magazinvestio namaoglašavanjepišite nam  
Vesti  
arhiva vesti
 
01.03.2015.

SR: Kostić savetuje državu da rasproda poljoprivredni zemljište

Beograd - Biznismen Miodrag Kostić, predsednik MK grupe, ima savet za državu kako da još malo napuni budžet. On poručuje da bi državno zemljište trebalo da se proda, a država bi tako ostvarila duplo veći prihod od poreza nego što dobija od zakupa tog istog zemljišta.

Kostić smatra da državno zemljište treba da ode u ruke onih koji znaju da upravljaju tim resursom bez obzira da li je reč o inostranim ili domaćim kupcima.

- Šta će državi 470.000 hektara zemlje u državnim rukama... Od toga država skupi 50 miliona evra ukupnog prihoda od zakupa na godišnjem nivou. A kada bi tu zemlju prodala tim istim paorima, porez bi na godišnjem nivou, prema današnjim cenama, bio 120 miliona evra - tvrdi Kostić.

Prema njegovim rečima, problem je i to što samo 300.000 hektara pod zakupom, a "niko ne zna šta je sa preostalih 170.000 hektara".

- Kako poljoprivreda može biti naša šansa, kada vi danas u javnim istupanjima i pojedinaca iz vlasti, iz ove i prethodne, nazovi ekonomista, poljoprivrednih eksperata, koji pričaju o tome da taj resurs država treba da čuva - upitao je Kostić.

Ne shvata i voleo bi, kaže, da mu neko objasni, čemu toliki otpor prodaji državnog zemljišta kada je ona uvek korisnija u rukama paora i velikih kompanija koje se bave poljoprivredom. Kostić dodaje da bi voleo da mu neko objasni kakvo je to gazdovanje državnim zemljištem ako se zna da je deo neobrađen, a deo nije dat ni u zakup.

- Zašto, sad imamo politički problem da prodamo... Zašto da ne kupuju stranci... Pa šta će da rade sa njom, da je stave u torbe i odnesu u Abu Dabi, Nemačku... - zapitao je Kostić.

Ako je u pitanju problem vlasništva nad zemljom, on tvrdi da ima mnogo načina da se to pitanje zakonski uredi.

Adekvatno upravljanje tim resursima i podizanje produktivnosti obezbediće više robe za izvoz, naveo je Kostić i dodao da je poljoprivreda naša komparativna prednost kao što su nafta ili gas zemljama srednjeg istoka.

Vesti-online

01.03.2015.

HR: Podsticaji bez vizije

Zagreb - Gotovo 35 milijardi kuna (34,57) isplaćeno je iz državnog budžeta kroz model direktnih plaćanja poljoprivrednim gazdinstvima u periodu od 2000-2014. godine u Republici Hrvatskoj. Dodaju li se isplaćenim podsticajima i kapitalna ulaganja, ukupan iznos prelazi 40 milijardi kuna. Uprkos tom, definitivno velikom iznosu, Hrvatska u poslednjih dvadesetak godina kontinuirano beleži negativan bilans u trgovanju hranom.

Ni jedna Vlada od osamostaljenja države nije uspjela kreirati dugoročno ostvarivu viziju kojom bi poljoprivreda, odnosno ukupna proizvodnja hrane postala strateška delatnost na način da optimalno iskoristi izdašne zemljišno-klimatske prednosti na kojima bi, uz kvalitetan koncept, Hrvatska mogla postati izvoznica, a ne uvoznica hrane. Poljoprivreda je uglavnom tretirana više kao socijalna kategorija nego proizvodnja koja mora ostvariti tržišnu konkurentnost. U prilog tome svedoče podaci već iz same strukture oidsticaja.

Tako su u 2009. pravo na podsticaje ostvarila 103.643 poljoprivredna gazdinstva. Iznose veće od milion kuna dobilo je tek njih 168, dok je njih 3.808 primilo podsticaje veće od 100.000 kuna. Podsticaje manje od 100 hiljada kuna dobilo je 99.667 gazdinstva, a gotovo 95 % od te brojke primilo je manje od 50 hiljada kuna.

AgroKlub

26.02.2015.

Rusija: Zamrzavaju se cene hrane

Moskva - Zbog krize, rasta cena u uslovima sankcija i pada rublje, velike trgovinske mreže u Rusiji spremne su da zamrznu cene najneophodnijih prehrambenih prozivoda. Ideja je zvanično potekla od same Asocijacije kompanija koje trguju na malo. Ideja je da se, nakon što se Federalna antimonopolska služba složi, cene zamrznu na rok od dva meseca. U predlogu, međutim, nema spiska robe, a državna TV Rusija navodi da će na listu ući meso i mlečni proizvodi. Konačan spisak utvrđivaće trgovinske mreže samostalno. S druge strane, pojedine trgovinske mreže, kao Diksi, saopštile su da su samostalno fiksirale trgovinsku maržu na 15 odsto za osnovne prehrambene prozivode.

AgroNews

24.02.2015.

Francuska: Javnost traži veću podršku malim poljoprivrednicima

Pariz - Sektor budućnosti za Francuze je poljoprivreda Oko 70 odsto Francuza smatra poljoprivredu sektorom budućnosti kome država treba da da prioritet. Većina građana Francuske (76 odsto) misli da država treba da nastavi da subvencioniše poljoprivredni sektor kako bi se održala ruralna Francuska, pokazala je anketa konsultanske kuće Odoksa objavljene u listu Parizijen. To je u suprotnosti sa politikom Evropske komisije koja je drastično smanjila budžet za 2014-2012. namenjem subvencijama poljorivrednika iz EU. Francuzi uglavnom (njih 82 odsto) imaju dobro mišljenje o zanimanju poljoprivrednika. Čak 87 odsto Francuza podržava politiku koja u prvi plan stavlja mala poljoprivredna dobra na kojim se gaje kvalitetni proizvodi.

AgroNews

24.02.2015.

EU: Podrška uzgajivačima svinja

Brisel - Evropski komesar za poljoprivredu Fil Hogan izjavio je juče u Parizu da će uskoro biti uspostavljen sistem pomoći uzgajivačima svinja, ugroženim prošlogodišnjim uvođenjem ruskog embarga na uvoz svinjetine iz zemalja Evropske unije. Hogan je rekao da će taj predlog podrške biti razmotren na sastanku Komiteta regiona u Briselu. Prema njegovim rečima, EU planira da pomogne uzgajivačima koji su pretrpeli štetu zbog ruskog embarga. ”EU će ubuduće finansirati skladištenje njihovih proizvoda jer je to njima skupo. Ta mera će omogućiti i da se smanjenjem ponude na tržištu zaustavi pad cena svinjetine, a finansijska situacija stočara popravi”, kazao je Hogan.

AgroNews

medijski izvori: