U svetu gde je hrana postala najjača valuta, Srbija povlači potez koji bi mogao da obezbedi veću sigurnost našim proizvođačima. Ministarstvo poljoprivrede donelo je novi Pravilnik koji donosi značajne izmene u subvencionisanju višegodišnjih zasada. Ono što je najvažnije – maksimalni iznos podsticaja po gazdinstvu povećan je sa 3,5 na 5 miliona dinara.
To nije samo administrativna promena; ovo je odgovor na sve skuplji repromaterijal, radnu snagu i izazove koje nam donose klimatske promene. Pored borovnica i malina, država je prepoznala značaj jagode, koja se sada vraća u fokus subvencija, pružajući šansu malim gazdinstvima da brže dođu do prvog prihoda.
Šta se konkretno menja? (Pregled subvencija)
| Vrsta investicije | Stari maksimalni iznos (RSD) | Novi maksimalni iznos (RSD) |
| Ukupno po gazdinstvu/godini | 3.500.000 | 5.000.000 |
| Nabavka sadnica voća i hmelja | 2.500.000 | 3.500.000 |
| Nabavka naslona (potpore) | 825.000 | 1.000.000 |
| Priprema zemljišta | 375.000 | 400.000 |
Ekologija i održivost: Zdrava zemlja, zdrav plod
Novi pravilnik više ne predviđa subvencije za analizu zemljišta i zasade u saksijama. Zašto? Zato što se insistira na sertifikovanom supstratu i zemljištu koje je već prošlo stroge kontrole. Kao novinari i stručnjaci, moramo naglasiti: podizanje zasada nije samo zabijanje sadnice u zemlju. To je očuvanje biodiverziteta. Pravilna priprema zemljišta, za koju su podsticaji povećani, ključna je za smanjenje upotrebe pesticida u budućnosti. Zdrava sadnica na zdravoj podlozi znači manje hemije i čistiju hranu za našu decu.
GORKA SUDBINA "ZELENOG ZLATA": Zašto nam hmeljarnici nestaju?
Dok se voćarstvo nekako drži, srpski hmelj – nekadašnji ponos Bačke i okoline Bačkog Petrovca – proživljava svoje najteže dane. Decenijama smo gledali kako visoke konstrukcije hmeljarnika propadaju i nestaju sa horizonta.
Analiza problema u sektoru hmelja
Gubitak tržišta i preradnih kapaciteta: Gašenjem domaćih pivara ili njihovom prodajom stranim korporacijama, domaći hmelj je izgubio sigurne kupce. Strani vlasnici često koriste sopstvene sirovinske baze iz inostranstva.
Visoka inicijalna ulaganja: Podizanje jednog hektara hmelja zahteva ogromna sredstva za mehanizaciju i specifične naslone, što je bez drastično veće podrške države (iako su subvencije sada povećane) teško dostižno prosečnom poljoprivredniku.
Nedostatak radne snage: Hmelj je izuzetno zahtevna kultura koja traži specifična znanja i mnogo ljudskog rada, kojeg na selu ima sve manje.
Klimatski ekstremi: Hmelj je osetljiv na sušne periode, a nedostatak modernih sistema za navodnjavanje u starim hmeljarnicima zapečatio je njihovu sudbinu. Ipak, povećanje podsticaja na 3,5 miliona za sadnice i milion dinara za naslone može biti "poslednji voz" za one koji žele da obnove ovu tradiciju, naročito u eri procvata kraft (zanatskog) pivarstva u Srbiji.
STATISTIČKI POGLED: Proizvodnja voća u Srbiji (2021-2025)
Statistika nam govori istinu koju nekada emocije zamagle. U poslednjih pet godina, Srbija oscilira, ali ostaje regionalni lider u voćarstvu.
| Godina | Šljiva (t) | Jabuka (t) | Malina (t) | Višnja (t) |
| 2021. | 412.000 | 513.000 | 110.000 | 154.000 |
| 2022. | 489.000 | 500.000 | 115.000 | 165.000 |
| 2023. | 420.000 | 470.000 | 97.000 | 148.000 |
| 2024. | 450.000 | 485.000 | 105.000 | 155.000 |
| 2025. (procena)* | 465.000 | 490.000 | 102.000 | 158.000 |
Izvor podataka: Republički zavod za statistiku i interne baze resornog ministarstva
Iskreno, dok statistika ne izbaci izveštaj za 2025. smatramo da su procene previše optimistične s obzirom na ovogodišnje štete od mraza, grada i problema sa oprašivanjem. Ali da sačekamo konačan izvešatj.
Napomena za poljoprivrednike: Da biste ostvarili pravo na ovaj novac, obavezno proverite svoje ugovore o zakupu. Oni moraju biti overeni kod javnog beležnika (notara). Takođe, pre podnošenja zahteva, eAgrar profil mora biti osvežen i podaci u Registru poljoprivrednih gazdinstava (RPG) ažurirani za tekuću godinu.
