Našim pčelarima timol je poznat već duže vreme i dokazao je svoju uspešnost u tretiranju pčelinjih zajednica protiv varoe. Preparati sa aktivnom supstancom timolom mogu se nabaviti u različitim oblicima. Jedan od preparata na bazi timola je i THIMO-VARO-SAN. Autor ovog uspešnog preparata je nama dobro poznati prof. dr Kostadin Tričković. O kakvom preparatu se radi?
THIMO-VARO-SAN je prirodni preparat u obliku tableta, izrađen od bio mase i timola. Deluje preventivno, antiseptički i terapijski. NJegovom primenom ne truju se pčele, pčelar a ni potrošači. Aktivna materija u THIMO-VARO-SAN-u je timol, koga odlikuje jak i prijatan miris pa se koristi u narodnoj i oficijelnoj medicini kao lek i odlično antiseptičko sredstvo. Timol je prirodni sastojak lekovitih i medonosnih biljaka na koje pčele rado sleću i, što je najvažnije, poseduje i dokazana antivarozna svojstva.
Preparat THIMO-VARO-SAN je izrađen od bio mase lekovitih biljaka majčine dušice, timola, vranilovke i drugih. Како nije štetan po zdravlje, nisu potrebne posebne mere zaštite prilikom primene preparata. Primena je jednostavna, pomoću dimilice i može se sprovoditi tokom čitave godine. Rok upotrebe preparata je praktično neograničen.
THIMO-VARO-SAN ne ostavlja rezidue u pčelinjim proizvodima, ili su one beznačajne. Ispitan je u Institutu za zaštitu zdravlja u Nišu, rešenje br. 7867/04. Efikasnost timola je dokazana od strane brojnih autora i pčelara mnogih zemalja u svetu.
Pisma naših kolega pčelara, članova pčelarskih internet grupa pcela@yahoogroups.com i casopis-PCELAR@yahoogroups.com, potvrđuju da je timol odličan izbor za suzbijanje varoe. Prenosimo вam njihova iskustva:
Siniša Ognjenović – Sofronije из Beogradа kaže: "Pčele su mi smeštene na dve lokacije. Stacionarni pčelinjak je na predivnim brdima iznad sela Planinica, 17 km zapadno od Zaječara ka Boljevcu. S obzirom na krečnjačku podlogu ima dosta majčine dušice. Taj pčelinjak samo jedanput godišnje u novembru tretiram protiv varoe i sve je u redu. Seleći pčelinjak je u blizini Beograda, njega vozim na paše. Taj pčelinjak tretiram po 6-7 puta i opet ima varoe. Očigledno je da izbor bilja od kojih pčele unose polen i nektar dosta zavisi i koliko će varoe biti u društvu. Takođe i selidbe doprinose da društva budu pod stresom i izložena varoi prilikom velike koncentracije zaraženih košnica kao na bagremu ili suncokretu.
Na područjima gde ima mnogo majčine dušice ima manje varoe nego na drugim mestima. Kada se oko 2000-te počelo pisati o timolu i odakle se on izdvaja, povezao sam svoje znanje o lekovitom i medonosnom bilju sa tom činjеnicom. Shvatio sam da je sve to tesno povezano i da ogromna prostranstva pod majčinom dušicom koja su u neposrednoj blizini pčelinjaka itekako imaju veze sa brojem varoa koja se nalazi u mojim košnicama. Očigledno je da na broj varoa u košnici utiče količina aktivnih supstanci koje varoa ne podnosi, a pčele donose u nektaru a verovatno i u polenu, što bi takođe trebalo ispitati.
Uz sve to sam još u vreme cvetanja majčine dušice primenjivao poznati trik sa dosipanjem njenog čaja u šećerni sirup, koji sam u malim količinama davao pčelama. Rezultati su bili dobri, jer se pokazalo da na taj način društva ostaju jaka i u dobroj kondiciji sa samo dva organska tretiranja godišnje, od kojih se jedno sprovodi u jesen kada nema legla.
Na pčelinjaku u blizini Beograda je sasvim druga priča sa varoom. Po prvi put sam ove godine upotrebio аmitraz, pa čak i sa njegovim korišćenjem nisam siguran da će mi društva podno Avale ove zime dobro prezimeti, iako imaju odlične zalihe meda. S druge strane za pčelinjak u Planinici se uopšte ne plašim i apsoluno ne razmišljam o gubicima od varoe.
Na kraju mogu reći da iz mog sopstvenog iskustva sam shvatio da pašni uslovi dosta utiču na populaciju varoe, naročito ako je to paša majčine dušice koja sadrži timol kao aktivnu supstancu protiv varoe.
Timijan je industrijska lekovita biljka koja se od "divlje srodnice" majčine dušice razlikuje po procentnom sadržaju aktivne supstance timola. Timijan je dobijen raznim ukrštanjima, ima daleko veći procenat timola od majčine dušice. Stoga se i sadi, jer se iz njega dobija izuzetno vredno etarsko ulje. U Srbiji postoje 16 podvrsta majčine dušice u zavisnosti od biotopa (nadmorske visine) kojega naseljava. Vranilovka (Origanum vulgare) je srodna sa primorskim origanom kojeg smo svi okusili u nezaobilaznim picama.
Na kraju, da se podsetimo nekih biljaka koje u sebi sadrže znatne količine ove materije pogodne za borbu protiv varoe: (izdašnost u nektaru izražеnа је ocenom od 1 do 6)
MAJČINA DUŠICA (Thimus serpillum), nektarnost 4, cveta od maja do septembra.
TIMIJAN, pitoma majkina dušica, vrtni timijan, mala mažurana, materka, manji senseg (Thimus vulgaris), nektarnost 6, cveta od maja do septembra.
VRANILOVKA, vranilova trava, mravinac (Origanum vulgare), nektarnost 4, cveta od jula do septembra.
LAVANDA, despik, Lavandula (Lavandula angustifolia), nektarnost 6, cveta od juna do avgusta.
PELIN, pelen, đul, gorčika, pelim, pelinek, turski neven, vermut, beli pelin, akšenac (Artemisia absinthium), cveta od jula do septembra.
Navedene biljke su medonosne, mogu se industrijski uzgajati i posebno, utiču na bolje zdravlje naših krilatih mezimica. Dovoljno razloga za razmišljanje čime poboljšati pčelinju pašu.
