Reklama
  • Agroekonomika

Zabrana izvoza ulja – autogol države

Na zalihama imamo najmanje 45.000 tona što rafinisanog što nerafinisanog suncokretovog ulja. Očekuje se ovogodišnja proizvodnja 350.000 tona ulja. U Srbiji godišnje trošimo 80.000 – 100.000 tona ulja. Čemu onda zabrana izvoza?

Agroekonomisti i analitičari, predstavnici udruženja i poljoprivrednici sabiraju i oduzimaju koliko je ceo sektor na gubitku usled zabrane izvoza a potom i ograničenja izvoza žitarica i brašna.

2022-suncokretovo-ulje.jpg (107 KB)
Ilustracija, foto: Bru-nO / Pixabay.com

Direktorica „Žita Srbije“ Sunčica Savović kaže da je situacija dramatičnija kada je reč o ulju u odnosu na žitarice.

  • Država je u maju u okviru kvote od 8,5 miliona litara odobrila izvoz rafinisanog, flaširanog suncokretovog ulja. Zahtevi za izvoz su premišivali 8.500 tona. Država je potom krajem maja odlučila da u junu zabrani izvoz flaširanog rafinisanog suncokretovog ulja.

Sagovornica u ime udruženja kaže da uopšte nema razloga za to potkrepljujući to konkretnim podacima.

  • U zemlji na zalihama imamo najmanje 45.000 tona što rafinisanog što nerafinisanog suncokretovog ulja. Očekuje nas i rod suncokreta od oko 735.000 tona. Podsetiću da prošle godine kada smo imali sušu ona nije ostavila posledice po rod, tako da ni ove godine ne može da nas očekuje manji rod. To je ekvivalent proizvodnje 350.000 tona ulja, dok mi godišnje u Srbiji trošimo 80.000 – 100.000 tona ulja.  

Sagovrnica kaže da je potpuno nejasno šta tačno stoji iza odluke Vlade Srbije s obzirom na to da su zalihe na visokom nivou.

Veliki problem je i to što su kapaciteti uljara za skladištenje ulja  na ovim visokim temperaturama popunjeni od 85 do 100 posto. Dakle, nemaju kapaciteta za skladištenje a stajanjem ulje gubi svoje karakteristike. Pitanje je da li će kada se odobri izvoz takvo ulje biti prihvatljivo za kupce u inostranstvu, kaže direktorica „Žita Srbije“ Sunčica Savović.

Đorđe Simović

Zadovoljni ste sadržajem? Prijavite se za besplatan bilten!