Kako većina pčelara na terenu primećuje, i ovog leta je varoe bilo u velikom broju. Potpomognuta seljenjem pčelinjaka sa paše na pašu, menjala je svog domaćina. Sada, kada su medobranja završena i košnice nasledjuju pčele koje će morati da prežive hladni zimski period i odneguju prve prolećne generacije, od izuzetnoj je značaja da se društva sto temeljnije oslobode ovog parazita.
Mnogo je načina borbe protiv varoe. Na biotehnološki način, upotrebom ramova gredjevnjaka, više se ne može računati jer ni trutova ni trutovskog legla više nema. Preostaje samo korišćenje hemijskih preparata. Izbor je ogroman. Ne računajući različite trgovačke nazive, samo registrovanih i odobrenih za tu namenu u svetu je više od 150. Svakako da je to dobro, pošto se pruža mogućnost pčelru da svako tretiranje izvrši drugim sredstvom i time predupredi moguću rezistenciju.
Valja napomenuti da se prilikom izbora i nabavke treba dobro čuvati neovlašćenih proizvodjača i falsifikata. Radi sopstvene sigurnosti treba obavezno proveriti da li su na ambalaži vidno ispisani podaci o proizvodjaču kao i broj rešenja i odobrenja nadležnog organa, datum proizvodnje i rok trajanja. Nikako ne kupovati preko oglasa sumnjive praškiće, travke i kiseline nepoznatog porekla, već pri kupovini sačuvati izdati fiskalni račun koji dobijamo uz kupljeno sredstvo.
U vreme kada u košnicama gotovo da i nema legla najveći učinak postiže se sredstvima čije je delovanje sistemično, kakav je već skoro dve decenije poznati cimiazol hidrohlorid. Prva ga proizvela čuvena švajcarska kompanija Ciba-Gajgi pod nazivom Apitol, pa ga pod tim imenom znaju pčelari širom sveta bez obzira koja ga firma i pod kojim nazivom proizvodi. Jednakog kvaliteta kao i uvozni, proizvodi se i u našoj zemlji, samo pod drugačijim imenom.
Cimiazol hidrohlorid se primenjuje rastvoren u hrani, a to je sada šećerni sirup. Odrasle pčele ga unose u organizam tako što se usvaja iz sistema za varenje, prelazeći u pčelinju krv, hemolimfu. Parazit varoa siše hemolimfu i biva zatrovan. S obzirom da ulazi samo u telo pčele nema nikakvog dejstva na leglo pa se i primenjuje u vreme kada legla nema, odnosno kada je sva varoa na pčelama. Učinak ovog sredstva je veoma veliki i iznosi čak preko 90%.
Primena mu je vrlo jednostavna. Za pripremu je potrebno napraviti šećerni rastvor, sirup, u razmeri 300 grama šećera na litar vode odnosno 150 grama na pola litra, koliko je potrebno za jednu kesicu sredstva od 10 grama. Voda treba da je blago zagrejana. Sirupu se doda cimiazol hidrohlorid i sve dobro promeša. Zatim se pomoću plastičnog šprica rastvor nakapava po ulicama sa pčelama, kap po kap. Pčele ga sišu i unose u organizam.
Količina rastvora zavisna je od jačine tretiranog društva, izražena brojem posednutih ulica. Malim društvima, nukleusima, sa dve do četiri ulice biće dovoljno svega 25 mililitara. Društva od 5 do 7 ulica pčela potrošiće dvostruko više, 50 mililitara. Za jače zajednice sa 8 do 10 ulica treba upotrebiti 75 mililitara, dok će veoma jaka od 11 do 14 ulica zahtevati čitav decilitar tj. 100 mililitara. Tretiranje se izvodi u bilo koje vreme kada su pčele u košnici uz najmanju temperaturu od deset stepeni i ponavlja se nakon nedelju dana.
S obzirom da cimiazol hidrohlorid treba pčele da pojedu sa hranom, najveći efekti su kada prirodnog unosa nema i tada je svaka kapljica pokupljena. Pčele čiste jedna drugu od sirupa pa su sve obuhvaćene tretmanom. Ovako mala količina sirupa ne ulazi u saće i ne zagadjuje zalihe hrane niti vosak. Unet u telo pčele u jesen, cimiazol se troši na uništavanje varoe, a pčele u čiji organizam je unet i onako neće doživeti medobranje naredne sezone.
U svakom pogledu, zdravstvena bezbednost ljudi kao korisnika pčelinjih proizvoda je zagarantovana, učinak zaštite izuzetno veliki pa se ovaj način s razlogom preporučuje u jesenjem periodu.
