Reklama
  • Tehnologija

Takmičenje: Ko će proizvesti više kvalitetnijeg paradajza: čovek ili veštačka inteligencija?

Za nekoliko meseci biće jasno koji tim pobeđuje na takmičenju „Autonomous Greenhouse Challenge" i time razvija najbolji algoritam veštačke inteligencije za autonomno kontrolisano gajenje mini paradajza

Paralelno sa učesnicima, tim stručnjaka sa Univerziteta u Vageningenu (WUR) takođe je postavio staklenik za autonomno kontrolisano gajenje. Istraživač Pinglin Džang objašnjava korisnost ovog referentnog staklenika i zašto dodatni senzori i kamere koje koriste timovi mogu pružiti dragocena saznanja za WUR.

2024-mini-paradajz-AI.jpg (270 KB)
Ilustracija: ChatGPT

U Blejsvajku trenutno raste mini paradajz u pet delova staklenika kojima upravljaju AI algoritmi koje su razvili timovi koji učestvuju u „Autonomous Greenhouse Challenge". U šestom odeljku takođe raste mini paradajz, ali pod kontrolom tima stručnjaka sa WUR-a.

Jedan od njih je istraživač Pinglin Džang. „Naš odeljak takođe nazivamo referentnim staklenikom. Uzgoj se ovde takođe autonomno kontroliše, ali bez AI algoritama. Postavili smo staklenik onako kako bi ga običan uzgajivač kontrolisao. Ovom referencom možemo napraviti dobro poređenje između rezultata u stakleniku kontrolisanog AI algoritmima i staklenika kontrolisanog na uobičajeni autonomni način."

Dodatni senzori i kamere

Druga razlika je što je učesnicima, za razliku od WUR tima, od ove godine dozvoljeno korišćenje dodatnih senzora i kamera, kaže Džang. „U svih šest odeljaka - dakle uključujući i naš - postoje osnovni senzori, na primer za merenje temperature i relativne vlažnosti unutar staklenika i vremenskih uslova napolju u realnom vremenu. Pored toga, neki timovi su instalirali svoje senzore i kamere. Recimo, senzor koji meri težinu saksije. Ili termalna kamera koja meri temperaturu oko lišća i plodova. Tako timovi imaju više ulaznih podataka koje mogu koristiti u kontroli nego mi u našem referentnom stakleniku."

Podaci obrađeni algoritmom

Timovi su razvili svoj algoritam tako da se podaci prikupljeni senzorima i kamerama direktno obrađuju kako bi se donela optimalna odluka. Džang kaže: „Mala težina može ukazivati na nedovoljno vode, pa biljka može dobiti dodatnu vodu. Informacije o težini takođe možete koristiti za određivanje vremena berbe. Baš kao i crvenilo ploda koje kamere beleže. Na osnovu strategije timova, algoritam izračunava datum berbe. Da li će to na kraju dovesti do najproduktivnije berbe sa najboljim kvalitetom plodova, videće se na kraju takmičenja."

Od staklenika do nivoa biljke

Kao istraživač, Džang se bavi tehnologijom staklenika za efikasnije i održivije gajenje useva. „Podaci sa senzora mogu pomoći uzgajivačima da optimizuju potrošnju energije za osvetljenje, grejanje i ventilaciju. Osim na nivou staklenika, takođe gledam senzore na manjoj skali. Na primer, u projektu na kojem radim merimo mikroklimu: temperaturu i vlažnost oko biljke. Postavljanjem senzora blizu biljke, prikupljate podatke o lokalnim uslovima. To može dati indikaciju o, recimo, prisustvu bakterija koje mogu izazvati bolesti. Ako to imate u vidu, možete rano intervenisati."

Veći fokus na biljku

U „Autonomous Greenhouse Challenge", Džang takođe vidi sve veći fokus na praćenje biljke pametnim senzorima i kamerama. „U prošlosti je fokus bio gotovo isključivo na klimu u stakleniku. To pruža vredne podatke za kontrolu staklenika, ali daje manje informacija o tome kako sama biljka raste. A to je na kraju najvažnije za dobru proizvodnju. Neki timovi u takmičenju zaista rade sa najsavremenijom tehnologijom. Za nas kao WUR je takođe vrlo zanimljivo i vredno da vidimo najnoviji razvoj senzora i kamera."

Budućnost autonomnog uzgoja

Na kraju, kako Džang zamišlja budućnost autonomnog uzgoja? „To zavisi od toga kako gledate na to. Imate različite stepene autonomne kontrole staklenika. Autonomna regulacija klime, na primer, već je dobro ugrađena u staklenike u Holandiji i drugim zapadnim zemljama. Ako govorite o autonomnom definisanju strategija uzgoja ili primeni robotskih tehnika u upravljanju usevima, to je još uvek prilično u povoju. To je jedna od stvari koje se nadamo da ćemo dalje istražiti kroz ovo takmičenje. Koliko smo tačno odmakli i da li je potpuno autonomni uzgoj uopšte moguć, još uvek ne znamo. To, sa druge strane, čini sve ovo vrlo zanimljivim."

Poljoprivreda.info

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!