Vrhunski kvalitet neke domaće rakije, kao šljive i jabuke na primer, postiže se tek nakon višegodišnjeg, istina veoma skupog odležavanja u dobrim hrastovim buradima, staklu ili prohromu. Za to su, međutim, potrebna značajna ulaganja i pitanje je da li bi se kasnije, nakon pet, osam i više godina, posao isplatio. Otuda se, gotovo u svim voćarskim regionima u kojima se proizvodi prirodna rakija, pa i industrijama jakih alkoholnih pića, koriste razne "prečice" za simuliranje starenja. Rezultati su često veoma dobri, naravno pod uslovom da se ne koriste nedozvoljena, po zdravlje ljudi štetna sredstva i metode.
Čudesni hrastovi štapići
Umesto hrastovih buradi mogu se koristiti odležali, suvi, dobro ovinjeni hrastovi štapići, koje treba ubaciti u staklene, ili prohronske sudove. Međutim, za kraće ili brže sazrevanje rakije treba primeniti nešto složeniji "hemijski" postupak. Pripremljeni hrastovi štapići, najpre se potope u 0,5% rastvor natrijum-hidroksida na temperaturi 25°C da odstoje tri dana, a zatim tri dana u rastvor kalijum-permanganata. Štapiće, potom, na plamenu tvrdog drveta blago opaliti, kako bi naknadim utapanjem bolje upili kalijum-permanganat (hipermangan), koji na temperaturi 25°C ubrzava proces starenja rakije na svega pet do šest meseci.
Suve šljive za ekspresno zrenje
Za ubrzano sazrevanje šljivovice, vešti, spretni i iskusni proizvođači koriste suve šljive (po mogućstvu požegače). Njihovim naizmeničnim hlađenjem u zamrzivaču i zagrevanjem u mikrotalasnoj pećnici, za 10 do 12 sati dobije se sok koji rakiji daje lepu boju i karakterističan miris šljivovice.
Postoji i mišljenje da suve šljive (smrznute) šljive postavljene u spojnoj cevi – parnjači, takođe, daju lepu boju i miris "stare" šljivovice.
Valjanje rakije
Postoji još jedna oprobana metoda za ubrzano starenje rakije. Dobroj, aromaričnoj i obojenoj, odležanoj staroj šljivovici treba dodati istu količinu nove (odležale najmanje šest nedelja). Burad se, potom, valja radi boljeg mešanja, po čemu je ova metoda dobila ime "valjanje rakije". Nakon toga, rakija se ostavlja na odležavanje nekoliko nedelja na toplom, za šta je u letnjem periodu pogodan tavan. Na isti način, samo u staklenim, ili prohronskim sudovima, mešaju se i ostavljaju na odležavanje i "bele" rakije (loza, trešnja, kruška, a ponekad i kajsija i breskva).
