Ove godine profit u proizvodnji pšenice ostvarili su proizvođači koji su na polju imali iznadprosečne prinose. Kada statističari završe svoje analize, očekuje se da će prosečan prinos u Republici biti 5,5 tona po hektaru. Agroekonomisti su izračunali da će prihod imati oni koji su postigli više od 7 tona po hektaru. Na oglednim poljima koje kod uglednih domaćina postavila kompanija Savacoop, postignuti su prinosi od 9 do 11 tona po hektaru.
Centralno mesto u razgovoru sa Dimitrijem Jovanovićem, stručnjakom u sektoru semenske proizvodnje u kompaniji Savacoop, je agrotehnika koja je primenjena u proizvodnji da bi se dobili ti prinosi.
Navedene prinose ste postigli sa KWS sortama Rhum i Ultim i LG sortom Askona. Sorta je osnova za uspešnu proizvodnju, ali sortno seme nije sve. Stari profesori na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu su govorili da u ukupnom prinosu sorta učestvuje sa 20%, primenjena agrotehnika sa 30%, a uslovi spoljne sredine čak sa polovinom. Iskusan ste agronom, godinama ste, kako se to kaže, u brazdi. Da li se slažete ili imate još nešto da dodate ovoj profesorskoj proceni?
- Tako je, u potpunosti se slažem sa vama, sa svim što ste naveli. Savacoop je u ogledima postavio svoj sortiment sada već par godina unazad, tako da beležimo dobre rezultate u različitim agroekološkim uslovima. Međutim, na početku mislim da treba odmah reći da nisu svi regioni imali podjednake uslove za proizvodnju u ovoj proizvodnoj godini. Tu pre svega mislim na Srem, okolinu Beške, Inđije, Rume, srednji Banat, okolinu Zrenjanina, naročito severni Banat, gde imamo Kikindu i Mokrin, okolinu Bečeja, koji su imali ekstremno niske padavine, što se odrazilo na sklopove i sam prinos kasnije. Tako da je u tim krajevima prosečan prinos bio između 4 i 6 tona po hektaru. Međutim, sa druge strane, imamo i zapadnu Bačku, Gajdobru, Karađorđevo, Despotovo, Ruski Krstur, koji su dobili daleko više padavina u momentima kada su strnim žitima i te kako značile. I to je odlučujuće uticalo na prinose koje su oni postigli. Dakle, možemo se složiti.
Dakle, ovi naši stari profesori bili su u pravu kada su rekli da uslovi spoljne sredine odlučujuće utiču na prinos.
-Tako je, ova godina je to sigurno potvrdila.
Sad dolazimo do najvažnijeg dela našeg razgovora. Šta ste preduzeli u proizvodnji da biste kod pojedinih domaćina dobili te prinose od 9 do 11 tona po hektaru? Provedite nas, pričajmo o ovoj proizvodnoj godini, upravo završenoj, od setve do žetve.
- Na početku setve beležili smo izvestan nedostatak padavina u oktobru mesecu. Poljoprivrednici su se držali optimalnih rokova setve, tako da su ušli u setvu iako je u površinskom sloju bilo relativno malo vlage. Kasnije, oko 20. oktobra, bilo je nešto padavina koje su stvorile pogodne uslove za klijanje i nicanje strnih žita. Tokom kasnije jeseni usledile su nove padavine, tako da su se poljoprivrednici ponadali dobrim prinosima tokom zime.
Uz kišu, beležili smo čak i određenu količinu snega tokom zime. On je uticao na to da strna žita iz zime izađu sa zadovoljavajućim zalihama vlage. Poljoprivrednici su taj sneg iskoristili da odmah prihrane strna žita nekim ureom. Količine su bile od 150 do 200 kg po hektaru, tako da su žita u fazu vlatanja ušla izuzetno dobra.
Međutim, ono što je presudilo strnim žitima ove sezone jeste izuzetno veliki nedostatak padavina tokom druge polovine aprila i u maju mesecu, kada je to pšenicama pre svega bilo izuzetno potrebno.
