Voda pokriva 70 odsto naše planete i lako je pomisliti da će je uvek biti u izobilju. Međutim, slatka voda – ona koju pijemo, kojom se kupamo i navodnjavamo poljoprivredna polja je nešto što doživljavamo zdravo za gotovo. Ovom važnom temom bavio se portal Vesti-online.
Samo tri odsto svetske vode čini slatka voda, a dve trećine toga je “ušuškano” u smrznutim glečerima ili na drugi način nedostupno za našu upotrebu.
Kao rezultat toga, oko 1,1 milijardi ljudi širom sveta nema pristup vodi, a ukupno 2,7 milijardi smatra da voda nedostaje najmanje mesec dana u godini. Neadekvatni sanitetsko-zdravstveni uslovi takođe predstavljaju problem za 2,4 milijarde ljudi – izloženi su bolestima, poput kolere i tifusa, i drugim bolestima koje prenosi voda. Dva miliona ljudi, uglavnom dece, umire svake godine samo od dijareje.
Mnogi vodeni sistemi koji održavaju ekosisteme naprednim i hrane sve veću ljudsku populaciju nalaze se u opasnosti. Reke, jezera i akviferi se suše ili postaju previše zagađeni za upotrebu. Više od polovine svetskih močvara je nestalo. Poljoprivreda troši više vode nego bilo koji drugi izvor i mnogo toga troši zbog neefikasnosti. Klimatske promene menjaju obrasce vremena i vode širom sveta, prouzrokujući nestašice i suše u nekim područjima i poplave u drugim.
Sa trenutnom stopom potrošnje, ovo stanje će se samo pogoršati. Do 2025. se predviđa da će se dve trećine svetskog stanovništva verovatno suočiti sa nestašicom vode. A ekosistemi širom sveta će još više patiti.
Zagađenje
Zagađenje vode dolazi iz mnogih izvora, uključujući pesticide i đubriva koja se ispiru sa farmi, neprečišćene ljudske otpadne vode i industrijski otpad. Čak ni podzemne vode nisu sigurne od zagađenja, jer mnogi toksične supstance mogu kontaminirati vodu u dubljim slojevima. Neki efekti su trenutni, na primer, kada štetne bakterije iz ljudskog otpada kontaminiraju vodu i učine je nekvalitetnom za piće.
Poljoprivreda
Poljoprivreda koristi 70% svetski dostupne slatke vode, ali oko 60% toga se troši za navodnjavanje, koji su često nedovoljno efikasni. Mnogi usevi seuzgajaju u sredinama u kojima im je potrebno dodati ogromne količine vode. Ovo rasipanje vode isušuje reke, jezera i podzemne rezervoare. Mnoge zemlje koje proizvode velike količine hrane – uključujući Indiju, Kinu, Australiju, Španiju i Sjedinjene Države – dostigle su ili su blizu dostizanja granica vodenih resursa.
Rast populacije
U poslednjih 50 godina ljudska populacija se više nego udvostručila. Ovaj brzi rast – sa pratećim ekonomskim razvojem i industrijalizacijom – transformisao je vodene ekosisteme širom sveta i rezultirao masovnim gubitkom biodiverziteta. Danas 41% svetske populacije živi u rečnim slivovima koji su pod “vodenim stresom”.
Klimatske promene
Kako ljudi nastavljaju da ispuštaju više ugljen-dioksida i drugih gasova sa efektom staklene bašte u atmosferu, vremenski obrasci i voda će se promeniti u celom svetu.
Suše će na nekim mestima biti sve češće, na drugim poplave. Glečeri i snežni nanosi nestaće u nekim oblastima, što će uticati na snabdevanje slatke vode tim nizvodnim zajednicama.
Ove promene će se kombinovati pa će, gotovo je izvesno, manje vode biti dostupno za poljoprivredu, proizvodnju energije, gradove i ekosisteme širom sveta.
Pročitajte i ovo
Srbija postaje zemlja suša i poplava
Klima se menja sve brže i sve intenzivnije
Globalna devastacija zemljišta se nastavlja. Šta preduzeti?
