U poljoprivredi postoje kulture kod kojih se greška na početku proizvodnje teško nadoknađuje. Uljana repica je jedna od njih. Ako seme u zemljištu nema dovoljno vlage za brzo i ujednačeno nicanje, kalendarski idealan rok ne znači mnogo. S druge strane, ako se sa setvom previše zakasni, biljka možda neće imati dovoljno vremena da razvije snažnu rozetu i korenov sistem pre zime.
Ove godine ta dilema je posebno izražena. Dugotrajan nedostatak padavina ostavio je mnoge parcele veoma suvim, a na pojedinim njivama posle žetve strnih žita nije bilo moguće kvalitetno uraditi osnovnu i predsetvenu obradu. Zato se krajem septembra pred proizvođačima postavlja jednostavno, ali teško pitanje: da li sejati po svaku cenu ili sačekati bolje uslove i odustati od repice?
U odgovoru na to pitanje kalendar jeste važan, ali nije jedini kriterijum.
Zašto je uljana repica važna poljoprivrednicima i industriji?
Uljana repica nije samo još jedna ratarska kultura u plodoredu. Njeno seme predstavlja važnu sirovinu za proizvodnju biljnih ulja, dok nakon izdvajanja ulja ostaje sačma koja ima značajnu vrednost u ishrani životinja kao izvor proteina. Uljana repica je takođe važna sirovina za proizvodnju biodizela i drugih industrijskih proizvoda. USDA i evropske institucije je upravo zbog široke upotrebe ulja, sačme i industrijskih proizvoda svrstavaju među ključne svetske uljarice.
U svetu je za potrošače posebno značajno jestivo ulje. Svetska zdravstvena organizacija navodi ulja poput ulja uljane repice među izvorima nezasićenih masti koji mogu da zamene masti sa većim udelom zasićenih masnih kiselina u ishrani.
Za proizvođača je važna još jedna osobina. Uljana repica relativno rano napušta njivu, što može da omogući pravovremenu pripremu zemljišta za postrnu setvu. Poljoprivredna savetodavna služba Srbije navodi da je optimalan period setve uglavnom kraj avgusta do polovine septembra, uz uslov da u zemljištu postoji dovoljno vlage.
Sada je najvažnija vlaga u setvenom sloju
U trenutnoj situaciji ne bi trebalo donositi odluku isključivo prema datumu. Ako je zemljište potpuno suvo, setva samo da bi se ispoštovao kalendarski rok može da bude veoma rizična.
Uljana repica ima sitno seme i za pravilno nicanje mora imati dobar kontakt sa zemljištem i dovoljno raspoložive vlage. Kada posle setve u suvu zemlju padne samo nekoliko milimetara kiše, može doći do početka procesa klijanja, ali ne i do sigurnog nastavka nicanja. U takvom scenariju deo klijanaca može da propadne, a usev ostane neujednačen i proređen.
Zbog toga je mnogo važnije proceniti šta se nalazi u prvih nekoliko centimetara zemljišta nego samo pogledati kalendar.
Ukoliko značajnije padavine poprave stanje vlage, a predsetvena priprema može da se uradi kvalitetno, kasnija setva još uvek može imati smisla. Međutim, sa svakim danom odlaganja smanjuje se vreme koje biljka ima na raspolaganju da razvije dovoljno snažan vegetativni aparat pre zime.
Šta repica treba da postigne pre zime?
Cilj nije samo da repica nikne. Cilj je da do početka zime bude dovoljno razvijena i pripremljena za prezimljavanje.
Uobičajeni kriterijum za dobro razvijenu ozimu uljanu repicu jeste biljka sa oko šest do osam razvijenih listova, snažnim korenovim sistemom, dobro razvijenim korenovim vratom i dovoljno dugim glavnim korenom. Naučna istraživanja navode da su razvijenost biljke u jesen, broj listova, debljina korenovog vrata i dužina glavnog korena među važnim faktorima uspešnog prezimljavanja.