Kako su one reagovale?
- Reagovale su tako da je taj veliki broj sekundarnih i tercijalnih izdanaka koje su formirale u prethodnom periodu pšenica odbacila kako bi preživela. To je izazvalo da strna žita imaju izuzetno redukovane sklopove.
Imali smo sreću da u drugoj polovini maja meseca i na početku juna uslede veće količine padavina, tako da su pšenice imale dovoljno vlage da naliju zrno i izvuku koliko-toliko prosečan prinos. Što se tiče zaštite, ova godina nije bila toliko izazovna. Poljoprivredni proizvođači su prošli sa uobičajena dva tretmana; jedan je bio u martu mesecu, dok je drugi bio u fazi cvetanja, zaštita od fuzarioze.
Vratio bih se i korak nazad da popričamo o đubrenju. Dok u nekim zemljama, kao što su Ukrajina, pa i Mađarska, naročito u SAD, pa i Kanadi, sve više granulisana đubriva zamenjuje UAN, kod nas se proizvođači, doduše vrlo stidljivo, odlučuju za to. Da li imate tu nekih iskustava i voleo bih da čujem i vašu opservaciju kad je reč o ovom tečnom azotnom đubrivu.
- Ove godine imali smo jednog poljoprivrednog proizvođača koji je počeo da na svojim parcelama primenjuje UAN.
Pre svega, on je ušao u primenu na strnim žitima, jer beležimo tokom prethodnih godina nedostatak padavina baš u momentima kada dođe trenutak za primenu đubriva. Izuzetno sušan period i velika količina vetrova koji mogu nastupiti u tom periodu mogu dovesti do volatilizacije, odnosno gubitka azota dok se on još nalazi na površini zemljišta. Tako da je jedno od rešenja primena tog tečnog đubriva, odnosno UAN-a.
Poljoprivredni proizvođač iz okoline Bačke Palanke odlučio se za obe prihrane primenom UAN-a. U prvoj prihrani koristio je koncentrovani UAN, dok je u drugoj prihrani razblažio u odnosu 1 prema 3. Ono što smo primetili nakon žetve, odnosno nakon analize uzoraka, pošto smo imali tri različite sorte kod njih zasejane, jeste da parcele na kojima je primenjen UAN imaju veći sadržaj proteina u odnosu na neke druge proizvođače koji su imali istu tehnologiju proizvodnje na istom području.
|
Tečno azotno đubrivo UAN je najbolji i najekonomičniji način prihrane biljaka. Primenjuje se direktno u zemljište i na njega prskanjem, ubrizgavanjem i/ili kultivisanjem. Prisustvo sva 3 oblika azota (amidni + nitratni + amonijačni) obezbeđuje trenutnu dostupnost korenu biljke (nitratni oblik), dok amonijačni i amidni (UREA) oblik obezbeđuju produžno dejstvo u narednim danima od primene (amonijačni oblik 7-12 dana, a amidni 15-30 dana od primene, zavisno od stanja zemljišta i temperature). |
Preskočili smo da pomenemo i osnovnu obradu. Da li vaši partneri još koriste plug ili su većinom prešli na neke redukovane tipove obrade?
- Teško je danas, sa ovom klimom, kada ni meteorolozi ne mogu da predvide prognozu za naredna dva dana unapred, poljoprivrednicima reći univerzalan način proizvodnje i kako da postignu što veće prinose.
Mislim da bi se poljoprivrednici trebalo da više oslone na nezavisne stručnjake iz svojih krajeva, ne na one koji će im prodati preparat, već na stručnjake sa iskustvom. Šta bi trebalo da urade kako bi izvukli najveći profit na svom zemljištu, a ne najveći prinos? Po meni, danas ne važi pravilo da što su veća ulaganja, to su veći prinos i veća zarada. Pogotovo u regionima gde imamo pet i više uzastopnih godina gde suša uzima svoj danak.
