Od 2014. do 2024. godine svi nivoi vlasti – Republika Srbija, AP Vojvodina, opštine i gradovi – ukupno su prihodovali oko 69 milijardi dinara od zakupa i promene namene poljoprivrednog zemljišta. Ipak, svega 39 milijardi dinara uloženo je u mere zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, dok je 30 milijardi dinara (252 miliona evra) otišlo na druge, nenamenske budžetske potrebe.
Republički budžet – najveći preusmerivač sredstava
Ubedljivo najviše novca nenamenski je potrošila Republika Srbija – čak 20 milijardi dinara, odnosno 168 miliona evra. Iako je u periodu od 2014. do 2024. godine prihodovala 24 milijarde dinara, za stvarne mere zaštite zemljišta uloženo je samo četiri milijarde, ili šestina raspoloživog novca.
U Programu radova na zaštiti, uređenju i korišćenju poljoprivrednog zemljišta, koji donosi Vlada Srbije, svake godine planira se znatno manje novca nego što se od zakupa prihoduje, a još manje se uloži u propisane mere.
Prihodi su godinama slični, između 1,7 i 2,5 milijardi dinara, ali se od 2016. godine beleži oštar pad iznosa planiranog i zaista uloženog u mere u vezi sa zemljištem. To pokazuje da su vlasti odmah iskoristile izmene Zakona o budžetskom sistemu, kojima su naknade izgubile namenski karakter, za neograničenu prenamenu novca.
U 2014. godini od zakupa je republički budžet prihodovao 2,27 milijardi dinara, Vlada Srbije je planirala da se na mere uloži dve milijarde, ali je stvarno utrošeno samo 750 miliona dinara. Svake godine planirano je i trošeno sve manje, da bi se u 2024. godini došlo do planiranih 299 miliona, a stvarno uloženih 74 miliona dinara, iako je na raspolaganju bilo više od 2 milijarde od zakupa zemljišta.
Isto će se nastaviti i u ovoj godini, jer po Programu za 2025, koji je Vlada Srbije usvojila početkom jula, planirano je da se potroši 243,3 miliona dinara. Ako prihodi od zakupa budu slični kao što su bili prethodnih godina, a nema razloga da tako ne bude, očekivano je da će se još oko dve milijarde dinara potrošiti u druge svrhe.
Nepravedan odnos prema poljoprivrednicima u Vojvodini
Iako se između 87% i 93% republičkih prihoda od zakupa prikupi na teritoriji AP Vojvodine, republički programi se sprovode isključivo u centralnoj Srbiji. To znači da novac vojvođanskih zakupaca finansira ili centralnosrpske programe ili se troši nenamenski, što predstavlja ozbiljan disbalans u raspodeli sredstava.
Za razliku od republičkog nivoa, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu imao je značajno veći stepen ulaganja u skladu sa prihodima. Od ukupno 19,1 milijarde dinara prihoda, u pokrajinske programe je uloženo 18 milijardi – što znači da je 1,1 milijarda dinara (9,5 miliona evra) potrošena nenamenski.
Iako je i u Vojvodini primećen pad ulaganja između 2015. i 2021. godine, u poslednje dve godine beleži se rast sredstava za mere. Pozitivan primer su i godine (2015., 2017., 2018., 2023. i 2024.) kada su rashodi za zaštitu zemljišta premašili prihode – što se nikada nije dogodilo na republičkom nivou.
Opštine i gradovi: 74 miliona evra potrošeno van propisane namene
U opštinama i gradovima u centralnoj Srbiji su i prihodi od zakupa i rashodi za mere na zemljištu znatno manji nego u AP Vojvodini, pa je istraženo stanje samo u Vojvodini.
U 40 od 45 vojvođanskih opština, uloženo je manje nego što su bili prihodi od zakupa; ukupno je 8,8 milijardi dinara (74 miliona evra) potrošeno za druge namene. Najviše u Somboru (922 miliona dinara zaključno sa 2024. godinom), Plandištu (905 miliona), Zrenjaninu (714 miliona), Vrbasu (633 miliona) i Pančevu (603 miliona). Pet opština koje nisu prenamenile ni dinar su Bačka Palanka, Beočin, Kikinda, Odžaci i Titel. Podaci o prihodima od naknada i rashodima za mere na poljoprivrednom zemljištu za svih 45 opština i gradova u Vojvodini za period 2014–2024.
Koje mere se finansiraju – i da li su prave?
Kroz republički program ulaže se u mali broj mera. Najviše je uloženo u opremu za navodnjavanje, uređenje atarskih puteva, za postupke komasacije i kontrolu plodnosti zemljišta. Republički budžet ima značajne prihode od zakupa, mogao bi da bude glavni instrument očuvanja zemljišta, ali je ovakvim praksama (veliko nenamensko trošenje, ograničenje na centralnu Srbiju, neraznovrsnost mera) postao beznačajan.
