Vreme radi za prokupac

Kako je uopšte nastala ideja za održavanjem Dana prokupca?

• Nas nekolicina koji smo verovali u tu sortu smo videli da druge velike svetske sorte imaju svoj dan u godini kada im se posvećuje posebna pažnja poput šardonea, merloa, sovinjona i onda smo odlučili da ustanovimo međunarodni dan prokupca. Odabran je 14. oktobar zato što je Tomislav Ivanović pretražujući arhivsku građu našao otpremncu da su vinari u Trsteniku ili Velikoj Drenovi predali grožđe 14. oktobra. To je najstariji dokument koji smo imali u rukama. I mi smo odlučili da manifestaciju upriličimo baš na taj datum.

Manifestacija traje već nekoliko godina. Kako se ona do sad razvijala?

• Prvi Dan prokupca je održan 2016. godine. To je bilo potpuno gerilski u jednom restoranu u Beogradu koji više ne postoji. Tomislav Ivanović i ja održali smo radionicu da predstavimo sve ono što prokupac može i što smo mi verovali da može sa vinima koja su u tom trenutku bila dostupna na tržištu. Tada smo jedva uspeli da nabavimo 14 boca. Danas na tržištu imamo više od 100 etiketa prokupca koja su potrošačima lako dostupna. Činjenica je svakako da se prokupac više ceni nego ranije. Već 2017. imali smo pedesetoro posetilaca iz celog sveta. Tu su bili novinari, blogeri, trgovci i slični. Tada smo održali i prvu konferenciju o prokupcu. Tada nam je master of wine Kerolajn Gilbi prvi put bila gošća. Potom su incijativu preuzeli restorani, vinski trgovci, vinoteke koji sami organizuju aktivnosti u svojim objektima.

Kako će ove godine biti obeležen Dan prokupca?

• Ove godine 14.10., u subotu, imamo salon prokupca. To je centralni deo obeležavanja tog dana. Na salonu će se publici predstaviti tridesetak vinarija iz Srbije sa svojim najboljim prokupcima. Biće tu dosta arhivskih vina koja više ne mogu da se nabave. Imaćemo i premijere. To je postala tradicija na toj manifetaciji. Svi posetoci će moći sva ta vina da probaju. Ima tu i belog prokupca i penušavog prokupca, crvenih vina naravno najviše, raznih kupaža ... Manifestacija počinje u 16 časova u hotelu Metropol u Beogradu i traje do 21 sat.

Da li ove aktivnosti u slavu prokupca pomažu da se zanavljaju vinogradi pod tom sortom, pre svega u Župi ali i u drugim krajevima Srbije?

• Naravno. I one vinarije koje su bile skeptične i nisu htele da sade prokupac su u međuvremenu počele da podižu nove vinograde sa prokupcem. Vrlo se aktivno radi na klonskoj selekciji što je propušteno da se uradi u drugoj polovini dvadesetog veka, kada je trebalo. U poslednjih nekoliko godine ne postoji veliko svetsko vinsko takmičenje na kome su se vine od prokupca takmičila a da tu nije došlo neko zlato. Imam utisak da su vinski stručnjaci iz sveta veći entuzijasti po pitanju prokupca nego što smo mi sami. Stranci su srećni što probaju nešto drugačije, upečatljivo a kvalitetno. Dobro je da je i tržište prihvatilo prokupac. Siguran sam da nema dobre vinske karte u Srbiji a da na njoj nema prokupca.

Sa kojim svetskim odličjima se mogu podičiti naši prokupci?

• Prvi prokupac koji je dobio više od 95 poena na Dekanteru je onaj iz vinarije Grabak 2018. godine. Pre toga je to bila kupaža sa prokupcem vinarije Temet a ove godine isto jedna kupaža vinarije Jovac je dobila zlato na Dekanteru. Svetski kreatori vinskog javnog mnjenja često prokupcu daju visoke ocene. Tu su i zlatne medalje sa Mundos vinija, BIWC, AWC-a u Beču itd. Tako da je njegov potencijal za visoko kvalitetna vina potpuno nesporan.

I za kraj razgovora, a možda je trebalo na početku, kako je proizvesti grožđe i kakva vina daje sorta prokupac?

• Što se tiče proizvodnje grožđa, o tome bi trebalo da pričaju vinogradari. Ono što je znam je veliki problem nezavršene klonske selekcije i sadnog materijala na bazi nje. Različiti varijeteti i podvarijeteti se nalaze u istim vinogradima, i nemoguće je kupiti bezvirusni sadni materijal određenih klonova. Vrlo često je ta populacija koja je u vinogradima – šarenolika. Ne sazreva u svakom delu vinograda sve u isto vreme. Neki grozdovi su krupniji a drugi sitniji. Kada je reč o karakteristikama vina, treba reći da prokupac pripada onoj grupi sorti koja daju elegantnija vina. On nije robustan poput vranca ili kaberne sovinjona. A nije elegantan kao pino noar ili kadarka. Ima umereno puno telo, izražene aromatike koja je voćna ako dolazi sa glinoviih i peskovitih terena, onda uglavnom naginje ka crvenom voću. Kada dolazi sa malo toplijih teroara pogotovo sa kamena i krečnjačkog zemljišta onda više crnog voća bude tu. Recimo, kupine na mirisu. Ono što ga odaje i što je specifično za njega je taj začinski deo njegove aromatike koja podseća na sveže samleveni biber ili na nekakve druge ljutkaste začine. Umereno je obojen. Veoma postojan u ustima. Tanini umeju da budu nežni, ali su vrlo često pomalo robusni, oštri i štipaju čak i kada vino odleži. I to mu podvlači i naglašava tu začinsku komponentu. Volim da kažem da je prokupac apsolutno idealno vino za uparivanje sa balkanskom kuhinjom, onim stvarima od mesa koje mi volimo na našim prostorima, pa čak i u kombinacijama sa pečenom paprikom i ostalim povrćem prokupac može da bude sjajan par.