Reklama
  • Hortikultura

Zeleni zidovi za zelenije gradove

Česti su primeri zelenih zidova sačinjenih od mahovine i sukulenata. Sukulenti predstavljaju vrste koje ne iziskuju često zalivanje, a svojom raznolikošću pružaju širok izbor boja, oblika i veličina

Širenje naših gradova, na žalost, ne prate urbane zelene površine koje bi trebalo da predstavljaju osnovno okruženje svakog kvarta. U nedostatku prostora, veoma kreativno rešenje javilo se u vidu vertikalnog zelenila - zelenih zidova.

2018-vertikalno ozelenjavanje

Foto: jan_nijman / Pixabay.com

Tradicionalan način stvaranja zelenih zidova predstavlja uzgoj puzavica, koje same po sebi traže oslonac i usmerene su na zid, a mogu ga prekriti u potpunosti. Pod vertikalnim ozelenjavanjem ne podrazumeva se nekontrolisano širenje rastinja po površini.

Zeleni zid predstavlja površinu na kojoj je u potpunosti planski posađeno zelenilo. Uzgojena vegetacija je odvojena od konstruktivnog dela zida koji je time zaštićen od mogućeg dekonstruktivnog uticaja biljaka.

 Prednosti ovakvog načina ozelenjavanja su mnoge. Ukoliko se zeleni zid nalazi napolju može stvoriti izolacioni sloj i na taj način smanjiti buku iz spoljašnje sredine. Ukoliko se vertikalno zelenilo nalazi napolju, spoljašnji uticaji su ograničavajući faktori i veoma je važno uzeti ih u obzir. Vetar, kiša, sneg, pa čak i nepristupačnost, sve su to faktori kojima su spoljašnji zeleni zidovi izloženi. Vertikalno zelenilo može se upotrebiti i za prekrivanje neuglednih zidova. 

Osim dekorativne vrednosti i oplemenjivanja prostora, ukoliko se nalaze u zatvorenom prostoru zeleni zidovi popravljaju mikroklimu i povoljno deluju na kvalitet vazduha.

Vertikalno zelenilo može biti malih dimenzija – kao ukras na zidu ili u potpunosti prekriti ceo zid. Ukoliko se nalazi u objektima ono iziskuje manje pažnje jer nije podložno spoljašnjim uticajima.

Celokupna površina zelenog zida trebalo bi da bude podeljena je na više manjih jedinica. Na taj način se obezbeđuje pokrivenost i ujednačenost cele površine koja doprinosi dekorativnosti ovakvog tipa ozelenjavanja.

Zeleni zidovi mogu se vodom snabdevati na dva načina. Jednostavniji modeli se mogu zalivati ručno, dok drugi imaju posebne sisteme za navodnjavanje.

Pri formiranju zelenog zida preporučuje se sadnja biljaka koje nisu zahtevne i ne iziskuju mnogo nege. Kada su biljne vrste u pitanju, potrebno je odlučiti se za one koje su karakteristične za dato podneblje. Takve vrste iziskuju manje nege i pažnje. Česti su primeri zelenih zidova sačinjenih od mahovine i sukulenata. Sukulenti predstavljaju vrste koje ne iziskuju često zalivanje, a svojom raznolikošću pružaju širok izbor boja, oblika i veličina.

U negovanje zelenog zida potrebno je uložiti trud i vreme, ali će rezultat biti  više nego zadovoljavajući.

Vanja Šobić, Agrolist