U takvim krajevima treba očekivati realan prinos i u zavisnosti od njega planirati troškove proizvodnje i smanjiti nepotrebna ulaganja. U prenesenom značenju, ukoliko je veća zarada na 7 tona po hektaru sa ulaganjima od 800 do 900 evra, nego sa 8 ili 8,5 tona po hektaru sa ulaganjima od 1.100 do 1.200 evra, bolje je izabrati prvu opciju. Isto tako, treba reći da je ove godine bilo poljoprivrednika koji su na velikim površinama beležili prinose od 9, 9,5, 10, pa čak i više tona po hektaru. Kod njih, naravno, postoji opravdana potreba za većim ulaganjima, i što se tiče obrade, i što se tiče, kasnije, većih količina mineralnih đubriva, bolje zaštite, upotrebe regulatora rasta, nekih dodatnih aminokiselina, folijarnih đubriva i slično.
Ono što je neki plan za budućnost jeste, siguran sam, prelazak na neku konzervacijsku obradu, pogotovo kada govorimo o strnim žitima, a sve u cilju da bismo sačuvali vlagu u zemljištu i smanjili eolsku eroziju. Retko se danas pominje taj gubitak površinskog sloja putem vetra, a što je naročito važno za Banat i Bačku, pogotovo okolinu Bečeja. Svaki put kada duvaju jaki vetrovi, a zemljište bude fino i sitno pripremljeno, vetar odnese te čestice sa same površine zemljišta.
Kada kažemo konzervacijska obrada, tu mislim pre svega na neku redukovanu obradu, gde poljoprivrednici najčešće koriste teške tanjirače za usitnjavanje žetvenih ostataka od prethodne kulture. Osim toga imamo i obradu u trake ili, što je isto zanimljivo za setvu strnih žita — direktnu setvu. Direktnu setvu smo ove godine imali kod jednog proizvođača u južnom Banatu.
Nisam se ranije susretao u praksi sa tim, međutim, posle žetve, na kraju, rezultat je pokazao da je prinos možda bio nekih desetak procenata manji. Međutim, kada se stavi na papir koliko manjih ulaganja je imao proizvođač, štedeći na samoj obradi, dolazimo do toga da je veći profit sa takvim sistemom proizvodnje.
Pričamo o agronomskim stvarima, a neke stvari treba ponavljati koliko god da se čini da smo dosadili svima — a činjenica je da su nam zemljišta sve siromašnija i siromašnija, stajnjaka je sve manje i manje. Kako bar zaustaviti taj nestanak organske materije?
- Jedan od načina na koji poljoprivrednici to mogu sprečiti jeste, naravno, primena stajnjaka.
Međutim, svi smo svesni da je stočni fond svake godine sve manji i manji. Jedan od načina na koji poljoprivrednici to mogu sprečiti jeste i primena zelenišnog đubriva. Postoje određene biljne kulture koje se seju nakon glavnih useva i u jesen se usitnjavaju i zaoravaju.
Imam primer jednog poljoprivrednog proizvođača iz Bačkog Petrovca, koji je nakon završene žetve strnih žita pripremio zemljište i posejao slačicu. U pravom momentu slačicu je usitnio i zaorao. Nakon analize zemljišta sledeće godine utvrdio je da je procenat sadržaja organske materije na mestu gde je primenio to zelenišno đubrivo za određeni procenat veći nego na delu parcele gde to nije urađeno.
Poljoprivrednici su razočarani niskom otkupnom cenom pšenice koja stagnira već nekoliko godina. Kako u novu setvu pšenice? Kakav im savet možete dati?
- Strna žita su zanimljiva poljoprivrednim proizvođačima pre svega zato što se seju tokom jeseni i očekuje se da će zima doneti kakvu-takvu zalihu vlage koju će strna žita tokom ranog proleća moći da iskoriste, a žetva se, naravno, dešava pre toplih letnjih meseci. U narednu setvu strnih žita svakako treba ući sa velikim oprezom, pre svega kada govorimo o izboru sortimenta.