Pokrajina ima raznovrsniju strukturu mera. Od 2017. godine je znatno povećano trošenje na mere korišćenja zemljišta, najviše u opremu za navodnjavanje i plastenike (28% od ukupnih ulaganja), a smanjeno za mere zaštite i uređenja zemljišta – uređenje kanalske mreže (18%), praćenje bolesti i štetočina (6%), komasaciju (2%), kontrolu plodnosti i kvaliteta, opremanje poljočuvarske službe (ispod 1%). Od mera uređenja jedini izuzeci od smanjenja su uređenje atarskih puteva (10%), koje je u velikom i stalnom porastu (sa 143 miliona dinara u 2017. godini, na 424 miliona u 2024. godini) i uklanjanje divljih deponija sa poljoprivrednog zemljišta (u poslednje dve godine zbirno 650 miliona dinara). Poslednja mera je upitna, jer je upravljanje otpadom u nadležnosti zaštite životne sredine, a ne poljoprivrede. Dominacija mera korišćenja zemljišta je problematična, jer se radi o ulaganju u privatnu imovinu malog broja korisnika, a ne u javni interes. Težište politike moralo bi biti sprovođenje mera od opšteg interesa zajednice, a to su mere zaštite i uređenja zemljišta.
Opštine i gradovi najviše ulažu u mere korišćenja i uređenja zemljišta – izgradnja i održavanje atarskih puteva (23–37%), navodnjavanje i odvodnjavanje (20–30%), opremanje poljočuvarske službe i komasacija (12–20%). Najmanje u mere zaštite – odbrana od grada, kontrola plodnosti, podizanje vetrozaštitnih pojaseva (2–3% za svaku od ovih mera).
Da li su finansirane mere pravilno izabrane, sa optimalnim iznosima, i kakav je efekat ulaganja, otvoreno je pitanje. Na primer, svi nivoi vlasti svake godine uređuju atarske puteve, što je jedna od najviše finansiranih mera, zbirno 7,5 milijardi dinara od 2014. godine, ali se ne vidi da li je ovo racionalno i u skladu sa potrebama. Nedostaju ili su nedostupni podaci, na primer, o dužini i stanju atarskih puteva, kanalske mreže, stanju odbrane od grada, poljočuvarske službe, vetrozaštitnih pojaseva, komasacije, plodnosti, itd. Na osnovu tih podataka trebalo bi odrediti ciljeve, izbor mera i obima ulaganja. Postojanje i javna dostupnost ovih podataka i ciljeva omogućili bi vlastima racionalno korišćenje novca, a građanima praćenje sprovođenja politike i efekata ulaganja.
Preporuke za unapređenje stanja – Izmene i dosledna primena zakona
Sprečiti dalje trošenje novca od zakupa zemljišta na svrhe koje nisu u vezi sa zemljištem. Izmenama Zakona o budžetskom sistemu vratiti namenu prihodima od zakupa i promene namene zemljišta. Izmenama propisati da skupštine opština i gradova donose i godišnje programe zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, kao i da usvajaju izveštaje o sprovođenju ovih programa. U gotovo svim opštinama i gradovima ovi izveštaji su nedostupni javnosti, o njima nijedan organ vlasti ne raspravlja, ne koriguju se politike na osnovu izveštaja i pitanje je da li bi postojali da nije zakonom obavezno dostavljanje Ministarstvu poljoprivrede.
Racionalnija raspodela prihoda od zakupa zemljišta između nivoa vlasti. Izmenama Zakona o poljoprivrednom zemljištu promeniti pripadnost prihoda od zakupa zemljišta, tako što bi budžetu AP Vojvodine pripalo 50%, a budžetu Republike 10% prihoda, umesto dosadašnjih po 30%. Tako će se prihodi Pokrajine povećati za oko milijardu dinara godišnje. Vojvodina od centralne Srbije ima izrazito veće prihode od zakupa, ali i potrebe za merama zaštite, uređenja i korišćenja zemljišta, dok se u isto vreme iz republičkog budžeta svake godine troši najviše novca u svrhe koje nemaju veze sa zemljištem.
Građanski nadzor javnih finansija. Same izmene propisa nisu dovoljne, imajući u vidu iskustvo nenamenskog trošenja i onda kada je novac od zakupa zemljišta bio namenski. Ne može se očekivati da viši nivoi vlasti uspešno nadziru primenu propisa na nižim nivoima, kada i sami u još većoj meri ne primenjuju te iste propise. Zato treba podstaći udruženja poljoprivrednika, zatim udruženja koja se bave vladavinom prava, nadzorom javnih finansija, kao i medije, da nadziru korišćenje sredstava od zakupa zemljišta.
Stvaranje novih i ažuriranje postojećih baza podataka. Potrebno je da republički i pokrajinski organi ažuriraju postojeće, ili pripreme i javno objave nove baze podataka, kojima bi se utvrdilo tačno stanje u vezi sa zemljištem, sa predlogom srednjoročnih mera, procenom troškova i rokova za izvođenje.
* Tekst je nastao u okviru projekta ”EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji“ uz podršku Evropske unije. Za njegovu sadržinu odgovorna je isključivo organizacija Ekološki centar ”Stanište“ i ona nužno ne odražava stavove Evropske unije.