Poljoprivredna savetodavna služba Srbije takođe upozorava da kasnije posejana repica ima veći rizik od slabijeg razvoja i preporučuje izbegavanje setve van optimalnog roka.
Zato kasna setva nije samo pitanje „da li će seme nići“, već pre svega pitanje da li će biljka imati dovoljno vremena da postane dovoljno snažna pre nego što temperature značajnije padnu.
Blage zime iz prethodnih godina ne bi trebalo pretvarati u pravilo. Prognoza vremena može da menja procenu rizika, ali niko ne može sa sigurnošću računati da će i naredna zima biti blaga.
Kasna setva traži veću pažnju na štetočine
Kasnije ponikli usevi koji sporije napreduju duže ostaju u osetljivim fazama razvoja. Zbog toga bi kontrola parcele trebalo da počne odmah nakon nicanja.
Posebnu pažnju treba obratiti na pojavu repičine lisne ose, repičinog buvača i drugih štetočina koje mogu napraviti ozbiljnu štetu mladim biljkama. Na usevima koji sporo napreduju šteta nastala u ranoj fazi može biti mnogo značajnija nego na snažno razvijenoj repici.
Istovremeno, jesen je važan period za praćenje bolesti i procenu bujnosti biljaka. Cilj nije napraviti što veću nadzemnu masu, već snažnu i skladno razvijenu biljku koja može da izdrži zimu.
Srbija: repica se poslednjih godina širi
Bez obzira na ovogodišnju dilemu, dugoročniji trend u Srbiji pokazuje da interesovanje za uljanu repicu raste.
Republički zavod za statistiku objavio je da je u jesenjoj setvi 2025. godine uljanom repicom bilo zasejano 52.076 hektara, što je 7,5 odsto više nego u jesenjoj setvi 2024. godine, kada je bilo zasejano 48.445 hektara.
Ni kretanje otkupnih cena poslednjih godina nije bez značaja. Prema podacima RZS-a, prosečna godišnja otkupna cena uljane repice u Srbiji iznosila je 40,64 dinara po kilogramu 2023. godine, 47,91 dinar u 2024. i 50,87 dinara u 2025. godini. Prema podacima Produktne berze u Novom Sadu, prosečna cena uljane repice novog roda 2026. godine na Produktnoj berzi u Novom Sadu iznosila je 55,18 din/kg (470 evra/t) bez PDV-a.
Prosečan prinos uljane repice u godinama kada nema klimatskih ekstrema je oko tri tone po hektaru.
Drugim rečima, srpska uljana repica više nije mala i povremena kultura. Površine su poslednjih godina značajno povećane, a rastu i proizvodni i tržišni značaj.
Evropska unija: oporavak proizvodnje, ali uz velike vremenske rizike
Evropska unija je jedan od najvažnijih svetskih proizvođača uljane repice. Posle slabije proizvodnje tokom 2024/25, usled smanjenja površina i nepovoljnih vremenskih uslova, proizvodnja se oporavila.
Evropska komisija je za 2024/25 procenjivala proizvodnju uljane repice na oko 18 miliona tona, dok su kasnije procene za 2025/26 bile oko 20 miliona tona. Za 2026/27 procene se ponovo kreću približno oko nivoa od 20 miliona tona, uz razlike između pojedinih institucija i ažuriranja tokom godine. USDA je u junu 2026. predviđao 20,5 miliona tona za EU, uz povećanje požnjevene površine od oko tri odsto, dok su kasnije procene korigovane naniže.
Evropska komisija, istovremeno, ukupnu proizvodnju svih uljarica u EU za 2026/27 procenjuje na 32,3 miliona tona, što je 3,3 odsto više nego prethodne tržišne godine i 4,6 odsto iznad petogodišnjeg proseka. Rast ukupnih uljarica ipak nije samo posledica repice, već pre svega boljih očekivanja kod suncokreta i promena u strukturi zasejanih površina.
