Ministarstvo poljoprivrede je na 92. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu na stručnom skupu nazvanom „Ukrasno i lekovito bilje – potencijali za novu vrednost u poljoprivredi“ predstavilo ambiciozan plan oživljavanja sektora hortikulture.
Iako je prošle godine Srbija imala trgovinski deficit od 30 miliona € u oblasti ukrasnog bilja, lekovito bilje ostvarilo je suficit od 5 miliona €, što pokazuje da postoji iskoristiv potencijal za razvoj domaće proizvodnje.
Veliki prostor za rast sektora
– Uprkos značajnom ekonomskom, tržišnom i ekološkom potencijalu, sektor lekovitim i uskrasnim biljem u Srbiji nije dovoljno razvijen – navodi prof. dr Tatjana Brankov, posebna savetnica ministra. – Intenzivna potražnja za ukrasnim biljem i cvećem i dalje se zadovoljava uvozom, a mi imamo kapacitet da te proizvode uzgajamo kod kuće. Ministartsvo će i dalje podržavati urbano baštovanstvo, razvoj egzotičnih i alternativnih vrsta, mapiranje područja sa hortikulturnom proizvodnjom i organsku proizvodnju lekovitog bilja.
Dr Brankov podvlači da lekovito bilje danas zauzima svega 2 % obradivih površina namenjenih organskoj proizvodnji, te najavljuje intenzivnije subvencije za podizanje plastenika, staklenika, preradu i ekstrakciju etarskih ulja.
Aktuelni trenutak gajenja lekovitog bilja u Srbiji?
Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini pod lekovitim i aromatičnim biljem bilo je zasađeno 2 134,49 ha, a registrovano je 558 proizvođača tih useva.
Drugi izvori navode da se površine pod lekovitim biljem kreću između 1.700 i 3.000 ha, što čini manje od 1 % ukupnih poljoprivrednih površina.
Istovremeno, sektoru nedostaje radna snaga – procenjuje se da je u proizvodnji lekovitog bilja angažovano oko 50.000 ljudi, dok sakupljanjem u prirodi živi 4.000–5.000 građana.
Povratak u zlatno doba izvoza
– Osamdesetih je Srbija bila među vodećim svetskim izvoznicima lekovitog bilja, a danas smo veliki uvoznik – upozorava dr Milan Lukić, direktor Instituta „Josif Pančić“. – Agroekološki uslovi su idealni, ali je gajenje tih useva skupo zbog intenzivne potrebe za radnom snagom. Sa svega 1.800 ha pod lekovitim biljem daleko smo od naših stvarnih mogućnosti. Uz subvencije za mehanizaciju i podršku u preradi, možemo značajno povećati domaću proizvodnju i vratiti se na mapu velikih izvoznika.
Koje biljke birati za ulaganje?
Najzastupljenije vrste u Srbiji su kamilica i nana, za koje se očekuje porast potražnje kako na domaćem tako i na inostranom tržištu. Razvoj prerade u sektorima ekstrakcije ulja i izrade eteričnih proizvoda može doneti dodatnu vrednost i unaprediti konkurentnost.
Šta da se radi?
Srbija ima sve preduslove da postane regionalni lider u proizvodnji ukrasnog i lekovitog bilja. Ključne mere uključuju proširenje površina kroz državne podsticaje, modernizaciju mehanizacije, jačanje savetodavne službe i razvoj prerađivačke infrastrukture. Uz koordinisanu podršku države i investitora, domaći proizvođači mogu da ispune unutrašnje potrebe i povrate izgubljene izvozne pozicije.
