Joso i Žućo dva su umiljata mačka koji su nam prvi poželeli dobrodošlicu po dolasku u vinariju Josić. Navikli na ljude, buku i muziku, kreću se degustacionom salom dajući svima do znanja da su ovde deo prirodnog poretka stvari. Dobro znaju da će od svakog gosta iskamčiti barem komadić slanine ili domaćeg baranjskog kulena. Nikome se ne nameću, a ipak – od svakog dobiju pažnju. Zauzvrat nude sjajan fotografski kadar i poruku – ovde nema mesta za stres, opusti se.
Degustaciona sala Josić nije prostor koji želi da impresionira savršenim enterijerom ili sterilnim luksuzom, već udoban kutak sa somelijerom koji istinski voli svoj posao i konobarom koji vina predstavlja recitacijama i pesmama. Povod naše posete Zmajevcu bilo je otvaranje nove vinarije. Savremeno zdanje zavidnih kapaciteta predstavlja životno delo vinara Damira Josića i kruna je njegovog rada u vinogradu, podrumu i restoranu kojima je posvećen duže od četvrt veka.
Do uspeha bez prečica
Damir Josić je 2000. godine sa suprugom Vlatkom kupio prvi vinograd i stari podrum koji datira iz 1935. godine. Krenuli su od nule. Danas vinarija i restoran zapošljavaju 45 ljudi, a ime Damira Josića uvršteno je na listu 100 najuspešnijih vinara Hrvatske. Malo je onih koji barem jednom na svom stolu nisu imali buteljku vina sa prepoznatljivom ilustracijom crne rode (Ciconia nigra) – strogo zaštićene vrste koja obitava u obližnjem Kopačkom ritu – koja je i zaštitni znak megapopularnog crnog kupaža (cuvée).
Investicija vredna 2,5 miliona evra, delom finansirana sredstvima Evropske unije, a delom iz sopstvenih sredstava, rezultirala je savremenom vinarijom sa kapacitetima koji odgovaraju ambiciji, ali i realnosti proizvodnje. Podrum je projektovan za godišnju proizvodnju od oko 260.000 boca vina, uz mogućnost rasta do 300.000 boca, ali bez želje da se pređe granica kontrole.
„Iako potražnja za našim vinima raste, ne zanima nas količina po svaku cenu. Zanima nas da svaka boca ima smisla, da znamo odakle dolazi i kome je namenjena“, pojasnio je Albin Smiljan, rukovodilac sektora hrane i pića kuće Josić.
Baranjska vina od baranjskog grožđa
Vina Josić nastaju iz ukupno 50 hektara vinograda – 25 hektara u sopstvenom vlasništvu i dodatnih 25 hektara kroz kooperantsku saradnju. Takav model omogućava stabilnost, ali i fleksibilnost, bez kompromisa u kvalitetu sirovine.
Vinogradi su smešteni na baranjskim položajima koji nude optimalan odnos zemljišta, klime i izloženosti suncu. Sortni sastav jasno odražava kontinentalni karakter regije. Graševina je ovde temelj vinske priče, ali tu su i šardone, pino sivi, pino beli, sovinjon blan, traminac, muskat žuti, frankovka, kaberne sovinjon i kaberne fran – sve popularnija sorta koja u Baranji daje izuzetno precizne i elegantne rezultate.
„Ukupno se radi sa 13 sorti grožđa, od kojih nastaje 16 etiketa ili – kako volim da kažem – 16 ličnih karti vina. Strogo pazimo na to da svo naše grožđe potiče iz Baranje. Posebno se izdvajaju graševina, kao nosilac identiteta vinarije, Josić Cuvée, koji predstavlja autorski potpis kuće, i kaberne fran, vino koje se sve češće spominje kao jedan od najboljih primera ove sorte u regionu“, pojašnjava Smiljan i nastavlja:
„Baranja ima potencijal za ozbiljna crna vina, a kaberne fran ovde daje strukturu bez težine i eleganciju bez odricanja od karaktera sorte.“
Ugostiteljstvo kao logični nastavak vinske priče
Degustacija vina kod Josića nije formalna niti ukočena. Ona se odvija kroz razgovor, poređenje berbi, pitanja o godinama koje su bile zahtevne i onima koje su dale više nego što se očekivalo. Vina su čista, precizna i jasno definisana – kreirana na način da udovolje potrošaču, ali i da ispoštuju pravila vinske struke.
Restoran Josić otvoren je 2009. godine, a danas predstavlja jednu od ključnih tačaka baranjske eno-gastro scene. Godišnja posećenost kreće se oko 35.000 gostiju. Brojka je to koja nadilazi lokalne okvire i jasno govori o interesovanju publike. Ljudi ovde ne dolaze samo da jedu – dolaze da dožive Baranju i uživaju u autentičnoj gastronomiji. Impresivne brojke potvrda su liderske uloge porodičnog podruma Josić u turizmu Baranje, koja se nameće kao sve važnija destinacija upravo zahvaljujući hrani i vinu.
Fiš, tambura i večera tokom koje zaboraviš na vreme
Vrhunac naše posete vinariji bilo je takmičenje u kuvanju fiš-paprikaša. Svaka od naše četiri ekipe uspela je da presoli jelo, zbog čega smo samo još više znali da cenimo sledove koji su usledili nakon toga. Podsetili smo se kako je lakše kritikovati nego stvarati i shvatili koliko je znanja, truda i posvećenosti potrebno da bi ovakav restoran velikog kapaciteta besprekorno funkcionisao čak i tokom najveće gužve subotom uveče.
Veče se nastavilo uz živu svirku tamburaša i sve češće kucanje čaša koje su se, činilo nam se, punile same od sebe. Na stolu su se nizali tradicionalni baranjski specijaliteti: domaći suhomesnati proizvodi, šaran na rašljama, razne vrste mesa i, za kraj, taškrle sa domaćim džemom od šljiva.
Pravac Zmajevac
Zaista, malo koja destinacija poseduje tu čarobnu moć da učini da se u trenu osećaš kao kod kuće. Kolege i poznanici ovde vrlo brzo postaju prijatelji, a srećni stomaci i osmesi učine da zaboraviš na objave na Instagramu. Jer sreća je ovde autentična. Čini se da je upravo to najukusniji recept u vinariji i restoranu Josić, pretvoren u uspešan poslovni model – ovde se ne prave „vina budućnosti“, već vina u kojima se uživa u sadašnjosti.
I zato, krenite prema Zmajevcu već narednog vikenda. Uz malo sreće (i koji komadić kulena), uz nogu će vam se umiljati Žućo ili Joso.
