Kukuruz vlažnog zrna, koje je izdrobljeno i silirano ili celoga zrna, podvrgnut inertiranju (čuvanje uz pomoć dejstva mikroorganizama koje uključuje fermentaciju), obezbeđuje valorizaciju kukuruza na njivi, kao i veću autonomiju u ishrani životinja, i na kraju bolje planiranje očekivanog profita od namirnica. To je zaista značajan adut, ako se uzme u obzir povećanje cena sirovina.
Uštede na troškovima sušenja, visoka hranljiva vrednost, jednostavno korišćenje, sve su to elementi koji doprinose tome da se kukuruz u zrnu, koji se čuva u vlažnom stanju, može smatrati namirnicom prvog izbora za ishranu većine životinja.
Kukuruz u zrnu, koji se čuva u vlažnom stanju, koristi se kao dopuna kukuruznog krmiva ili travne silaže za ishranu mlečnih krava ili goveda za tov. On može predstavljati i osnovnu sirovinu (sa proporcijom od 50 do 70%) za svinje i živinu.
Kada se čuva u vlažnom stanju, kukuruz zadržava sva svoja hranljiva svojstva (energetska svojstva, proteine, minerale, vitamine, pigmente..). Acidifikacija (povećanje kiselosti) koje se podstiče čuvanjem kukuruza u ovom stanju, povoljno utiče na varenje kod životinja.
Postoje dve tehnike čuvanja kukuruza u zrnu u vlažnom stanju: kukuruz sa usitnjenim zrnom ili kukuruz sa celim zrnom.
Vlažni kukuruz sa usitnjenim zrnom koji se čuva u silosu (silirani kukuruz)
Posle gubitka kiseonika iz mase (sleganje), razvoj anaerobnih materija zahvaljujući šećeru(glukoza) dovodi do acidifikacije silaže koju prati proizvodnja mlečne kiseline. Mlečne bakterije koje su aktivne u kiseloj sredini i koje su na početku malobrojne, brzo se razmnožavaju, kolonizuju silos i predstavljaju prepreku za klostridije iz butirične i sirćetne kiseline koje su osetljive na acidifikaciju sredine. Berba se obavlja kada je vlažnost zrna 34 do 38%. Na tom nivou vlažnosti, zrno je potpuno ispunjeno. Međutim, treba ga pratiti još od stadijuma kada mu je struktura meka i pastozna, jer berba koja bi se obavila u trenutku kada je vlažnost vrlo mala (manja od 30%) dovodi u pitanje kasnije dobro čuvanje kukuruza; sleganje kukuruza će biti manje efikasno, a u kukuruznoj masi ostaće prostora za vazduh koji će učiniti mogućim razvoj štetne mikroflore.
Usitnjavanje se obavlja pomoću namenske drobilice u toku same berbe, u blizini samog silosa. Zdrobljeni kukuruz imaće finiju i sitniju strukturu što je zrno manje vlažno. U te svrhe, neophodno je imati na raspolaganju komplet rešetki ili pločica koje se mogu menjati : 80% čestica mora da ima prečnik manji od 2 mm kako bi se postiglo lakše sleganje odnosno sabijanje. Korišćenje ciklonskog (cilindričnog) dodatka na kraju cevi za izbacivanje sadržaja u toku punjenja silosa, omogućava dobijanje homogene strukture mešavine.
Kada govorimo o skladištenju, izbor tipa silosa (u obliku rova – silo-trenč, u obliku krtičnjaka – silo-kamara, platforme ili kule) zavisi od veličine stočnog fonda i potreba poljoprivrednika, od njegovih finansijskih mogućnosti i raspoložive radne snage. Skladištenje u silos u obliku rova ili cilindra je nova tehnika koja je danas razvijena za goveda. Jedan kubni metar siliranog kukuruza odgovara jednoj toni kukuruza u silosu u obliku platforme. Konfiguracija mora da omogući dnevno čeono pražnjenje sadržaja sa debljinom sloja od 5 do 10 cm. Stoga je neophodno postići dobro sleganje i obezbediti savršenu nepropustljivost slojeva. Silos–platforma koji se postavlja ispod zaklona (dakle, pokriva se), i još više od njega, silos-kula u kome je u potpunosti moguće primeniti mehanizaciju, nude veći konfor i veću sigurnost u radu.
Vlažni kukuruz u zrnu koji se čuva inertiranjem
Inertiranje je proces prirodnog čuvanja u odsustvu vazduha (u anaerobnim uslovima). Za disanje zrna, kao i u prisustvu mikroflore, brzo se troši intersticijalni kiseonik (15 sati posle zatvaranja silosa). Proizvedeni ugljen dioksid zauzima tada intersticijalne prostore i tako inhibira svaku enzimsku aktivnost.
Preporučljivo je da se berba obavi kada je vlažnost zrna izmedju 24 i 32%. Vlažno zrno se odmah stavlja u silos koji ne propušta vazduh. Sa malom vlažnošću, zrno kukuruza prirodno se nalazi u trajno inertnoj sredini. Sa povećanom vlažnošću, gubitak kiseonika biće praćen jačim procesom fermentacije, koji povoljno utiče na razvoj mlečne flore (bakterija mlečne kiseline). U svim slučajevima silos mora ostati nepropustljiv za vazduh.
Izbor opreme i mesta za skladištenje zavisi od tipa stočarske proizvodnje, od njenog obima i od uobičajene vlažnosti berbe.
Big-bag (džak—crevo) može da primi 800 kg vlažnog kukuruza. Pogodan je u domaćinstvima sa manjim stočnim fondom; sastoji se od spoljašnjeg omotača, ima dvostruku strukturu, spoljašnji omotač i unutrašnju kesu u koju se stavlja zrno, a koja je napravljena tako da ne propušta vazduh.
Meki/ savitljivi silos u obliku creva (kapacitet mu varira od 20 do 200 tona) , ne propušta vazduh i naročito je pogodan za čuvanje metodom inertiranja. Opremljen je konusnim elementom koji omogućava pražnjenje sa donje strane. Ovaj deo je od betona i ukopan je kako bi se povećala korisna zapremina zaklonjenog/uskladištenog kukuruza. Silos se puni odozgo, a zrno kukuruza prazni se iz silosa zahvaljujući zavrtnju koji omogućava hermetičko zatvaranje, s tim što se gornja zaštita spušta na niži nivo srazmerno pražnjenju silosa. Vađenje zrna iz silosa obavlja se svakoga dana u skladu sa potrebama stočara.
Silos- kula najpogodniji je za stočare sa velikim stočnim fondom, jer se njegova zapremina kreće između 200 i 1200 kubnih metara. Oni su konstruisani od vitrifikovanog čelika. Jedan kubni metar inertiranog kukuruza u zrnu težak je 800 do 850 kilograma. On se postavlja na betonsku podlogu sa ukopanim konusnim elementom, puni se u toku berbe, bilo uz pomoć pneumatskog transportera, bilo iz jame pomoću elevatora sa kašikama Preporučuje se i postavljanje uredjaja, takozvanih "pluća", kako bi se moglo upravljati promenama pritiska unutar silosa u funkciji dnevnih i noćnih temperatura i kako bi se mogla izbeći ili usporiti razmena/ mešanje sa atmosferom siromašnom kiseonikom u unutrašnjosti.
