuju nakon osam do deset dana, kada se uočava i izrazita sposobnost plivanja. Oči se otvaraju posle 10 do 17 dana. Telesna temperatura odraslog pacova iznosi 37,5 do 38,8 stepeni. Ženka je polno zrela za tri, a mužjak za četiri meseca. Broj legla je od osam do devet godišnje, a broj mladih u leglu do 23 (u proseku 9-12). Ženka nosi 21 dan, a vreme dojenja je 28 dana. Ukoliko se dogodi da ženka doilja ugine, brigu o mladima preuzima njena sestra koja ih i dalje doji.
Jedan par teoretski može za godinu dana da da 15000 jedinki. Odrastao pacov dnevno pojede do 70 grama hrane. Zubi mu godišnje narastu do 14 santimetara i zbog toga ima neprestanu potrebu za glodanjem da bi ih trošio. Za sedam dana može da pređe 80 kilometara, a iz mesta može da skoči jedan metar u vis. Za šest sati ženka može da se pari sa 200 mužjaka. Živi u zajednici, stvara čopore i pretežno je aktivan u toku noći. Dužina života ovog pacova iznosi tri, a najviše sedam godina.
Navedeni podaci ukazuju na veoma opasnu štetočinu sa kojom se nije lako izboriti, te ćemo u nekoliko rečenica prikazati naša dugogodišnja iskustva u ovoj oblasti.
Sivi pacov je veoma inteligentna životinja, tako da prilikom uzimanja nepoznate hrane prvo je proba jedna jedinka pa tek, ukoliko je hrana bezbedna, uzimaju je i ostali. Iz tog razloga pripremljeni mamci moraju da imaju odloženo dejstvo od nekoliko dana. Do uginjavanja dolazi između trećeg i šestog dana, a najkasnije do devetog dana. Mamak se postavlja na gomilice – od 150 do 250 grama, na skrovita mesta, nedostupna za sve ostale životinje. Postavljanje mamaka se ponavlja sve dotle dok ih glodari uzimaju. Kada prestanu da ih uzimaju, znači da ih više nema živih u bližoj okolini postavljenih mamaka. Više od 90% jedinki ugine u jazbinama, gde traže mesto za hlađenje stomaka. U pogledu određivanja brojnosti pacova, nepisano pravilo je: ako se vidi jedan pacov predpostavlja se da ih ima u bližem okruženju, ako se vide dva onda ih ima oko 100, ako se vide tri onda ih je oko 1000, a ako se vide četiri jedinke na jednom mestu, onda ih ima u veoma velikom broju.
Dva najinteresantnija primera iz dugogodišnje prakse dogodila su se na farmama svinja u Vojvodini 1995. godine. Tom prilikom je na jednoj bilo 30, a na drugoj 50 tona uginulih pacova koji su sakupljeni u prikolice, mešani sa naftom i slamom i paljeni.
Ovi i drugi primeri iz prakse ohrabruju nas da u ovoj neprestanoj borbi sa glodarima istrajemo i dobijemo bitku.