Za Evropu je, međutim, karakteristično da se slika može veoma brzo promeniti. Suša, toplotni talasi, previše vlage u vreme setve ili prolećni mrazevi direktno utiču na prinose. Upravo zato Evropska komisija poslednjih godina u svojim tržišnim analizama sve češće naglašava klimatsku promenljivost kao jedan od ključnih rizika za biljne proizvodnje.
Svet: proizvodnja uljane repice gotovo se udvostručila
Na svetskom tržištu trend je još izraženiji. Prema podacima USDA, proizvodnja uljane repice iznosila je oko 49,5 miliona tona u sezoni 2007/08. Za sezonu 2026/27 procenjuje se na približno 100 miliona tona. To znači da je svetska proizvodnja za manje od dve decenije praktično udvostručena.
Za sezonu 2026/27 najveći proizvođači ostaju Kanada, Evropska unija, Kina i Indija, dok značajne količine proizvode i Australija, Rusija i Ukrajina. Prema septembarskim USDA podacima, Kanada bi trebalo da bude na oko 22,5 miliona tona, EU na oko 20,1 milion, Kina na 16,2 miliona, a Indija na 12,4 miliona tona.
Ovaj rast nije slučajan. Svetska potražnja za biljnim uljima raste, povećava se prerada uljarica, a uljana repica istovremeno obezbeđuje i ulje i proteinsku sačmu. Potražnju dodatno podržava upotreba repičinog ulja u proizvodnji biogoriva. USDA je za 2026/27 povećao prognozu svetske proizvodnje uljane repice na praktično 100 miliona tona, uz rast prerade, dok se globalna potrošnja repičinog ulja i dalje povećava.
Šta to znači za srpskog proizvođača?
Šira slika govori da uljana repica nije kultura od koje svet odustaje. Naprotiv, dugoročni rast svetske proizvodnje, visok značaj repičinog ulja i sačme i stabilna potreba industrije održavaju njeno mesto među najvažnijim uljaricama.
Ali globalni trend ne rešava problem konkretne njive u Srbiji. Proizvođač na svojoj parceli mora da donese odluku na osnovu potpuno drugačijih činjenica: koliko ima vlage u setvenom sloju, kakva je struktura zemljišta, može li se napraviti kvalitetna setvena posteljica, kakve su padavine realno očekivane i koliko dana biljka ima da se razvija pre zime.
Ako značajnije padavine poprave stanje zemljišta i omoguće brzo i ravnomerno nicanje, kasnija setva može biti opravdana. Međutim, sejati potpuno suvu parcelu samo da bi se „ispoštovao rok“ nosi rizik da proizvođač potroši novac na seme i obradu, a da pritom ne dobije usev koji ima dovoljno biljaka i razvijenosti za sigurno prezimljavanje.
Odluku treba doneti prema njivi, a ne prema kalendaru
U ovom trenutku najvažnije pitanje nije samo do kog datuma uljana repica tehnički može da se poseje. Mnogo važnije pitanje glasi: da li postoje uslovi da nikne brzo, ujednačeno i da do zime razvije biljku koja može bezbedno da prezimi?
Ako odgovor nije potvrdan, odustajanje od setve može biti racionalnija odluka nego ulazak u proizvodnju pod visokim početnim rizikom.
Ukoliko kiša popravi stanje vlage, proizvođač još može da razmatra setvu, ali uz svest da se prostor za grešku smanjuje sa svakim danom. Ujednačeno nicanje, kvalitetan setveni sloj i brzo formiranje dobro razvijene rozete ostaju važniji od samog datuma na kalendaru.
Upravo tu se nalazi suština ovogodišnje dileme: uljana repica se ne seje da bi seme bilo položeno u zemlju, već da bi iz njega do zime nastala snažna biljka.