Ono što Savacoop već godinama pokušava, jeste da prilagodi svoj sortiment ovim teškim, izazovnim uslovima proizvodnje. Ove godine u ponudi imamo 4 sorte pšenice, 3 sorte ječma, tritikale i raž. Međutim, i pored toga, mi aktivno tragamo za novim sortimentom koji će imati bolje rezultate, pogotovo u ovako teškim, izazovnim godinama, postavljajući veliki broj mikro i makroogleda širom naše zemlje, a na osnovu rezultata ćemo doneti odluke koje su to sorte pogodne da u narednom periodu, kod poljoprivrednih proizvođača, ostvare zavidne rezultate.
Ukratko, koje su to karakteristike ove tri sorte koje smo spomenuli, dakle KWS Rhum, Ultim i LG Askona?
- KWS Rhum je kasna sorta sa osjem, koja ima izuzetno visok koeficijent bokorenja. Stablo ove sorte je nešto više, međutim, ono je čvrsto i ne polega tako lako, ali tamo gde se očekuju izuzetno visoki prinosi, poželjni su regulatori rasta. Ono što ovu sortu karakteriše jeste da je izuzetno tolerantna na bolesti, pogotovo na žutu prugastu rđu. To je sorta koja uz prosečnu agrotehniku sa visokim prinosima može ostvari i preko 11,5, pa i više, odsto proteina.
Kada govorimo o sorti KWS Ultim, to je sorta koja je izuzetno stabilna, sorta koja je sposobna da ređe sklopove, kao što smo imali situaciju ove godine, nadoknadi krupnim zrnom, odnosno većom apsolutnom masom, tako da prinos ne oscilira toliko od godina sa povoljnim uslovima za njen rast i razvoj do godina kada su uslovi izuzetno ekstremni. Sorta niskog stabla, ne polega, tolerantna na bolesti, takođe ima genetsku tolerantnost na žutu prugastu rđu, srednje kasna sorta, koja može imati sadržaj proteina od 12, 12,5, pa čak i više.
I imamo LG Askonu, sortu koja je jedna od najkvalitetnijih LG sorti, sortu koja ima najbolji odnos visine prinosa i kvaliteta, gde protein koji možemo očekivati u prosečnim godinama je 14, 14,5, pa čak i više, kao što je bilo ove godine.
Ono što karakteriše ovu sortu jeste sam njen klas, koji je izrazito dugačak, rastresit, sa velikim brojem klasića, odnosno zrna u klasu, tako da u godinama kao što je ova, gde imamo odbacivanje sekundarnih i tercijalnih izdanaka, gde praktično ostaje samo glavno stablo posejano u jesen, broj zrna u klasu može biti presudan faktor kada je reč o visini prinosa. Ovo je srednje rana sorta, tako da sazreva nešto brže nego prethodne dve.
I evo, za sam kraj razgovora — dakle, radite u velikoj kompaniji Savacoop, a pre toga ste, takođe, radili u Delta Agraru. Kada sam bio student, studije ratarskog smera na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu upisivalo je gotovo 200 brucoša, a sada je to spalo na nekih 20, dakle na desetinu. Kako mlad stručnjak, kada završi Poljoprivredni fakultet, može da se izbori da ga neka kompanija prepozna i da mu ukaže poverenje?
- Svaka kompanija, pogotovo kada govorimo o onim velikim, kada vidi mladog čoveka, punog želje, energije, sa velikim entuzijazmom za posao, koji želi da napreduje u svojoj struci, nudi mu priliku da se usavrši u oblasti za koju se školovao.
Naravno, svake godine je sve manji broj studenata na Poljoprivrednom fakultetu. Kroz nekoliko godina poljoprivreda će se suočiti sa velikim nedostatkom stručnjaka na terenu. To će biti veliki problem ne samo za velike kompanije, već i za poljoprivrednike koji se nisu, da kažem, striktno školovali za određene sektore, tako da možemo očekivati da će znanja svakako nedostajati na terenu.
