Reklama
  • Voćarstvo

U malinarstvu će opstati porodična gazdinstva

Oni koji mogu da podnesu nižu cenu malina ostaće u proizvodnji. To su oni koji su na tržištu bili do 2012. i koji se oslanjaju na male zasade u kojima porodica može sama da obere plodove pa tako nemaju dodatne troškove berbe. Od 2012. naši zasadi su počeli da budu sve veći i veći, sve više se plaćala radna snaga i sada ti povišeni troškovi neće imati iz čega da se pokriju, kaže Ivana Dulić Marković

Šta će biti sa proizvodnjom malina kod nas? Pitanje sebi postavljju oni koji su uložili ogroman novac u ovu proizvodnju, porodična gazdinstva kojima je ovo osnovni izvor prihoda, hladnjačari, trgovci, prevoznici, kao i država koja kao i u svemu i u ovom poslu naplaćuje svoj deo.

2018-Ivana-Dulic-Markovic
Ivana Dulić Marković

Analizom kretanja na tržištu kao i očekivanjima u narednim godinama bavila se bivša ministarka poljoprivrede a sadašnja konsultatkinja Ivana Dulić Marković:

- Sa tržištem malina sve je bilo u redu do kraja 2015. godine. Kod nas ne postoji razumevanja za činjenicu da postoji tržište zamrznute maline na kojem je Srbija važan i veliki igrač a drugo tržište je sveže maline. Ne možete za tržište proizvoditi zamrznute maline a u hipermarketima gledati cene sveže maline. Godine 2015. počela je da pada tražnja na globalnom nivou za svežom i zamrznutom malinom. Tada je počela da pada i prosečna izvozna cena iz Srbije koja se smanjila za 0,70 €.  Dakle, cena se vratila na nivo koji je bio pre 2012. godine. Poruka je da na tržištu malina nema problema već je potrebno prilagoditi se promenama. Došlo je do zaustavljanja tražnje a cena je pala. Oni koji mogu da u proizvodnji podnesu tu nižu cenu otkupa će ostati u proizvodnji. Moći će da podnesu oni koji su na tržištu bili do 2012. i koji su se oslanjali na male zasade u kojima porodica može da obere plodove i nemaju velike troškove berbe. Od 2012. naši zasadi su počeli da budu sve veći i veći, sve više se plaćala radna snaga i sada ti povišeni troškovi neće imati iz čega da se pokriju.

Izmena sortimenta

Naša sagovornica kaže da kod nas dominiraju sorte vilamet, polka i polana i dodaje da su hit sorte namenjene svežoj potrošnji u vlasništvu privatnih kompanija.

- Te kompanije dozvoljavaju proizvodnju sadnog materijala pod strogim uslovima i u zemljama u kojima mogu da se sprovedu zakoni, a vi zaključite da li u Srbiji mogu da se sprovedu zakoni i kakve su naše šanse na tom tržištu.

Kao perspektivne sorte maline koje su kod nas na sortnoj listi Ivana Dulić Marković navodi tulamedžik (tulamagic) i versaj (versailles). Surta tulamedžik se može kupiti i kompaniji „Zeleni hit“ a kako nam je Nemojša Momirović rekao pri tome se potpisuje ugovor kojim se definiše da kupac ne sme da umnožava sadnice kako za svoje potrebe tako i za treća lica.

Pročitajte još:
U BiH predstavljen berač malina 
Perspektivna malina „Tjulamin“ 
Rezidba jagodastog voća 

Blic: Traže se berači malina

Uz sve navedene probleme Srbija ima problem i sa nedostatkom radne snage. Tom temom su se bavili novinari Blica a informacije su sublimirali u tekstu TRAŽITE SEZONSKI POSAO? Od Ivanjice do Prijepolja sve VRVI od ponuda, a DNEVNICA je 30 EVRA. Evo šta se u članku navodi:

Od Ivanjice do Prijepolja na svakoj drugoj banderi oglas – traže se berači malina, ali na brojeve telefona koje ostavljaju vlasnici plantaža malo ko se javlja. Oglasima sa ponudom istog posla puni su i lokalni mediji, malinari traže radnu snagu i posredstvom omladinskih zadruga, ali nje jednostavno nema. Nude dnevnice oko 20 evra, ili 35 do 40 dinara po ubranom kilogramu, tri obroka dnevno i prenoćište, no slaba im vajda.

– Godišnje uposlim po 60-70 berača, a dolaze mi od Dimitrovgrada na jugu do Subotice na severu, pa i Bosne. Sve je teže naći kvalitetnu radnu snagu, a primarni razlog je što su sezonci koji su ranije dolazili u nadnicu, najviše iz Priboja, Prijepolja i Nove Varoši sada podigli svoje plantaže. Em što više nisu sezonci, em što su postali konkurencija u potrazi za radnom snagom – objašjava Milomir Stojić proizvođač maline iz ariljskog sela Mirosilje.

Malinari kažu da je ponuda sa kojom su izašli pred berače poslednja i da bi sa svakim plaćenim dinarom više ostali ili na nuli ili u minusu. Napominju – daju više u odnosu na prethodnu godinu kada su hladnjačari kilogram plaćali 120, a trenutna ponuda otkupljivača je 100 dinara.

– Računajući dnevnicu, hranu i prevoz, to je 3.500 dinara troška za nas. Otkupljivači trenutno nude 100 dinara, i ako tako ostane radnik treba da ubere 35 kilograma samo da bi pokrio troškove domaćina. Ako se zna da prosečan berač može da ubere oko 40 kilograma dnevno, i ako se oduzme ono što je uloženo u zasad, naša računica je mizerna. Za berače je dnevnica od 2.500 malo, i u pravu su jer treba se 10 – 12 sati pržiti na suncu, ali ako bi dnevnica bila veća proizvođaču ne bi ostalo ništa – kaže Dragan Vukajlović, malinar iz Duba kod Bajine Bašte. On nagoveštava šta bi moglo da se dogodi ukoliko se narednih dana nešto dramatično ne promeni. Vlasnici malinjaka će brati sa svojim porodicama, pa koliko uberu, a ono što ostane propašće – priča Vukajlović.

U Omladinskoj zadruzi iz Užica, koja je zatrpana zahtevima malinara za radnom snagom, kažu – potražnja za sezoncima je tolika da su berači traženi kao najveće fudbalske zvezde u prelaznom roku. Prethodnih godina u malinjacima Zlatiborskog i Moravičkog okruga nadničilo je pet – šest hiljada berača. U ariljskom kraju uglavnom su bili angažovani berači iz Šumadije i sa juga Srbije, ali malo ko je od vlasnika plantaža obezbedio radnu snagu sa kojom može ući u sezonu berbe.

Đorđe Simović