Upis na fakultete Novosadskog univerziteta u prvom upisnom roku privodi se kraju. Kada je reč o Poljoprivrednom fakultetu, trend iz predhodnih godina se nastavio. Sve je manja zainteresovanost mladih za studije agronomije. U vreme kada se mladi sve češće okreću IT sektoru, menadžmentu i drugim, kako kažu, "poslovima budućnosti", sve manje su zainteresovani za studije poljoprivrede. To potvrđuju i upisne liste na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu.
Tom činjenicom nezadovoljna je i prodekanka za nastavu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu Mirjana Đukić-Stojčić.
- Za jednu četvrtinu imamo manje prijavljenih kandidata nego prethodne godine, ali na neki način to smo i očekivali. Standardno, kao i svake godine, kod nas najveće interesovanje jeste za veterinarsku medicinu.Tu su sva mesta popunjena, kako budžetska, tako i samofinansirajuća. Na ostalim studijskim programima ostalo dosta slobodnih budžetskih mesta, pa organizujemo dodatne upisne rokove.
Šta mislite, šta je razlog zašto je manje prijavljenih?
- Razloga je više. Recimo, 2006. godine je manje dece rođeno u Republici Srbiji u odnosu na primer na 2005. godinu i ranije. Zatim, dosta kandidata koji nam dolaze iz Republike Srpske su se upisali tamo na studije, obzirom da su oni imali upisni rok pre nas. Veliki broj dece je otišlo da studira u Sloveniju s obzirom da se tamo naši državljani mogu upisati pod istim uslovima kao i državljani Republike Slovenije. Manjine, opet, odlaze Mađarsku, Slovačku, tamo gde dobijaju dobre stipendije. Sve se to odrazilo na sam upis, kako na naš fakultet tako i na ostale fakultete. Što se tiče poljoprivrednog fakulteta, ne samo kod nas, nego i u okruženju, uopšte u svetu, vlada manje interesovanja za poljoprivredu. Prosto mladi, znate i sami kako je. Trenutno su, aktuelne, informacijalne tehnologije koje su pronikle kroz sve pore života, tako da i mladi razmišljaju u tom pravcu. Tako da je sve to rezultiralo da imamo manje studenta. Znate i za depopulaciju sela, da su velike migracije, malo mladih ostaje na selu, više vole neki kancelarijski posao i to sve utiče na to da poljoprivreda nije toliko popularna.
Kakve pogodnosti pružate studentima?
- Mislim da je prednost našeg fakulteta što imamo puno praktične obuke. Imamo naše eksperimentalne farme, ogledna dobra, gde studenti zaista mogu da steknu i praktična znanja nakon teoretskih stečenih na predavanjima.I sve to mogu da primene u praksi: voćarstvo, vinogradarstvo, hortikultura, stočarstvo. To je nešto što možemo našim studentima, za razliku od drugih fakulteta. Zaista, kada završe fakultet već će imajti te veštine i znanje da već spremni ulaze na tržište da mogu da se zapošljavaju.
Imate deset smerova na fakultetu. Koje biste još istakli da su perspektivni, da možemo skrenemo pažnju na njih i zašto?
- Po meni su svi perspektivni. Svi studijski programi. Veterinarska medicina, nažalost, već je popunjena. Zatim imamo studijski program animalna proizvodnja koji se takođe bavi životinjema. Tu izučavamo kako to da proizvedemo hranu animalnog porekla, da je zdravstveno bezbedna, mikrobiološki ispravna i da je imamo dovoljno. I mesa i mleka i jaja za populaciju u našoj zemlji. Zatim imamo smerove koje se bave biljnom proizvodnjom. Tu su ratarstvo i povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo, hortikultura, pejzažna arhitektura, fitomedicina. To su studijski programi gde se izučava kako da se proizvedu žitarice, da se proizvede grožđe, voće, povrće. I to sve u izazovima klimatskih promena, kada se zaista, vidite, borimo sa visokim temperaturama. Izazovi su i bolesti, štetočine, korovi. Zatim, imamo i neke tehničke, da kažem, studijske programe, kao što je poljoprivredna tehnika, informacijni sistemi, uređenje korišćenja i zaštita voda, gde su više primene informacione tehnologije. Dosta se koristi precizna poljoprivreda. Tu su i dronovi. Morate imati dobra znanja iz računarskih nauka, da bi znali da ih uopšte pokrenete i da ih koristite. Imamo i smer agroekonomiju, gde se bravimo ekonomijom u poljoprivredi, imamo i organsku proizvodnju, znači to su neki studijski programi koje mi nudimo i koji su zaista po meni atraktivni. Svaki od njih ima veliki značaj za poljoprivrednu proizvodnju.
Kada diplomiraju i završe poljoprivredni fakultet, šta očekuje mlade? Da li zaista mogu da se zaposle ili pokrenu svoje gazdinstvo? Kakva je situacija po tom pitanju? Mislim da njih to najviše zanima.
- Negde 50% studenta koji dolaze kod nas, uglavnom imaju svoju poljoprivrednu proizvodnju kod kuće i roditelji ih usmeravaju ili su sami usmereni na poljoprivrednu proizvodnju i oni se vraćaju, unapređuju poljoprivrednu proizvodnju na svojim gazdinstvima. Ostali studenti koji su iz grada, upisuju, da li zato što vole životinje kao u slučaju veterine, pa uglavnom misle da se bave kucama i macama, nekim kućnim ljubimcima, a ne konkretno sada nekom stočarskom proizvodnjom. Ostali studenti nalaze poslove kako u bankama, u laboratorijama i savetodavnim agencijama, tako i na farmama, naravno, fabrikama stočne harane, poljoprivrednim kombinatima. Znači, veliki je spektar zanimanja gde oni mogu da se stvarno zaposle.
Produžen prvi konkursni rok
Na svim smerovima Poljoprivrednog fakulteta – osim veterine – ostalo je još dosta slobodnih budžetskih mesta. Zato je fakultet produžio prvi konkursni rok. Prijave se primaju u ponedeljak, 4. avgusta, dok je prijemni ispit zakazan za utorak, 5. avgusta.
